Austrijski maestro se onomad ponovo dohvatio gitare, sintesajzera, laptopa i kroz njih uposlio sve svoje efekte, pedale i sve što mu nije bilo podalje na
vidiku te rešio da nam da jednu simulaciju špacirunga kroz prirodu i nadu da ćemo
da povratimo sebe ili barem neki deo. Sigurno je i na sebe mislio. Od ovoga se bolje
čovek oseća i lepše spava kada je vreme. Indoor field recordings, ja sam to
tako doživeo.
Nešto mi pada na pamet i ta priroda i ti opažaji i odnos ka svetu koji ga
privlači i odbija i tera na razne stvari, njemu znane na takovi način tako da
može da ih pretoči kroz svoje veštine u muziku! Nekako mi pada Rembo na pamet.
Ovo je idealna muzika za čitanje Remboa. Ima u njoj i boli i slame i dolova i livada i staza i bogaza i svega i odrastanja i dorastanja i povratka prirodi da
zaokružimo ideju. Da izvrnem i malo izmenim naslov jedne knjige ‘”Duga pesma za
kratak rastanak”!
Fennesz kaže da je neposredno pre stvaranja ove pesme slušao Rowlanda S.
Howarda (The Birthday Party, Crime and The City Solution….) koji je možebiti bio
neka vrsta Remboa za svoju okolinu. Eto, ima neka javna veza, uradio ju je prošle
godine za autralijsku etiketu Longform Editions koja svako malo angažuje ovakve
umetnike da jednokratno nešto urade, a ovoga puta je to bila za jednu
konstelaciju koja je bila izdanje prosle godine,a Fennesz ju je tek sada okačio
na svoj bandcamp, jednostavno kao uradak.
O Fenneszu neću da pišem. Nisam baš subjektivan kada je on u pitanju.
Njegov Endless Summer je infuzija za duh i telo uvek bila i biće. Jedan od
najintrigantniojih I inspirativnijih albuma zadnjih decenija. Ne znam da li se nalazi
u onim edicijama “1000 albuma koje morate,etc,tec, blah, blah,blah” niti me
interesuje.ali da vredi-vredi!
Pesma se odavno završila, ali i dalje luta unutar ličnog polja i vaspostavlja
nove sinapse. A preporučio mi ju je algoritam-tacnije podsetio me je!? Eto, da to kažem.
https://fenneszreleases.bandcamp.com/album/the-last-days-of-may
