His Name Is Alive – How Ghost Affected Relationship 1990-1993 ( 4AD box set, 2024 )

Livonia, debi album His Name is  Alive me je u onomad u jednom trenu maltene razneo, a zatim zaledio kao neki spooky audio eksponat koji je u glavi neodoljivo podsećao na This Mortal Coil. Tada se NME redovno kupovao u knjižarama po Nekropoli, I bio je neka verzija mini, mini Interneta tog vremena za nas, koji smo to od srede do srede bez daha jurili po svoje sledovanje.

His Name is Alive -  često smo zamišljali zašto takvo ime, a onda smo odlučili da enigma ostane. Nikakva elokvencija, niti tumačenje nije smelo da dodje u obzir. Ovako je bilo misterioznije. Pravi bend za 4AD. Zanimljivo je da je Waren, gazda benda uporno slao svoje demo snimke u 4AD, Ivo Watts-Russel je tvrdoglavo odbijao bend, ovaj je iznova I iznova slao trake i na kraju razbio gard Ivou. Kakva bi grehota bila da Ivo nije naposletku popustio.Mom iznenadjenju nije bilo kraja kada sam shvatio da su HNIA Amerikanci, 4AD je počeo da protežira Amerikanske bendove tipa Pixies, Throwing Muses, Breeders. Uz sve franšize tih bandova i njihovi kućnih i svih ostalih projekta, ovo mi je delovalo kao nesto što će da nam cepa srca i sve ostalo što moze da se polupa. Kao u ona stara vremena. Moram da priznam da je utisak samo pojačao  EP Dirt Eaters koji nas je sve više nagnuo nad slatkasto etericni bezdan, a onda su HNIA izdali dva albuma, napuštajući formu, dva ultra zanimljivih, enigmatičnih čak, ali se meni nisu uklapali u veliku shemu stvari. Vreme leči sve, vreme ispravlja stvari i verovatno mi je učinilo uslugu dok sam ponovo otkrivao te albume kroz godine, tražeći razne nijanse i skrivene detalje u njima. A Warren Defever, čovek koji stoji iza HNIA je dovoljno elokventan da majstorski to radi stalno. Izmišlja poena gde ih nema I Jedan od redjih koji je uporan da iznese svoje vizije, na način kako on to hoće, a ne ostali ( uključujuci I mene, naravno). Traje to i danas u različitim oblicima, recimo osnivač je dve etikete - Brown Rice I timeSTEREO, da ne idemo u silne kolaboracije I neobične aktivnosti, golem je to broj.

No, tema ovog pisanija su tri prva albuma za 4AD ( Livonia,, Home is in Your Head I Mouth by Mouth ) uz propratne neobjavljene bonus stvari medju kojima ima i live snimaka. Naravno tu je i fantastičan Dirt Eaters EP koje je proslavio i video za pesmu Are We Still Married ? koji su rezirali The Quay Brothers.

Ova kompilacija je idelna za proučavanje, istraživanje benda i sebe, nasumično preslušavanje ( tu mislim na drugi i treci album, i bonuse, Livonia je nešto specijalno za mene) u wild mood swing danima. Na Wikipedii su bend nazvali kameleonski, a zbog čega, to već ostavljam drugima da otkrivaju. 4AD je bila etiketa koja nas je sve menjala, sad nas je naterala da se za trenutak posle silne kuknjave ujedemo I za jezik. HNIA nisu možda njen najznačajniji deo, ali da jesu jedno od zanimljivijih imena sigurno jeste.Vreme jeste lupa koja uveličava sve, pa tako i His Name Is live postaju veliki da bi se tako lahko preskočili. Unikatna pojava, generalno.

https://hisnameisalive.bandcamp.com/album/how-ghosts-affect-relationships

VA – Valley of the Sun ( Not Not Fun 2024 )

Osnovana 2004. etiketa Not Not Not Fun je dočekala svoje 400. izdanje i obeležila ga kompilacijom Alley od the Sun. Impresivan roster počevši odX.Y.R, preko White Popppy,Soda Lite,Chaneleers. H Takahashi, Les Hailes, Rangers, Sapphire Slows, Maria Minerva, Ensemble Exonimique… su samo neki kojih mogu da se setim iz glave ili sam nekad spustio koju reč o njima u nadi da će neko da se zainteresuje, Nisam neki optimista, mada znam nekoliko njih koji to prate, ali nije to nešto ni bitno. Neko dobija, neko izgubi-stara shema stvari. Uglavnom do onoga do koga treba da stigne, stigne. Ovako ili onako.

Ono sto je najvažnjie je da NOT NOT FUN etiketa i muzika koji promoviše jeste generalno jako intrigantna, ima puno elemenata pogodne ne samo za slušanje,već i za introspekciju i moze se slušati u cilu poboljšanja raspoloženja, time i zivota,našeg iskupljena prirodi, etc i zato im puno hvala. Kovid je pomalo obezglavio pozornost oko tih manjih, polu legendarnih etiketa  koja su jedno vreme u alternativnim krugovima bila često spominjana, ali ni to ne mari. Vidim da se polako vraćaju pod originalnim imenima ili su ljudi koji su imali te etikete ponovno aktivni, mozebiti pod nekim drugim imenom ili aktivnostima. Sto jeste dobra stvar u današnjem svetu, ne zaboravite da će nas samo iracionalna vedrina spasiti. Svetlost i sklad,to je naša, a i etiketina intencija.

