Dry Cleaning – Swampy ( 4AD 2023)

Moram da kažem da ne delim mišjenja da su Dry Cleaning  dostojni da se mere sa klasičnim 4AD vedetama, ali ne mogu da budem nepošten i da ne kažem da u njima nema nečega što ingrigira. Jedan sam od redjih koji misli da je raspad 4AD estetike počeo sa pojavom americkih bendova na etiketi I besomučnim forsiranjem Pixies i svih njegovih satelita. Neke ranije albume i offshote volim, uspeo sam da uhvatim legendarni concert u SKC pre nekoliko decenija, ali posle toga me baš puno toga nije dotaklo. Nekada se nisam ni trudio da sve ispratim detaljnije, istini za volju. Kao posvećenik 4AD sve sam to poslušao da mi nešto ne bi promaklo, ali nije tu bilo ničega za mene. Kasnije je 4AD postala to što jeste, i sada je mogu tužna srca da kažem na ivici grotesknog. Samo reizdanja etiketu održavaju vitalnom, a originalni bendovi se potucaju po raznim etiketama i uspevaju indirektno da vraćaju osmehe pravim fanovima. Nema tu sentimentalnosti, jednostavno je kvalitet izdanja nizak, a estetika pa skoro ismejana.

Dry Cleaning su ipak, častan primer i čudi me kako su ih 4AD pokupili. Ponekada se naprežem  sa njihovim zvukom, fali mi ono neopisivo ispod prvog zida zvuka, ali vešto barataju instrumentima i prazninom i ovaj EP na koji sam naleteo  sa godinom zakašnjenja mi je ulepšao dan.

Dok su snimali Stumpwork , DC su snimili dve pesme koje su rešili da zadrže za izdvojeni EP, uradili dva remiksa i dodali jedan demo.  Da-- EP, kao u nekad dobra stara vremena, idealan za odsustvo neke jače koncepcije, ali sa puštenom rukom i manjom tenzijom. Oduvek sam voleo to. A volim i ovo. čitav EP mi deluje sveže, traži I viče za dodatnim opserviranjem I iziskuju sopstveno preispitivanje glede cele im karijere. Kako god bilo, umesto tonika sebi poslužujem Swampy EP, taman tuce minuta i pet pesama za rifrešovanje!!  Baš kao nekada..

https://drycleaning.bandcamp.com/album/swampy-ep

https://4ad.com/news/1/3/2023/swampyepoutnow

Benn Stellar- Scream from New York, NY ( 2024 Dirty Hit )

Najnoviji žamor iz New Yorka stiže o grupi Benn Stellar. Kažu da pokušavaju da ispune muzičku rupu koju je grad napravio tamo od 2020. kombinujući sve što im je ostalo u glavi nakon besomučnog preslušavanja inside/outside legata( ovo ja kažem).

Njihovi počeci  u traženju uzora leže u shoegaze ( onaj jači i tvrdji deo) i onome sto su demonstrirali legendarni Sonic Youth, pa preko svega što je imalo jake i uzbudljive gitare iz NYC i šire, preko indie zvuka koji podseća na sve nabrojano, pa do meni ne baš omiljenih Interpola. Novinari se prosto utrkuju ko će da kaže lepšu reč, da nadje veće I jače poredjenje. Neće ovde biti vriske od uzbudjenja, bojim se da su takva vremena prošla i žao mi je zbog toga. Voleo bih da vidim zanos i uzbudjenje kod mladjih mada se to meni i ne dopadalo, ali ima toliko dobrih NYC bendova i iz raznih dekada, da bi svako mogao da nadje jedan kojim bi prijatelju mogao dovoljno ubedljivo i sasvim iskreno  da preporuči ovaj bend. Jedno od boljih izdanja ove godine kakvim god očima gledali današnju scenu, svakako.

I jedna trivia za kraj. Moj sparing korespodent mi na kraju reče- Dobri su, ali čujem po malo i Galagera u glasu. Muzika je ipak tako jak univerzalni jezik I tako širok gaz da nikad ne znaš koliko ce noga da ti potisne pesak. Ne mora to da bude loše.

