Saša Rakezić o knjizi "Ogledala Lune"

Nema izgubljene ljubavi, ova knjiga je najbolji dokaz. Proaktivno sledbeništvo novosadskog benda Luna, unikatne pojave u nas ne samo u rokenrolu, kao da je pomeralo granice strpljenja u iščekivanju da se nešto ovakvo pojavi i bude ovekovečeno i za neke buduće generacije koje nisu svedočile magiji ove četvorke. Priznajem da nisam ni najmanje objektivan kada je bend u pitanju, ali mogu da raspoznam  kvalitete  knjige, da je pohvalim bez ikakvog oklevanja i zahvalim se autorima i akterima cele priče koji su me vratili u vreme koje i dalje doživljavam kao najbolje, barem što se tiče mog praćenja muzike. Zato me nije iznenadilo pre par godina kada mi je Rakeza rekao da Buca Popović i on rade na knjizi o Luni, zajedno sa urednikom Popboksa Goranom Tarlaćem, ali je moje nestrpljenje počelo da se umnožava i (ne)strpljivo nadire. Pre  mesec-dva dana sam video ostatke nekih probnih štampanja  i tu sam već počeo da lagano popuštam. Ipak, ni to uzbudjenje ne može da se meri sa ovim konačnim, kada sam konačno knjigu uzeo u ruke. Bio sam kako-tako upućen u rad oko knjige, ali mnogi prijatelji iz cele bivše Jugoslavije nisu, neprestano su se interesovali i na ovaj način odgovaram. Bez puno mudrovanja i oduzimanje vremena, evo par Rakezinih pojašnjenja:

Luna je specifična pojava u nas - dok je postojala, a to je bilo tako kratak vremenski period, nisu uspeli da postignu značajnu vidljivost na sceni, iz više razloga. Snimili su i album koji je bio dosta slabiji od onoga kako su zvučali na demo snimcima, emitovanim na radiju. Tek sa izvesne distance, i kada je vreme proteklo, Luna je dobila na važnosti. Što je još zanimljivije, čini se da je Luna bila moguća samo u tom gradu, i u to vreme, i samo u momentu  kada su te četiri tako specifične individualnosti uspele da budu u harmoničnom odnosu. Čak i danas, toliko vremena nakon ranih osamdesetih, kada smo mi radili na knjizi Ogledala Lune, oni su neprekidno bili čas u zavadi čas u ljubavi, i tako ukrug, iako su stari nesporazumi bili odavno zaceljeni, U svakom slučaju, naša namera je bila da se bavimo tom čudnom hemijom tim zagonetnim fenomenom, koji njihov opus čini tako posebnim. 

VZ - Moram da Ti kažem da sam se zadnjih godina navukao na čitanje knjiga o bendovima, muzici generalno, gutam ih  i zaista mislim da je ova knjiga i po formatu  i sadržaju neobična i oslobodjena! Negde izmedju "oral history" i dokumenta, ali deluje zaista kao nešto što je moranje ne samo za fanove, već i ljude koji mogu da počnu Luninu avanturu i od glasova koji su do njih doprli!!!

S obzirom da je na knjizi radilo nas trojica, ona je odraz različitih pristupa, različitih posmatranja četiri individualnosti Lune. Predrag Popović i ja smo se ranih osamdesetih, kao saradnici lista Džuboks, družili sa članovima grupe, a Goran Tarlać je, kao mlađi čovek, Lunu upoznao tek kasnije. To nije toliko bitno, ali je svakako doprinelo da naša percepcija bude raznolika i nimalo unisona. Međutim, naglasak knjige je na razgovorima sa Tišmom, Baletom, Firčijem i Minom, i kroz njihove životne priče i razmišljanja, pokušali smo da se približimo magiji Lune.