Evo nas pred jubilarnim izdanjem posle 20 godina etikete. Lepo su to oni uklopili. Preko dva vinila, etiketa nudi nešto, što bi za njih u ovom trenutku bio presek sadašnjeg  rada i kao i sve kompilacije, pored relaksa , treba i da privuku znatiželjnike da bliže istraže legat. Današnje stanje je takvo  da je muzika skrajnuta, razoreno joj je sampouzdanje, ali cijenim da je s narastajućom bahatošcu, nekulturom i vredjanjem inteligencije svesnijeg dela pučanstva, jedan od izlaza bi mogao biti i muzika. Ona dobra. Nije baš svaka dobra, kao sto se trude da nas uveravaju,neke i jesu konačno uverili. To su oni odustali. Sto više njih odustanu, lakše će zavrsiti posao.. Neće to biti u slučaju Not Not Fun neka megalomanska brojka, ali svaki čovek je važan, kao i svaka cigla u domu. Zato napred! Otvorite oči i načulite uši i naštelujete svoje receptore ka Not Not Fun i slicnim ljudima

 

https://notnotfun.bandcamp.com/album/alley-of-the-sun

Teodora Okiljevic ( 14 god.) . Skica za pismeni iz maternjeg jezika- Muzika

Umetnost koja me ispoljava i cini radosnom bi bila muzika, ja muziku volim jer mislim da je to umetnost koja daje boje i prosvetljuje tamu. Ritmicnost i melodicnost su sastavnideo jacina muzike, bez njih muzika ne bi bila ono sto jeste. Za muziku se moze reci da je "lek" jer u sebi sadrzi veoma zanimljiv materijal koji meni ili bilo kome drugom pomaze i pokrece hormone srece. Muzika moze biti svakakva, od klasicne do zabavne, od uzbudljive pa do ambijentalne i jos svakakvih primera, ja volim svaki žanr ali najviše volim popularnu muziku jer kada god se osecam neraspolozeno, ona me razveseli ali tako i za sva moja raspolozenja imam odredjeni žanr, klasičnu muziku slusam kad sam opustena, ambijentalnu zbog koncentracije, dzez kada sam umorna... ali, na kraju dana svakakva muzika me cini radosnom, jer mislim da je to jedna od vrsti umetnosti koja postoji zbog unutrasnjeg i spoljasnjeg veselja!

Death Cult – Paradise Now ( Beggars Banquet 2024)

 

Prvo je bio Southern Death Cult koji je uprtio staze za tzv.punk pozitivizam koji je Goth pokret iskoristio da bi se raširio i pokrenuo neku novu subkulturu.  Njihov istoimeni debi album ( objavljen nakon raspada benda) i danas je uzbudljiv i simpatičan sa svojom na momente naivnošcu. Umetanje sve većeg broja akorda, umesto punk jednostavnosti je bio ne samo odmak od već umorne formule, već i dah i nagoveštaj nekih novih aroma i boja.

Ubrzo nakon raspada SDC Ian Astbury se spojio sa Billy Duffyjem koji se pre toga muzički intenzivno družio i sa Morriseyom ( često spominjani Nosebleed ) i bio član legendarnih Theatre of Hate, Ta inkarnacija se nazvala Death Cult i nakon raspada iste, muzičko partnerstvo pod imenom The Cult ( svaka Astburyjeva inkarnacija je imala reč manje! ) se nastavlja do dan danas uglavnom kao provodnik Duffyjevih riffova.  On usmerava čitav muzički smer cele ove avanture koja danas ne može da bude udaljeniji od tadašnje svežine.

Karijera Death Cult je počela EP-ijem Brothers Grimm koji se šepurio po indie listama , usledio je ubrzo jos jedan - Gods Zoo , a diskografska avantura je završena  kompilacijom Ghost Dance, koji je uz već objavljeni materijal sadržao snimke sa sesiona za Kid Jensena. Beggars Banquet, etiketa iza njih sada je očito,namirisala krv (novac) i aktivno su jahali na novom talasu koji se oslanja na post punk, psihodelične, rokerske i goth elemente.

Prosle godine su Astbury i Duffy reformisali Death Cult za povremene istupe u javnosti, a ove su izdali Paradise Now vinil, gde su ponovo naštampali Ghost Dance sampler sa izmenjenim izborom pesama. The Cult su kao novi bend predstavljali iznenadjenje koje je počelo sa vrlo dobrim albumom Dreamtime, kome je vreme samo dodalo neke nove kvalitete, a čuveni difficult second album Love je mogao da bude Nevermind pre Nevermind da je bio na nekoj major etiketi. Ali -Nevermind - album  Love je bio fantastičan, miks post punka I hevi preliva, naprosto neodoljiv. Singl  She Sellls Sanctuary je razarao liste i samo ga je duh i etika i markentiška i geografska (ne)rasprostranjenost sprečila da bude Smells Like Teen Spirit svog doba. Muzički I žanrovski ne, ali kao materijal pogodan za plasiranje I uzimanje rente od pesme svakako jeste bio.

