His Name Is Alive – How Ghost Affected Relationship 1990-1993 ( 4AD box set, 2024 )

Livonia, debi album His Name is  Alive me je u onomad u jednom trenu maltene razneo, a zatim zaledio kao neki spooky audio eksponat koji je u glavi neodoljivo podsećao na This Mortal Coil. Tada se NME redovno kupovao u knjižarama po Nekropoli, I bio je neka verzija mini, mini Interneta tog vremena za nas, koji smo to od srede do srede bez daha jurili po svoje sledovanje.

His Name is Alive -  često smo zamišljali zašto takvo ime, a onda smo odlučili da enigma ostane. Nikakva elokvencija, niti tumačenje nije smelo da dodje u obzir. Ovako je bilo misterioznije. Pravi bend za 4AD. Zanimljivo je da je Waren, gazda benda uporno slao svoje demo snimke u 4AD, Ivo Watts-Russel je tvrdoglavo odbijao bend, ovaj je iznova I iznova slao trake i na kraju razbio gard Ivou. Kakva bi grehota bila da Ivo nije naposletku popustio.Mom iznenadjenju nije bilo kraja kada sam shvatio da su HNIA Amerikanci, 4AD je počeo da protežira Amerikanske bendove tipa Pixies, Throwing Muses, Breeders. Uz sve franšize tih bandova i njihovi kućnih i svih ostalih projekta, ovo mi je delovalo kao nesto što će da nam cepa srca i sve ostalo što moze da se polupa. Kao u ona stara vremena. Moram da priznam da je utisak samo pojačao  EP Dirt Eaters koji nas je sve više nagnuo nad slatkasto etericni bezdan, a onda su HNIA izdali dva albuma, napuštajući formu, dva ultra zanimljivih, enigmatičnih čak, ali se meni nisu uklapali u veliku shemu stvari. Vreme leči sve, vreme ispravlja stvari i verovatno mi je učinilo uslugu dok sam ponovo otkrivao te albume kroz godine, tražeći razne nijanse i skrivene detalje u njima. A Warren Defever, čovek koji stoji iza HNIA je dovoljno elokventan da majstorski to radi stalno. Izmišlja poena gde ih nema I Jedan od redjih koji je uporan da iznese svoje vizije, na način kako on to hoće, a ne ostali ( uključujuci I mene, naravno). Traje to i danas u različitim oblicima, recimo osnivač je dve etikete - Brown Rice I timeSTEREO, da ne idemo u silne kolaboracije I neobične aktivnosti, golem je to broj.

No, tema ovog pisanija su tri prva albuma za 4AD ( Livonia,, Home is in Your Head I Mouth by Mouth ) uz propratne neobjavljene bonus stvari medju kojima ima i live snimaka. Naravno tu je i fantastičan Dirt Eaters EP koje je proslavio i video za pesmu Are We Still Married ? koji su rezirali The Quay Brothers.

Ova kompilacija je idelna za proučavanje, istraživanje benda i sebe, nasumično preslušavanje ( tu mislim na drugi i treci album, i bonuse, Livonia je nešto specijalno za mene) u wild mood swing danima. Na Wikipedii su bend nazvali kameleonski, a zbog čega, to već ostavljam drugima da otkrivaju. 4AD je bila etiketa koja nas je sve menjala, sad nas je naterala da se za trenutak posle silne kuknjave ujedemo I za jezik. HNIA nisu možda njen najznačajniji deo, ali da jesu jedno od zanimljivijih imena sigurno jeste.Vreme jeste lupa koja uveličava sve, pa tako i His Name Is live postaju veliki da bi se tako lahko preskočili. Unikatna pojava, generalno.

https://hisnameisalive.bandcamp.com/album/how-ghosts-affect-relationships

VA – Valley of the Sun ( Not Not Fun 2024 )

Osnovana 2004. etiketa Not Not Not Fun je dočekala svoje 400. izdanje i obeležila ga kompilacijom Alley od the Sun. Impresivan roster počevši odX.Y.R, preko White Popppy,Soda Lite,Chaneleers. H Takahashi, Les Hailes, Rangers, Sapphire Slows, Maria Minerva, Ensemble Exonimique… su samo neki kojih mogu da se setim iz glave ili sam nekad spustio koju reč o njima u nadi da će neko da se zainteresuje, Nisam neki optimista, mada znam nekoliko njih koji to prate, ali nije to nešto ni bitno. Neko dobija, neko izgubi-stara shema stvari. Uglavnom do onoga do koga treba da stigne, stigne. Ovako ili onako.

