Sun Kil Moon – One Day on May ( 2024)

 

Ovaj EP i deluje kao da je Mark Kozelek jednog dana u Maju dohvatio  gitaru i tri puta se ispovedio/izjadao/ispričao ono što je morao da izbaci iz sebe. Nije baš totalno svedeno, ali blizu toga jeste koliko inspiracija dozvoljava. Koliko vidim imao je pomoć najblizih, ali sve to opet deluje daleko od standarda koji je sam kroz decenije postavljao.

Mnogo toga je pošlo naopako, jos od nesrećnog izbacivaja sa 4AD etikete, koji je da bi karma igralaiI paralelnu igru načeo i samu omiljenu etiketu. Mada je Kozelek uz bend ( Red House Painters ) godinama održavao visoki nivo, kasnije je sa narastajućim talasom političke/ekonomske.finansijske (ne)korektnosti i inih stvari za koje nema opravdanja  Kozelek jedno vreme bio u nemilosti. Očito da je to uticalo na njega, nema ovde baš puno toga što bi oduzimalo dah, ali sam Kozelekov glas je vredan toga da mu barem u nekom ( ovom okasnelom, ali nema veze ) pisaniju odam zahvalnost za sačuvani um tokom devedesetih . I da učini da dišem brže,U ostalo ne želim da se petljam niti da sudim.

 Ove tri pesme su  sasvim dovoljne da se za jedno popodne  prisetim nekih davnih  emocija I dana, a moram da naglasim da treća pesma ipak ima neki upbeat tempo odnosu na prve dve I da nagoveštava moguće neki čudesniji povratak. Da li će imati snage, da li I zaslužuje, tema je za neku veću raspravu koju bih izbegao.

https://obsoleterecordsrecords1.bandcamp.com/album/sun-kil-moon-quiet-beach-house-nights