Ovo vinilno reizdanje u sklopu čitavog recikliranja kojoj diskografska industrija sve češće poteže  je ne samo podsetnik, nego I uvodnik za one koji su preskočili rana predavanja ovih muzičara. Treba I spomenuti da su svojevremeno Death Cult koristili materijale iz legata SDC, a Cult neke od pesama Death Cult.

Na ovom izdanju vidi se već odmak od SDC (ocito jer je  intrumente navodio drugi covek) i diskretno približavanje The Cult avanturi. Zvuk je bio čvršci I strukturisaniji. Zato i ne čudi sto ljubitelji The Cult ( oni koji su ih otkrili nakon što su definitivno postali rok band ) lakše prihvataju DC nego SDC.  

Uprkos svemu SDC, DC i inicijalni period The Cult ostaju lepa epizoda u obrazovanju punk I post punk generacije kome se rado vraćamo. To je bio kraj jedne I početak druge ere. Tu se put već račva na razne strane. Posle zlatnih godina post punka The Cult I slični bendovi su iznova definisali neki otklon od glavne struje, na manje ili više uzbudljiv način. Sada su samo jedni od rokera koji nas secaju na neke ispuštene prilike. O ukusima, svakako ne vredi trošiti reči, niti nekog vući za rukav.

https://en.wikipedia.org/wiki/Death_Cult_(EP)

THE FALL: THE INFOTAINMENT SCAN, 6CD BOX SET ( Cherry Red, 2024)

 

Originalno izdan 1993. je bio 15 album ove sada već možemo kazati legendarnog  benda, produciran od ekipe koju je predvodio Rex Sargeant, uz asistenciju Simona Rogera i uz meke, ali ne sumnjam ultimativne uplive samog starešine Marka E.Smitha. Naziv albuma je odražavao Smithov prezir prema sklonosti medija da sve na kraju preokrenu u zabavu. Ko je ikada slušao bend ili pak neku Smithovu tiradu o bilo čemu, nije se iznenadio.

Uz sjajnu muziku i inspirativan bend koji je sjajno funkcionisao na ploči, mnogima je prva asocijacija na ovaj album fantastična obrada velikog hita Sister Sledge – Lost in Music, koji su The Fall maltene prisvojili i gde briljiraju. The Fall su nameravali da je snime za potrebe NME kompilacije Ruby Trax , na kraju su odustali od toga i zadrzali je (pametno) za album. The Infotainmet Scan, srećom nije bio samo ta pesma, već niz inspirativnih pesama izvucena sa raznih krajeva kreacije, pa je u jednom momentu postao najbolje plasiran The Fall album na top listama - stigao je do nepojmljivog 9. Mesta.  Krajnje nesvakidasnje, ako se uzme činjenica da se ovim albumom band vratio sa velike na malu i nezavisnu etiketu, praktično je kao indie band davao smisao majorima preko ovog dekreta u gomili ispraznih nota i poruka, i to u šire percipiranoj javnosti... Iznova i iznova još jedan paradoks kojih kada su The Fall u pitanju.

Sam album je možebiti rokerskiji (ha!) i zategnutiji ( ha!!) od nekolicine prethodnih i ponekim diehard fanovima je bio povratak u željenu formu. Smith je posebno bio zadovoljan albumom , čak je u lice sasipao nevernim Tomama da je ovo album na kome SVE može jasno da se čuje. Nije to generalno  bilo bitno za The Fall, niti je Smithu posebno stalo do toga – ali nije propustio priliku da kaže to o albumu i samo još potpiri vatru.  The Fall album sa jasnijom produkcijom-skoro da je nekada to moglo biti shvaceno kao marketinški trik!

Elem, svako malo ko drugi nego Cherry Red nas priključuje na kiseonik, samo što je ovaj put reizdanje boxset od 6 diskova gde pored originalnog albuma fanovi imaju sve singlove vezane za album, zaostale stvari, demo snimke negde i u nekoliko verzija, dva BBC sessiona plus tri koncerta iz tog vremena. Verujem da ljudima koji čitaju ovo sve ove činjenice nisu nepoznate, ali treba koristiti svaku priliku, spominjati The Fall jerbo se tako u svet šalju vibracije I postovanje koje je ovaj band zaslužio! Ko zna gde će da se zakače I gde će da ih pokupi nesto iz divnog i zastrasujućeg The Fall sveta. Pogotovu kada se posle svih svakodnevnih muka i tegoba i teskoba moze lako desiti da se čovek izgubi u muzici.