Ono sto je najvažnjie je da NOT NOT FUN etiketa i muzika koji promoviše jeste generalno jako intrigantna, ima puno elemenata pogodne ne samo za slušanje,već i za introspekciju i moze se slušati u cilu poboljšanja raspoloženja, time i zivota,našeg iskupljena prirodi, etc i zato im puno hvala. Kovid je pomalo obezglavio pozornost oko tih manjih, polu legendarnih etiketa  koja su jedno vreme u alternativnim krugovima bila često spominjana, ali ni to ne mari. Vidim da se polako vraćaju pod originalnim imenima ili su ljudi koji su imali te etikete ponovno aktivni, mozebiti pod nekim drugim imenom ili aktivnostima. Sto jeste dobra stvar u današnjem svetu, ne zaboravite da će nas samo iracionalna vedrina spasiti. Svetlost i sklad,to je naša, a i etiketina intencija.

Evo nas pred jubilarnim izdanjem posle 20 godina etikete. Lepo su to oni uklopili. Preko dva vinila, etiketa nudi nešto, što bi za njih u ovom trenutku bio presek sadašnjeg  rada i kao i sve kompilacije, pored relaksa , treba i da privuku znatiželjnike da bliže istraže legat. Današnje stanje je takvo  da je muzika skrajnuta, razoreno joj je sampouzdanje, ali cijenim da je s narastajućom bahatošcu, nekulturom i vredjanjem inteligencije svesnijeg dela pučanstva, jedan od izlaza bi mogao biti i muzika. Ona dobra. Nije baš svaka dobra, kao sto se trude da nas uveravaju,neke i jesu konačno uverili. To su oni odustali. Sto više njih odustanu, lakše će zavrsiti posao.. Neće to biti u slučaju Not Not Fun neka megalomanska brojka, ali svaki čovek je važan, kao i svaka cigla u domu. Zato napred! Otvorite oči i načulite uši i naštelujete svoje receptore ka Not Not Fun i slicnim ljudima

 

https://notnotfun.bandcamp.com/album/alley-of-the-sun

Teodora Okiljevic ( 14 god.) . Skica za pismeni iz maternjeg jezika- Muzika

Umetnost koja me ispoljava i cini radosnom bi bila muzika, ja muziku volim jer mislim da je to umetnost koja daje boje i prosvetljuje tamu. Ritmicnost i melodicnost su sastavnideo jacina muzike, bez njih muzika ne bi bila ono sto jeste. Za muziku se moze reci da je "lek" jer u sebi sadrzi veoma zanimljiv materijal koji meni ili bilo kome drugom pomaze i pokrece hormone srece. Muzika moze biti svakakva, od klasicne do zabavne, od uzbudljive pa do ambijentalne i jos svakakvih primera, ja volim svaki žanr ali najviše volim popularnu muziku jer kada god se osecam neraspolozeno, ona me razveseli ali tako i za sva moja raspolozenja imam odredjeni žanr, klasičnu muziku slusam kad sam opustena, ambijentalnu zbog koncentracije, dzez kada sam umorna... ali, na kraju dana svakakva muzika me cini radosnom, jer mislim da je to jedna od vrsti umetnosti koja postoji zbog unutrasnjeg i spoljasnjeg veselja!