 

https://beenstellar.bandcamp.com/album/scream-from-new-york-ny

Swiftumz – Simply The Best ( Empty cellar Records 2024)

Album  koji može lako da se podmetne kao pronadjena zaostavština nekog benda iz C86 ešalona ili neki opskurniji Creation produkt, ne onaj koji se gura od strane marketinga, nego je za one diehard fanove koji su kupovali sve što je izdavano. Indie poskocice, jangly gitare, ubrzanost, logoroično pevanje i na mahove poluhimnični refreni umeju da ulepšaju dan.

Ono što čudi je da je ovo amerikanac Christopher McVicar uz pomoć prijatelja, ali može svoju pesmaricu da proda kao britansku i da niko ne posumnja,

 Pesme umeju da mu sjaje i isijavaju kao najbelji deo dana i odmah svi elementi raspoloženja se popravljaju. Za promenu jedna ploča koja ne tera na analizu, usporedbu, preterano razmišljanje, naprotiv pustiš i prepustiš. Bas kao nekada ponekada.

https://www.discogs.com/release/30043135-Swiftumz-Simply-The-Best

https://swiftumz.bandcamp.com/album/simply-the-best

Infinity Rivers – Tabula Rasa ( Birdman Records 2024)

Detroiski trio koji čine poznati ljudi, prvenstveno  Warren Defever ( His Name Is Alive, nekadašnja 4AD  čuvana tajna ), Joey Mazzola ( Detroit Cobras ) i Gretchen Gonzales ( Universal Indians ) uz pomoć bubnjara Stevea Nistora ( ume da ispomaže Sparks) u svom psihodeličnom putešestviju koje je počelo kao ideja u potkrovlju kod Defevera koji kaže da je njegov prostor bio veći od onoga gde su ranije vežbali, te ih je to istovremeno oslobadjalo i širilo percepciju. Infinity Rivers vuku inspiraciju od jazza, preko krauta sedamdesetih, Frippovih  gitarskih observacija  pa gde stignu. Poželjno je da se ukrcamo u ovo, dobro pripremljeni naravno za sva iskakanja I ulegnuća na putu. Ako zvuci haotično I teže slušljivo po opisu—NIJE. Samo treba u vrelim danima otvoriti pore I pustiti muziku da prodre što dublje. Zato je ovo I pravljeno. Intenzivno, ali vredi. Birati vreme dana pre opuštanja, inače može da  se ozbiljno zavrti u glavi!

 

https://infiniteriverdetroit.bandcamp.com/album/tabula-rasa

bar italia - The Tw*ts EP ( Matador 2024 )

EPs su mi uvek bili omiljeni format od onomad. Bendovi su mogli da eksperimentišu, skreću sa staze bez obaveze da udovoljavaju publici ili diskografskim goničima. Mogli su tako i da ispipavaju puls koliko i kako se snalaze i da u hodu ubrzavaju ili ispravljaju greške.

bar italia jedan od najzanimljivijih novih britanskih bendova  i nakon sjajnog Twits albuma sad je iskoračio sa skoro isto imenovanim EP-ijem( u odnosu na album recenziran u Januaru) na kojem pored jedne poznate pesme nude i tri nove. šta će i kako će, videćemo, ali ovde dalje nastavljaju da mame fanove da iščekuju novije pesme. Ovaj trio iz Londona koji baštini post punk i indie zaostavstinu na savremeni način koji nekome prija, nekom ne, meri svoju sposobnost da budu u fokusu. Od gitara koje umeju da zaslepe metalik post punk sjajem, do usporenijeg tempa istih i vokala koji vuku od Steve Harleya do mladalačke neobuzdanosti I užurbanosti,  bar italia u ovom kratkom rafalu u ova tropska vremena nudi možebiti malo za anticipaciju, ali dovoljno za razonodu. Jedan od redjih britanskih bendova na koje se ne mrštim kada ih neko pomene. Solidno pred letnji intermezzo.