The Fall.  Uvek različiti i uvek isti, kao što reče jos jedan velikan koji je hodao ovom planetom.. Vreme u kome su The Fall delovali bi se moglo nazvati zlatnim dobom popularne muzike za odredjene, jer The Fall nisu bili samo popularni, vec i najveći.  Ima ih….

https://www.cherryred.co.uk/the-fall-the-infotainment-scan-6cd-box-set?srsltid=AfmBOoryEYkoaX-7VRI1AOE9uL1VmbKZ2vcuJZd4llXzZKErCnuzDum2

Belong – Realistic IX ( Kranky 2024)

October Language sam slušao do iznemoglosti. Pružao  je sve što sam tražio. Sjajan tajming. Obostran .Što znači da sam već par koraka dalje od objektivnosti, kada je duo iz New Orleansa u pitanju.

Posle dugo vremena, tačnije 13 godina od jednog albuma izmedju ( Common Era ) evo ih opet, I šta bi bilo bolje ili logičnije nego da povratak prezentuju preko Kranky etikete. Pola posla oko je već obavljeno i sebi su obezbedilii dodatnu preporuku.  

Realistic IX je tako koncipiran da traje, odmotava se , uz kvalitetu koji se odmah očituje i ima sve sto zamišljam kao štivo za sva godišnja doba I delove dana . Mislim na izmestenost  produkcije i koncept koji je podsetnik na sve faze konzumiranja muzike kroz koje sam prošao.

Gitare kojima ih najviše vezuju za shoegaze ( vidim da je sva muzička kritika to apostrofirala ), mada ne bih limitirao duo, mene  podsećaju na gitare čitave DIY estetike samo mutirane i maskirane u produkciju koju su namerno što dalje smestili od kristalne. Pogledi im ide unazad dalje od shoegaze začetaka svakako. I to zele da pokažu.

Povremeni ambijenatalni pasaži ( dronovi ) koji osvežavaju kao tonik koji dodaje nepoznata ruka baš u trenutku kada je potreban ( osveženje je otrežnjujuće, ne bas  relaksirano), ritam koji je ritam - ritam mašine početaka one muzičke epohe koja nas je podizala u početku drugačijeg, odvaznijeg, neobičnijeg i odmicućeg zvuka , vičan je da zamrzne i ohladi i da bude klinički precizno racionalan  da tako probudi mnoge asocijacije koje neću ni da načinjem. Ali siguran sam da u kolekcijama imaju ploče Suicide i Cabaret Voltaire.

Produkcija je zamrljana taman koliko treba i tu me na momente podsećaju na My Bloody Valentine, ali manje od silnih recenzija koje su pokušavale da ih povežu sa njima na sve moguće nacine i fiksiraju ih tu. Shoegaze je za njih uzivancija i inspiracija nesumnjivo, ali nije najsvetija od svih vodica.  Ima toga, ali ako tako gledamo promaćiće nam autentični Belong. Utkali su oni u ovu ploču tabananje kroz mnoge puteve.

Posle neizbrojenog broja slušanja, uočljivo je da ovaj album ima svoj identitet, godine će to samo potvrdjivati. Kao i u slucaju October Language, koji je imao drugi povod.  Nekad ne treba puno razmišljati, nego krenuti , prepustiti se i pratiti kuda vas put vodi. Jedna od ploča 2024!

 

https://belong.bandcamp.com/album/realistic-ix

Black Pus – Terrestrial Seething (Thrill Jockey 2024)

Prvi utisak posle preslušanog  je kao da sam u isto vreme pustio The Fall, Einsturzende Neubauten, Test Department, rane Pere Ubu,  isflekane sirenu za uzbunu (koje radi nekim čudom na baterije i na pola snage su) naizmenično ubrzane Iiusporavane i neki garažni bend na 78. A ništa od toga nije, barem namerno kombinovano. I to sve u najslobodnijem obliku koji Chipendaleu u tom trenutku padalo na pamet, bez obzira što svaka stvar posle nekog vremena ima strukturu pesme. Sve je stvar naslušanosti i otvorenosti. I spremnosti.

I da pojasnim, iza Black Puss stoji Brian Chipendale bubnjar (nekima )poznatih Lightning Bolt, a da ovo objavi ohrabrio se poznati Thrill Jockey, još uvek intrigantna etiketa.

Distorzija, abrazija i ostali opisi koji možda ne privlače, dodju kao naporno vežbanje, nekad neophodno da se truleži izbace iz već oronulih ćelija. Ili ih ovime sastrugati ( ćelije i mrtva tkiva) da bi se napravilo mesta za nove, bolje održive. Neki se ne bi složili, ali ovo jeste neka vrsta mentalnog aerobika. Zabavno u svakom slučaju, ako tako odlučite!

https://blackpus.bandcamp.com/album/terrestrial-seethings

https://thrilljockey.com/artists/black-pus

VA-CUT ME DEEP - A STORY OF INDIE POP 1985-1989 ( Cherry Red 2024)

 

Ko zna koja u nizu kompilacija na blogu koju je upriličio Cherry Red. Jednostavno se nameću i hvataju na talasu nostalgije ili kartu znatiželje. Informativno i još jedno podsećanje na ono što smo doživljavali kao pravoverno u svoj našoj naivnosti pre svega (puno je vremena prošlo), a za njih, nadam se, komercijalno isplativo. Sto bi dovelo do nekih novih kompilacija ili jos bolje reizdanja opskurnijeg , nenabavljivog sadržaja Voljenog i Slavljenog Indie zvuka  koji se kretao od post punka, psihodelije, post punk funka, gitara koje su fotokopirane sa Byrds ploca, pa sve do dance groovea. Sve to je živelo zajedno i ta raznolikost je oplemenjivala i širila vidike kroz muziku i na neka druga polja.. Pamet nije uvek bila uz nas, dok smo rasprodavali ono što danas vrednujemo kao dragocenosti.

