FACS -Still Life In Decay (TROUBLE IN MIND 2023)

FACS su fantastičan bend, a ovaj album već ulazi u konkurenciju za jedan od najinteresantnijih tekuće godine . Oko njih su kružile etikete kao sto su art rock, nasledje zasnovano na post punku i slično, ali u današnje vreme  je to postalo moranje. Od siline ponuda čovek ne zna šta prvo da pipne i svako olakša(va)nje je dobrodošlo.

Moj utisak je da je ova ploča najbliža onome što je neko podrazumevao pod math rockom, nakon što je sveo i skratio sve jednačine i iskaze koji ma se bavio post rock i post punk. Gitare jesu heavy, ali nisu iritantne, već stvarno podsećaju na nervozu I tenziju I urgentnost post punka, bas koji cilja direktno u glavu može nekoga da podseti na onaj koji je sportisao Joy Division, sad na steroidima, a bubanj se napada čas po kraut, čas po Mogwai tutorijalu. Sve me podseća kada sam onomad prvi put cuo Mission of Burma ili Jesus Lizard! Sve je naravno samo krajne lična impresija. Ali je preporuka velika!

Obaška  par dodatnih naznaka. Ime benda je uzeto od prefixa kojim je čuvena Factory etiketa iz Manchestera ( Joy Division, New Order, Happy Mondays, Crispy Ambulance…) označavala svoja izdanja, a FACS imaju svoje korene iz odličnog benda iz Cikaga po imenu Disappears. Taj bend je već bio gost na ovoj stranici sa svojim čitanjima Kraftwerk klasika.

Federico Durand - El idioma de las luciérnagas ( Desire Path Recordings 2013 )

 

U želji da se distancira od (svog) narastajućeg muzičkog snobizma, prijatelj - negadljiv na ambijente i field recordings - na preporuku presluša diskografiju Federica Duranda i kaže ono što Argentinčevi prenumeranti odavno znaju ---> čovek ima Midin dodir. Prošireni post-audio zaključak je da Durandove ploče ( od obe fele -> @ = solo i @@ = kolaboracije --> # Every Hidden Color sa Nicholasom Szczepanikom ( Luz ,2012 ) & ## Melodio sa Tomoyoshi Dateom ( Saudade, 2013) šta god se dešavalo do tada - prekidaju monotoniju dana, čiste zagušenosti u utisak prozračne neminovnosti.

 

El idioma de las luciérnagas nastavlja kontinuitet -> novom pričom, jezikom zrikavaca (što i jeste naslov albuma). Suptilna, utočišna elektronika i materijali sa lokacija u Argentini ( Muñiz, La Serranita ) i Švajcarskoj ( Zürich ) idu u(z) teoriju, da umetnička dela prestaju da budu vlasništvo stvaralaca od trenutka kada se završe!

 

El idioma meša živote i jezike u večerima koje nemaju kraj, puni ih i prazni i zlatom i srebrom i svetlom i mrakom i ako ikad ostari, ostariće zrelo. Na nešto treba misliti, a to je da pri slušanju ne treba na nešto misliti, i rezultati možebiti, mogu biti spektakularni.

VA. Revenge of the She-Punks ( Tapete Records 2022)

 

Kompilacija inspirisana knjigom Vivien Goldman, punk pionirke koja nije nepoznata na ovim prostorima. Elem, Vivien je svojevremeno u Britaniji promovisala ex-Yu punk u Velikoj Britaniji, a pojavila se na i ploči čokolada beogradskih Idola.

Ova kompilacija ie inpirisana istoimenom knjigom i na njoj su skupljeni ženski bendovi ili bendovi u kojima su žene imale možda i najznačajniji ulogu, a zajednički predložak im je bio pank etos ili neka vrsta pobune. Na ploči nisu samo ostrvski bendovi ili umetince, već je selekcija uvrstila i bendove sa više kontinenata. Upliv ženske energije je punk  blago rečeno ne samo obogatio već  i dodatno iznijansirao i doprineo da se sve nadalje mimoišlo sa okoštalim rok etosom koji ponekad opterećuje sav trud oko muzike-i stvaranje i slušanje, Oni koji umaju dovoljno vremena iza sebe i svedočli su tome znaju o čemu se radi, ovi mladji i zainteresovani imaju zadatak da svemu ovome pristupe i kreativnije te užitak moze da im bude još veći.

 

https://www.tapeterecords.de/artists/va-revenge-of-the-she-punks

NEUROBIC – May Golden Sprint

IST IST – You Are Mine  # THE DECLINING WINTER – This Heart Beats Black # SIMPLE MINDS – Glittering Prize # THE DANSE SOCIETY – Heaven Is Waiting # WHISPERING SONS – Midlife # JAMES LEG – A Forest # SELOFAN – Give Me A Reason # LEBANON HANOVER – Hard Drug # SPACEMEN 3 – Repeater #  IST IST – Stamp You Out (live at Hebden Bridge Trades Club) # THE DAMNED – Jet Boy Jet Girl # FONTAINES D.C – Boys In The Better Land (Darklands Version ) # LOOP – Thief Of Fire # MUSTA PARAATI – Romanssi # NEDS ATOMIC DUSTBIN – Kill Yr,Television # PARAF – Novi Berlin # The FIELD MICE – Holland Street # ALL HANDS_MAKE LIGHT - The Sons And Daughters Of Poor Eternal # BEACH HOUSE – Become # OZmotic & FENNESZ - Floating Time # NABIHAH IQBAL - Sweet Emotion (lost in devotion)# SAM PREKOP and JOHN McENTIRE - Crossing At The Shallow # SILVER MOTH - Mother Tongue # LUSH – Sweetness and the Light # TIM HECKER - No Highs #