Death Cult – Paradise Now ( Beggars Banquet 2024)

 

Prvo je bio Southern Death Cult koji je uprtio staze za tzv.punk pozitivizam koji je Goth pokret iskoristio da bi se raširio i pokrenuo neku novu subkulturu.  Njihov istoimeni debi album ( objavljen nakon raspada benda) i danas je uzbudljiv i simpatičan sa svojom na momente naivnošcu. Umetanje sve većeg broja akorda, umesto punk jednostavnosti je bio ne samo odmak od već umorne formule, već i dah i nagoveštaj nekih novih aroma i boja.

Ubrzo nakon raspada SDC Ian Astbury se spojio sa Billy Duffyjem koji se pre toga muzički intenzivno družio i sa Morriseyom ( često spominjani Nosebleed ) i bio član legendarnih Theatre of Hate, Ta inkarnacija se nazvala Death Cult i nakon raspada iste, muzičko partnerstvo pod imenom The Cult ( svaka Astburyjeva inkarnacija je imala reč manje! ) se nastavlja do dan danas uglavnom kao provodnik Duffyjevih riffova.  On usmerava čitav muzički smer cele ove avanture koja danas ne može da bude udaljeniji od tadašnje svežine.

Karijera Death Cult je počela EP-ijem Brothers Grimm koji se šepurio po indie listama , usledio je ubrzo jos jedan - Gods Zoo , a diskografska avantura je završena  kompilacijom Ghost Dance, koji je uz već objavljeni materijal sadržao snimke sa sesiona za Kid Jensena. Beggars Banquet, etiketa iza njih sada je očito,namirisala krv (novac) i aktivno su jahali na novom talasu koji se oslanja na post punk, psihodelične, rokerske i goth elemente.

Prosle godine su Astbury i Duffy reformisali Death Cult za povremene istupe u javnosti, a ove su izdali Paradise Now vinil, gde su ponovo naštampali Ghost Dance sampler sa izmenjenim izborom pesama. The Cult su kao novi bend predstavljali iznenadjenje koje je počelo sa vrlo dobrim albumom Dreamtime, kome je vreme samo dodalo neke nove kvalitete, a čuveni difficult second album Love je mogao da bude Nevermind pre Nevermind da je bio na nekoj major etiketi. Ali -Nevermind - album  Love je bio fantastičan, miks post punka I hevi preliva, naprosto neodoljiv. Singl  She Sellls Sanctuary je razarao liste i samo ga je duh i etika i markentiška i geografska (ne)rasprostranjenost sprečila da bude Smells Like Teen Spirit svog doba. Muzički I žanrovski ne, ali kao materijal pogodan za plasiranje I uzimanje rente od pesme svakako jeste bio.

Ovo vinilno reizdanje u sklopu čitavog recikliranja kojoj diskografska industrija sve češće poteže  je ne samo podsetnik, nego I uvodnik za one koji su preskočili rana predavanja ovih muzičara. Treba I spomenuti da su svojevremeno Death Cult koristili materijale iz legata SDC, a Cult neke od pesama Death Cult.

Na ovom izdanju vidi se već odmak od SDC (ocito jer je  intrumente navodio drugi covek) i diskretno približavanje The Cult avanturi. Zvuk je bio čvršci I strukturisaniji. Zato i ne čudi sto ljubitelji The Cult ( oni koji su ih otkrili nakon što su definitivno postali rok band ) lakše prihvataju DC nego SDC.  

Uprkos svemu SDC, DC i inicijalni period The Cult ostaju lepa epizoda u obrazovanju punk I post punk generacije kome se rado vraćamo. To je bio kraj jedne I početak druge ere. Tu se put već račva na razne strane. Posle zlatnih godina post punka The Cult I slični bendovi su iznova definisali neki otklon od glavne struje, na manje ili više uzbudljiv način. Sada su samo jedni od rokera koji nas secaju na neke ispuštene prilike. O ukusima, svakako ne vredi trošiti reči, niti nekog vući za rukav.

https://en.wikipedia.org/wiki/Death_Cult_(EP)

THE FALL: THE INFOTAINMENT SCAN, 6CD BOX SET ( Cherry Red, 2024)

 

Originalno izdan 1993. je bio 15 album ove sada već možemo kazati legendarnog  benda, produciran od ekipe koju je predvodio Rex Sargeant, uz asistenciju Simona Rogera i uz meke, ali ne sumnjam ultimativne uplive samog starešine Marka E.Smitha. Naziv albuma je odražavao Smithov prezir prema sklonosti medija da sve na kraju preokrenu u zabavu. Ko je ikada slušao bend ili pak neku Smithovu tiradu o bilo čemu, nije se iznenadio.