Na ovoj kompilaciji su pokupljeni mnogi koji su delovali izmedju 1985 I 1989, nudi maltene najbolje iz tog perioda indie aktivnosti.Imena kao što su Stone Roses, Pale Saintes, Lush,Sundays, Inspiral Carpets ne treba puno predstavljati, ali ima tu I dragulja kao sto su The Heart Throbs, Woodentops, The Mighty Lemon Drops, The Brilliant Corners ciji opusi su zanimljivi, ali nekako zaklonjeni od ovih, nazovi velikih I poznatijih indie imena. Aroma im je podjednako ukusna i primamljiva, samo se nije sve postizavalo.

Ono što je zanimljivo i po meni interesantno,je da je kompilator ovog izdanja, birao manje poznate ili ne najpoznatije pesme prisutnih. Tako će nadam se pokazati i neke druge strane koji su ovi muzičari izbacivali iz sebe. Odlično za ispunjavanje vreme vec osvedočenim vremešnim fanovim ili ( što je po meni važnije ) novim naraštajima u osami, zajedničkom slušanju ili ko zna već na koji način. što je sjajna stvar.

Indie Pop i kompilacije vezane za njega su postale je postao ono što bi se tamo nazvalo cash cow za izdavače, ali tko mari dok muzika bodri, veseli I ulepšava zivot.  I u ova i u ona vremena su bili ili jeste uteha u inflaciji besmislenosti. Kako ko želi ovu 368 kompilaciju slične tematike da shvati, ovo mu po najnovijim merilima vrednosti jeste vikend seminar čija je svrha skupljanja bodova za licencu proučavanja i uzivanje u muzici koja nam se tada nudila.

 

https://www.cherryred.co.uk/cut-me-deep-a-story-of-indie-pop-1985-1989-various-artists-4cd-box-set

Deadletter – Hysterical Strength ( SO Recordings 2024 )

 

Hysterical strength je debi album ubrzanog post punk arty Yorkshirskog sastava na trenutnom radu u Londonu.

Ploca podseća po mahnitosti na momente na špic u saobraćaju i na pojedinim mestima priziva isprekidanost u ritmovima koje nisam baš voleo kod Franza Ferdinanda, ali mi ovde začudo ne smeta. Mozda zato što se kao daleki eho daju da se čuje uticaj post punk sastava sa kraja sedamdesetih ili početaka osamdesetih, možebiti istih onih koji su slusali i poznati škotlandjani. No nema tu puno sličnosti, sem skakutavog povremenog intermezza.  Deadletter su energičniji, lakše se razdraže, ne libe se da to svi primete oko njih, a kada im to uspe dostignu i soničnu razgaljenost. Plus ili minus, čisto da pokažu da to umeju da dostignu. Prisustvo saksofona tu samo pomaže, neko bi rekao da im je to zaštitni znak, ne sećam se kada sam cuo ploču na kojoj se forsira saksofon. I to ni malo ne odmaže u odmaku od novog soja britanskih bandova, koji ruku na srce, posle nekoliko pokušaja slušanja na kraju počinju da liče i u mraku bez napipavanja mogu da se izvuku ploče koje su slušali dok su pravili pesme. Kod Deadletter to nije slučaj. Zato zaslužuju i novi pokušaj, ako ne uspe iz prve ili druge.

Ploča koja nece promeniti svet svakako, ali koja ih je nagradila strpljenjem i upornošću  da posle nekoliko EPijeva gurnu u lice svoju viziju, a nama daju zadatak da u teško pronadjenom vremenu nadjemo nešto smisleno da čujemo.

https://deadletter-band.bandcamp.com/

https://www.wonderlandmagazine.com/2024/09/13/deadletter-hysterical-strength/

The Chameleons – Tomorrow Rememeber Yesterday EP ( Metropolis 2024)

Iznova snimljeni neki od klasika ( pre 1981 ) Manchesterskog banda koji nikada nije dostigao visine koje zaslužuje, uprkos kult sledbeništvu i uvek dobrim kritikama. Mala bara-puno krokodila, neko bi rekao.

Ep je predvidjen da obuzda nestrpljenje i prazan proctor do najavljenog albuma Arctic Moon ( glasine kazu tamo u prvom kvartalu 2025) I The Chameleons su odlučili da ponovo snime neke od pesama za koje su kazali da ih doživljavaju kao nedovršene i da su želeli da daju nagoveštaj onoga kako band zvuči danas, posle svih onih herojskih godina iza sebe.