Andrey Faryus i Vadim Bondarenko - Quiet Songs From Misty Places (Silentes, 2011)

 

Svoje razloge za saradnju su kamarati iz Sankt Peterburga, Andrey Faryus i Vadim Bondarenko prikazali albumom 8 Atmospheres (Faria Records, 2009),sada nas uveravaju sa Quiet Songs From Misty Places (Silentes, 2011) da to nije bilo samo trenutno razumevanje. U međuvremenu je Faryus uredno slagao elektroniku i zapise sa terena (field recordings) i sarađivao sa ljudima kao što su Robert Rich i Oophoi, dok je Bondarenko pričao naokolo kroz piano i klarinet.

Po onome sto se čuje, u pitanju su hodočašća Budlendu i Satilendu, a tamo se sluša o ranim konceptima pop muzike (Erik Satie) i ambijenta (Harold Budd). Da (im) sve bude potaman i za još koji znak naklonosti, Bondarenko ne odoli da ne prizove Ravela, a Faryus Briana Enoa. Početna slušanja nagoveštavaju da bi njihovi ambijenti mogli da budu oni pogodni za introspektivno popodne uz koje je dostupnije i(li) izvesnije kako dalje kroz dan bez dodatne ostrašćenosti. A što da ne, drugačiji tajming & umnožena slušanja & poželjna melanholija, nude i drugačija tumačenja. Razbacaju iskre i (po)pale svetla, pa šta ko (u)vidi. 

https://materiali-sonori.myshopify.com/collections/silentes/products/faryus-vadim-bondarenko-sea-cathedrals-cd

https://www.youtube.com/playlist?list=PLzZflLS3vuE1_HISYfa3STBk0st-Yq-9i

The Declining Winter - Really Early, Really Late (Home Assembly Music 2023)

 

Prvi utisak preslušavanja najnovije ponude The Declining Winter me je naterao da se uhvatim za zadnja dva Talk Talk i jedini solo album Marka Hollis. Mislim da je samo to nekima dovoljno. The Decling Winter je čedo Richarda Adamsa nekadašnjeg Hood člana, još jednog benda po kome su se ljudi prepoznavali.

 

Really Early, Really Late je još jedna etapa u njegovoj pop pastoralnoj(ladanjskoj) ruti gde se i dalje drži svoje e(ste)tike uz pomoć pomagača zaljubljenika u sličan zvuk (Epic 45, Brave Timbers, Tangents). Ova melanholija opija, nije ona koja ubija, niti ona koja nagoveštava strepnju, već ona koja pronadje centar i vodi do pomerenog stanja i traženje nade. U bilo čemu. Umnožena slušanja mogu samo da pomognu i da poremete planove za već planirane aktivnosti. Ovakvo budjenje osećaja u svom najboljem napadu može da čini čuda i Declining Winter su pravi dokaz za to. I moram da kažem da je ovo prava britanska ploča sa pogledom na introspekciju, nešto sto mi je dugo, dugo nedostajalo. Sve je ovde adekvatno, počevši od omota, spotova i naravno muzike. U iščekivanju leta i povratka na nesto staro The Declining Winter su uvek dobar sagovornik. Ne tražite neku novu normalnost, to već postoji u nama bez obzira na nametnute pokušaje nelagodnosti i opasnosti, ovo je podsetnik. I zato je ovo buntovno tragalačka ploča za one koji prepoznaju i veruju u lepotu! Uprkos vremenima!!

Uostalom, album zatvara pesma Let Those Words Of Love Become The Lamps That Light Your Way. Afirmacija godine !

https://homeassemblymusic.bandcamp.com/album/really-early-really-late 

https://www.homeassemblymusic.com/copy-of-ham028

 https://en.wikipedia.org/wiki/The_Declining_Winter

ZENITH - Ritual (BLWBCK, 2013)

l

Šta god da su od muzike i uzora asimilovali, rokirali, simbolizovali i vezivali za lične asocijacije, pokušaj opisa ne olakšava i ne čini bližim ono sto ZENИTH jesu, ali... Badalamentijevi jataci za panteistički špageti vestern; shoegazeri kojima ruke (ot)padaju u kasn(ij)oj fazi entropije; Victorialand (Cocteau Twins) učenici bez glasa i nekoliko slojeva gitare.

Ipak! Nema razloga da ovaj dvojac nekog drugog, nekog trećeg dana ne (pod)seti na nešto četvrto.

Inicijalni tiraž od nešto kasetnih primeraka je rasprodat skoro brzinom svetlosti, ali ZENИTH bandcamp pored kompletnog streaminga nudi i fraj download (http://znth.bandcamp.com/album/ritual). Dostupno u svakom trenutku, čak i onima bez želje za posedovanjem. Jedan od većih fanova etikete Warren Ellis (Dirty Three, GrindermanBad Seeds, Nick Cave and The Bad Seeds) se uspavljuje i akumilura ovim i ne libi se da o tome priča i piše. Trivia za kraj, tek da se bosim nogama oseti zemlja ispod.

https://znth.bandcamp.com/album/ritual