Uz sjajnu muziku i inspirativan bend koji je sjajno funkcionisao na ploči, mnogima je prva asocijacija na ovaj album fantastična obrada velikog hita Sister Sledge – Lost in Music, koji su The Fall maltene prisvojili i gde briljiraju. The Fall su nameravali da je snime za potrebe NME kompilacije Ruby Trax , na kraju su odustali od toga i zadrzali je (pametno) za album. The Infotainmet Scan, srećom nije bio samo ta pesma, već niz inspirativnih pesama izvucena sa raznih krajeva kreacije, pa je u jednom momentu postao najbolje plasiran The Fall album na top listama - stigao je do nepojmljivog 9. Mesta.  Krajnje nesvakidasnje, ako se uzme činjenica da se ovim albumom band vratio sa velike na malu i nezavisnu etiketu, praktično je kao indie band davao smisao majorima preko ovog dekreta u gomili ispraznih nota i poruka, i to u šire percipiranoj javnosti... Iznova i iznova još jedan paradoks kojih kada su The Fall u pitanju.

Sam album je možebiti rokerskiji (ha!) i zategnutiji ( ha!!) od nekolicine prethodnih i ponekim diehard fanovima je bio povratak u željenu formu. Smith je posebno bio zadovoljan albumom , čak je u lice sasipao nevernim Tomama da je ovo album na kome SVE može jasno da se čuje. Nije to generalno  bilo bitno za The Fall, niti je Smithu posebno stalo do toga – ali nije propustio priliku da kaže to o albumu i samo još potpiri vatru.  The Fall album sa jasnijom produkcijom-skoro da je nekada to moglo biti shvaceno kao marketinški trik!

Elem, svako malo ko drugi nego Cherry Red nas priključuje na kiseonik, samo što je ovaj put reizdanje boxset od 6 diskova gde pored originalnog albuma fanovi imaju sve singlove vezane za album, zaostale stvari, demo snimke negde i u nekoliko verzija, dva BBC sessiona plus tri koncerta iz tog vremena. Verujem da ljudima koji čitaju ovo sve ove činjenice nisu nepoznate, ali treba koristiti svaku priliku, spominjati The Fall jerbo se tako u svet šalju vibracije I postovanje koje je ovaj band zaslužio! Ko zna gde će da se zakače I gde će da ih pokupi nesto iz divnog i zastrasujućeg The Fall sveta. Pogotovu kada se posle svih svakodnevnih muka i tegoba i teskoba moze lako desiti da se čovek izgubi u muzici.

The Fall.  Uvek različiti i uvek isti, kao što reče jos jedan velikan koji je hodao ovom planetom.. Vreme u kome su The Fall delovali bi se moglo nazvati zlatnim dobom popularne muzike za odredjene, jer The Fall nisu bili samo popularni, vec i najveći.  Ima ih….

https://www.cherryred.co.uk/the-fall-the-infotainment-scan-6cd-box-set?srsltid=AfmBOoryEYkoaX-7VRI1AOE9uL1VmbKZ2vcuJZd4llXzZKErCnuzDum2

Belong – Realistic IX ( Kranky 2024)

October Language sam slušao do iznemoglosti. Pružao  je sve što sam tražio. Sjajan tajming. Obostran .Što znači da sam već par koraka dalje od objektivnosti, kada je duo iz New Orleansa u pitanju.