Ono sto su uradili je zaista odlično i čini i njih i nas nasmešenim, Iskra je jos uvek tu, posebno gitare koje naprosto teraju slušaoca da mirišu krv koja skoro da ne procuri po prstima dok se pritežu žice i zato je vera u ovaj bend na najvišem nivo. Tolika je želja ienergija, skoro da to može da se vidi. Ostali deo instrumentarijuma prati sve na nivou. Motivacija po svemu sudeći važna, ali disciplina, mentalitet i etika u pristupu su ti pokretači stvari. Oni su svakako pozeljni i ima ih taman toliko da The Chameleons svoje fanove nagrade za sve godine strpljenja. Bilo je skoro slučajeva recikliranja i ponovnih vraćanja na starije klasike legendarnih bandova ( U2, Bunnymen) I rezultati su u najboljem slucaju bili nesrecni I konfuzni (Bunnymen) negde I tragični ( U2) ), ali ovde to nije slucaj.

Sve ono što je početkom osamdesetih krasilo bendove tipa The Sound, Comsat Angels i slične je nesumnjivo ovde, možebiti i zešce, ali vreme je pred Marka Burgessa i kohortu bacilo razne izazove,nedoumice, teskobe, radosti ili šta već i oni žele da se to ponovo i jače čuje. Da konačno izadju sa onime što su tada hteli , ali nisu po sopstvenim rečima uspeli. Fanovi su svoje davno rekli i ne bi se složili, svakako.

 Nekad su postojali Peel Sessioni koji su bandovima davali prostor da urade ono što mozda nisu mogli da izguraju na sopostvenim pločama ili su hteli da celine zaokružuju na neki drugi način. Ovaj EP je jedan takav samorganizovan EP imam smelosti da kazem, samo u rikverc. Pozeljno i u pravo vreme, kada ovakve muzike ipak nedostaje. Da ne kažem, neophodna je.

https://chameleonsuk.bandcamp.com/album/tomorrow-remember-yesterday

Gut Health – Stiletto ( 2024)

Jedno od najprijatnijih i najodvaljenijih (ne volim izraz, naprotiv, ali nisam odoleo) iznenadjenja godine i to skoro pri kraju stiže iz Australije. šestočlani sastav sebe predstavlja kao hipnotički dance-punk iz Naarma / Melbourna i to bi mozebiti sasvim dovoljno. Jer to jeste to, ali zelim da dodam par reči.

Odavno me neki bas (genije bas gitare!?) nije vozio ovako i neki glas toliko vukao, odgurivao, stezao I na momente čačkao po usima. Bas reži, nadjačava i takmiči se sa svim oko sebe, posebno sa navedenim vokalom koji odskače kao rikošet, vreba svaku prazninu u basu da bi još naglasio svoju naraciju

 Nije to naravno jedino, jasno je i po broju članova. Gitare su kao one koje su bile nekad otkrovenje i uzbudjenje kod Gang of Four ili ostalih bandova iz Leedsa, recimo Delta 5 ili iz nekih drugih krajeva UK kao sto su bili Au Pairs. Ili preko velike vode New York i No Wave. Da navedemo kod nas Obojeni Program u trenucima kada puste ruku. Frenzija i Abrazija. Izlomljena dance kognitivna koreografija. Moze još hiljudu takvih opisa, ali nema potrebe - put ka oduševljenju polpločan je Gut Health namerama.

https://guthealthband.bandcamp.com/album/stiletto-digital-album

Starflyer 59- Lust For Gold ( Velvet Blue Music 2024)

Na svom  albumu broj 17- Starflyer 59 rekapituliraju svoju i inu muzičku prošlost na način koji rifrešuje i apdejtuje novostečena iskustva kroz protok vremena. Sopstvenu ranjivost su složili tako da žestine ne manjka, gitare umeju da zareže, basovi uporno puckaju, od bubnjeva ume da se odbija prašina u vis, a glas pokriva sve to emocijom i mozebiti pre svega revoltiranošću mnogim blokadama oko sebe. Bend se ovakvim pristupom se ne miri sa situacijama, menja položaje i percepciju i žele( čini mi se) da malo išetaju iz muzičkih okvira (tekstualno). Nivo je(ste) lični.  

Svaka promena ritma koja ubrzava ili usporava tempo albuma donosi u jednom trenutku krešenda koja samo vec čuli I(li) naslućivali, ali efikasnost je uvek efektna i ubedljiva i deluje sveže da u jednom trenutku dolazim na ideju da duže vreme ne skidam ovu ploču.Pri tome, album je pametno tempiran. Kao nekada na 40 minuta. Taman da se spali nagomilani trulež unutar nas dok bend to već radi uveliko uspešno.

Za one koji ne znaju, Starflyer 59 koriste sonične obrasce shoegazea da bi iskazali svoje opsesije, razmišljanja, potrebe,reagovanja i sugestije na nacin koji je bliži onom starijem pristupu, a meni je to dobro I prija mi. Uzeo bih slobodu da preporučim I mojim ispisnicima koji ih ne znaju da to provere, kao I novim generacijma da otkriju novu stvar ili utvrde ili promene mišljenje o bendu. Oni koji znaju i prate ih, mogu samo da zavidim na vise vremena koje im posvećuju.

Starflyer  59 su iz Kalifornije i vodi ih Jason Martin koji ima čitav niz projekata, pa ko voli nek izvoli. Ova ploča jeste primarno za shoegaze fanove, ali po nekim aspektima šeta i iskoračuje u neke posvećenicima poznate ( za mene nepotrebno definisane)sub-žanrove I samim tim ima potencijala da zainteresuje širi krug publike od regularnih fanova. Potcenjen band u širem smislu svakako, ali uvek ima vremena da se stvar ispravi.

Lično, voleo bih da ih uparujem sa bendovima koji podsećaju na Jesus and Mary Chain. Da svedem stvar na jedno ime. U nekim momentima kada stvarno sijaju, pre bi mi ruka ka njima posla.

https://starflyer59.bandcamp.com/album/lust-for-gold

The Wolfgang Press – A 2nd Shape ( Downwards 2024)

Fantastičan album legendarnih Wolfgang Press, I to posle 3 decenije. 4AD je još jednom pokazao da se pravi mrtav i ovaj dragulj nepovratno propustio, ali to je već druga priča. Moje mišljenje jeste da je sunovrat etikete počeo kada se Ivo pod uticajem američkih distributera odrekao svog najvernijeg banda koji je bio oslonac 4AD dugo vremena. Za mene su  The Wolfgang Press za etiketu bili žarka težnja i mladalacki dzuboks kao i The Birthday Party, Cocteau Twins ,Dead Can Dance ili This Mortal Coil. Ali to je daleka prošlost. Uhlebljenje im je dala etiketa Regisa (Karl O'Connor), Downwards, još jednog zanimljivog čoveka kojega treba proveriti, ako vec niste.

Posle nekih pokušaja pod drugim imenima i inkarnacijama, bend se vratio reformisan bez Marka Coxa , ali pojačan bratom Andrew Graya iz originalne postave, Stephenom Grayom  tako da su TWP I dalje trio.

Album počinje sa This Garden of Eden i vrtoglavica već ljulja tlo. Lagano, potmulo i povratka sada nema. Odjeci Suicide i Cabaret Voltaire koji se više uvijaju, nego što voze stvar nam kažu da ovo nije obična ploča, čak nije samo još jedan album The Wolfgang Press. Minimalizam izraza je disperzivno bacan naokolo sa toliko čekanom familijarnom unikatnom naracijom i retorikom, koja nas uvodi u svet današnje distopije. Nema ovde 4AD aure koja nas je usisavala u druge svetove, ali je osećaj i dah nas posvećenika još uvek tu. Post punk koreni ubrzavaju puls i lament nad sadašnjim svetom ovi veterani okreću u svoju korist i grade paralelni svet. Minoran možebiti po veličini i uticaju, ali za nekoga sasvim dovoljan.

Reset Your Mind naslov jedne od pesama jeste indikativan.  Ploca diže sistem polako, na par mesta se čak igraju sa šlagerskom sekvencom koja brzinom svetlosti prelazi u podsećanje šta su svojevremeno radili na neprežaljenoj 4AD etiketi.  Istraživali i išli dalje, pa kada stignu naprave korak više. Radi uroka I afirmacije. Zato su The Wolfgang Press danas ovde, a oni drugi nigde! Na svaciju žalost!

Album se završava sa zvučnom kilusom koja podseca na hod po tankom ledu, a to nije mesto gde treba stajati i čekati šta će da se desi! Zato se nadam da je ovo samo početak novih legendarnih I hvalisavih priča!

Ne bih smeo da kažem da mi je ovo album godine ( da li je rano za to?), jerbo još trazim pogodno vreme za novi Godspeed You! Black Emporer, ali mi je zasad najbliži srcu. Iskreno, nisam očekivao ovako moćan album, iako sam kompletista benda, zato mi je sve i draže. Nostalgija je upravo dobila novu boju!

Dragi prijatelji, The Wolfgang Press. Vise puta dnevno, kontraindikacija nema!!!

https://regis-dns.bandcamp.com/album/a-2nd-shape-2

(neuromemo) # Memorials – Memorials Waterslides ( Fire Records 2024)

Britanski duo sastavljen od ljudi koji su bili u bendovima koje smo voleli i još uvek volimo.

Mathhew Simms je nekada bio deo It Hugs Back ( kratko bili deo 4AD rostera), a zatim postao član legendarnih Wire. Diskografski debi je imao na albumu Change Become Us, mada je Simms gitarske dužnosti na sebe preuzeo još ranije. Usput je radio kao deo Fitted ( formacija sastavljena od Wire I Minuteman). Svoje solo radove je iznosio javno  kao  Slows.