Posle dugo vremena, tačnije 13 godina od jednog albuma izmedju ( Common Era ) evo ih opet, I šta bi bilo bolje ili logičnije nego da povratak prezentuju preko Kranky etikete. Pola posla oko je već obavljeno i sebi su obezbedilii dodatnu preporuku.  

Realistic IX je tako koncipiran da traje, odmotava se , uz kvalitetu koji se odmah očituje i ima sve sto zamišljam kao štivo za sva godišnja doba I delove dana . Mislim na izmestenost  produkcije i koncept koji je podsetnik na sve faze konzumiranja muzike kroz koje sam prošao.

Gitare kojima ih najviše vezuju za shoegaze ( vidim da je sva muzička kritika to apostrofirala ), mada ne bih limitirao duo, mene  podsećaju na gitare čitave DIY estetike samo mutirane i maskirane u produkciju koju su namerno što dalje smestili od kristalne. Pogledi im ide unazad dalje od shoegaze začetaka svakako. I to zele da pokažu.

Povremeni ambijenatalni pasaži ( dronovi ) koji osvežavaju kao tonik koji dodaje nepoznata ruka baš u trenutku kada je potreban ( osveženje je otrežnjujuće, ne bas  relaksirano), ritam koji je ritam - ritam mašine početaka one muzičke epohe koja nas je podizala u početku drugačijeg, odvaznijeg, neobičnijeg i odmicućeg zvuka , vičan je da zamrzne i ohladi i da bude klinički precizno racionalan  da tako probudi mnoge asocijacije koje neću ni da načinjem. Ali siguran sam da u kolekcijama imaju ploče Suicide i Cabaret Voltaire.

Produkcija je zamrljana taman koliko treba i tu me na momente podsećaju na My Bloody Valentine, ali manje od silnih recenzija koje su pokušavale da ih povežu sa njima na sve moguće nacine i fiksiraju ih tu. Shoegaze je za njih uzivancija i inspiracija nesumnjivo, ali nije najsvetija od svih vodica.  Ima toga, ali ako tako gledamo promaćiće nam autentični Belong. Utkali su oni u ovu ploču tabananje kroz mnoge puteve.

Posle neizbrojenog broja slušanja, uočljivo je da ovaj album ima svoj identitet, godine će to samo potvrdjivati. Kao i u slucaju October Language, koji je imao drugi povod.  Nekad ne treba puno razmišljati, nego krenuti , prepustiti se i pratiti kuda vas put vodi. Jedna od ploča 2024!

 

https://belong.bandcamp.com/album/realistic-ix

Black Pus – Terrestrial Seething (Thrill Jockey 2024)

Prvi utisak posle preslušanog  je kao da sam u isto vreme pustio The Fall, Einsturzende Neubauten, Test Department, rane Pere Ubu,  isflekane sirenu za uzbunu (koje radi nekim čudom na baterije i na pola snage su) naizmenično ubrzane Iiusporavane i neki garažni bend na 78. A ništa od toga nije, barem namerno kombinovano. I to sve u najslobodnijem obliku koji Chipendaleu u tom trenutku padalo na pamet, bez obzira što svaka stvar posle nekog vremena ima strukturu pesme. Sve je stvar naslušanosti i otvorenosti. I spremnosti.

I da pojasnim, iza Black Puss stoji Brian Chipendale bubnjar (nekima )poznatih Lightning Bolt, a da ovo objavi ohrabrio se poznati Thrill Jockey, još uvek intrigantna etiketa.

Distorzija, abrazija i ostali opisi koji možda ne privlače, dodju kao naporno vežbanje, nekad neophodno da se truleži izbace iz već oronulih ćelija. Ili ih ovime sastrugati ( ćelije i mrtva tkiva) da bi se napravilo mesta za nove, bolje održive. Neki se ne bi složili, ali ovo jeste neka vrsta mentalnog aerobika. Zabavno u svakom slučaju, ako tako odlučite!

https://blackpus.bandcamp.com/album/terrestrial-seethings

https://thrilljockey.com/artists/black-pus