Verity Susman je osnovala i upravljala Electralane koji su osim materijala kojim smo se nasladjivali bili pod snimateljskom nazočnošću Stevea Albinija. Njen naknadni solo project je bio poznat pod aliasom Vera November. Do dan danas ima nebrojeno aktivnosti.

Elem, njih dvoje su se udružili pod imenom Memorials, bilo je tu već nekih aktivnosti i evo ih na debi albumu Memorials Waterslides.  Spojili su svoje kreacije, vizije i namere i rezultat je ujednacen, pravilno i ukusno doziran materijal sa mnogo toga što intrigira. Oboje su ljudi od znanja, iskustva i vestine. Od zvuka koji nije daleko od indie scene koja je pocela da se formira sredinom osamdesetih do devedesetih  I nadalje posle post punka iliti new wavea, duo svoje umetničke pretenzije gura čak prema hipnogogiji, ali im samo dozvoljava da je ponekad dodirnu.  To naravno ne utiče da kvalitet muzike ne bude na visokom nivou, bez banalnih intermezza i padova. Mene lično bi naterali ( da je muzika kompetecija)  da ih stavim u neku ligu gde bi merili svoje mišiće sa bendovima gde bi izraziti favoriti bili Stereolab. Taj nivo i ekspresija, otprilike. Za sinemaskopiju fali mozda samo još malo,nisam siguran da je baš toliko priželjkuju, introvertnost je ta koja vlada pločom. ali uz maštu i kreativno slušanje, to možemo sebi priuštiti bez ikakvih problema.

 Prijatno iznenadjenje i ime koje treba svako malo nadzirati, ako je nekom potreban zaključak. Sa ovakvim pedigreom i muzikom, zaslužuju mesto u tefteru.

https://memorialsmusic.bandcamp.com/album/memorial-waterslides

(neurobaza(a)r) # Einstürzende Neubauten _ “Ist Ist,” ( Dubfire Remixes ) ( 2024)

Einstürzende Neubauten ne miruju.

Jedno vreme pisari(u stvarnosti nisu-za nas jesu) stigli iz budućeg vremena opisujući distopiju koja je već tu ili prošla pre nekog vremena su se konačno oglasili sa albumom. Avaj ---i pored svih bravura, zatrpani smećem i ponekim plodom, sve je prošlo nekako usput

 .šteta. Velika! No, i pored toga  Einstürzende Neubauten ne odustaju. Ovako ili onako. 

Evo ih ponovo da nas obodre,ozare, da im se klanjamo, ignorišemo ili kako ko već voli.

Vešti u oblikovanju atmosfere,silni u mašti ,ponovo su se uspravili za Ist Ist remikse,neki bi rekli odabrali su drugo najsvečanije odelo posle onog koje su nasli za predstavljanje albuma . Onomad skoro.

želeo bih ovu dub avanturu predstavim kao njihov Blue Monday. Da ga toliko dugo i besomučno slušaju.  Da iskopamo temelje za nekog ko ih još ne poznaje,ali ne znam ima li koga da ih nalije.Ljudi lažu da slusaju i “slusaju”. Nije ni bitno, svet će se dalje okretati.

Lična utopija jeste za putnike slične nama ili njima.

 Sve se već zna. Zato su nam Einstürzende Neubauten istovremeno savetnici  i prijatelji.

Inace, ove remikse je radio Dubfire, negdašnji Deep Dish čovek koji navodi Einstürzende Neubauten kao bend koji ga je oblikovao. Nije mi jasno da li samoinicijativno ili na nagovor nekoga iz benda, ali nije ni važno.

Preporuka kao kod lekara. Hrana za razmišljanje I šećer koji se rastvara kako valje I ne ide u mast. Pojačavanje kognicije-garantovano.

https://dubfire.bandcamp.com/album/ist-ist-dubfire-remixes

NEUROBIK. Oktobaar Mundii Reviiva Gloriia.

 

01.   Julia Sophie – Numb

02.   Thurston Moore – New in Town

03.   Robber Robber – Backup Plan

04.   Underwold – Black Poppies

05.   Nick Cave – Conversion

06.   Nick Cave – As The Waters Covers the Sea

07.   Dummy – Blue Dada

08.   Catch The Breeze Hope Has a Place

09.   Catch The Breeze – Echoes From The Underground

10.   The Horrors – I See You

11.   Einsturzende Neubauten – Ist Ist ( Dubfire Remix )

12.   Midwife – Autoluminesceny

13.   Tears Run Rings – How Will We Know

14.   Teas Run Rings – Happines 10

15.   Air – Cherry Blossom Girl

16.   The Sisters Of Mercy – Phantom

17.   Simple Minds – Theme For Big Cities

18.    Mogwai –God Gets You Back

19.   Sixth of June – Tisina

20.   Husky Rescue – Diamonds in the Sky

21.   Boards of Canada –Kid for Today

22.   Honeyglaze – Real Deal

23.   Big Brave – canon- in canon

24.   Cosey mueller – I am soft

25.   Terry gross – sheepskin city

26. Beach House - Silver Soul