https://baritalia.bandcamp.com/album/the-tw-ts

Karl Bartos – The Cabinet of Dr.Caligari ( Bureau B 2024)

Nekadašnji član Kraftwerk je kao i mnogi našao uhlebljenje u sjajnoj Bureau B etiketi. Povod I izgovor je njegov soundtrack za čuveni grandiozni film Robert Wienea iz 1920. Bartos je inače sklon ovakvoj estetici, kažu da je njegov doprinos u Kraftwerku  bio veliki na pesmi Metropolis sa albuma Man Machine, inspirisanom fimom legendarnog Fritza Langa.

Originalna muzika za Caligarija je bila delo Giuseppe Beccea i dugo je bilo izgubljena. Bartos je pre skoro 20 godina, nakon što je po ko zna koji put odgledao film došao na ideju da počne da zamišlja kako bi on to propratio. I eto, čekanju je konačno došao kraj. Zaronio je u svoju privatnu datoteku gde je čuvao svoje ideje, zvučne zapise i sve ostalo što nije naslo mesto u Kraftwerk i solo opusu, potrudio se da im da smisao I prilagodi onom vidjenom na platnu. Fanovi Kraftwerk će moguce biti zbunjeni, neki možebiti i ne, ali ovaj OST je izuzetno bogat idejama i skakanjem po raznim muzičkim lokacijama. Otprilike, ja sam posle svakog slušanja čuo po nešto novo.

U nedostatku filma, ovaj komad muzike koristim kao pozadinu iščitavanja Bartosove biografije. Sa članovima Kraftwerka je uvek zabava na najvišem nivou, kako god ona retro ili futuristićka bila.

https://karlbartos.bandcamp.com/album/the-cabinet-of-dr-caligari

Mining – Chimet ( Leaf 2024)

Craig Kirkpatrick-Whitbyi PJ Davy su 2018 su skupljali sve podatke o oluji koja je besnela na južnoj obali Velike Britanije do kojih su mogli da dodju.Inicijalna literature su bili podaci temperature vode i vazduha, pritiska, brzina vetra, a zatim su sve prepustili Matthew Bourne da u jednom pokušaju doda piano i cello u sve pretvori u zvučne kulise. Sve to inspirisano bešnjenjem Uragana Ofelija. Rezultat je volšebno sklopljena celina, podeljena doduše u deliće, ali deluje kao celina koja posle izvesnog vremena počinje da preuzima čula i nudi neku  vrstu spokoja. Elektricitet, statika, slow motion motorika sve čovek može ovde da čuje ako hoce, da umišlja i zamišlja kako ga kapi jure ili prekrivaju. Može i van tog okvira u nocne sate kada je percepcija izvrnuta i nudi najneočekivanije asocijacije i oblike.Moze da bude i lekovito kome je potrebno Ili onome ko se slučajno ili namerno navuče. Ambijent, Drones ili kako ko već hoće, prepuštanje je ovde krucijalno. I mnogo zabavnije od tandrkanja ( ko voli) po žicama nekih besnih klinaca koji otkrivaju iz udobnosti svojih domova velike istine, uglavnom artificijelne i prepisane, ali o ukusima ne vredi niti treba pričati.

Plus Leaf Label, nastala pod uticajem i separatisanjem dela 4AD etikete koja odmah reputacijom povećava tonus, mada nema neke direktne veze sa klasičnim zvukom etikete. To sam napisao ne bi li se neko dodatno privukao, mada je ovo sve u svemu Sizifov posao. Zato vredi, nema gledanja u retrovizor ili sa strane.

http://www.theleaflabel.com/en/releases/view/284/MINING/Chimet/BAY%20128

https://mining.bandcamp.com/album/chimet

https://driftrecords.com/products/mining-chimet

22 Beaches – Dust: Recordings 1980-1984 (Seated Records,2024)

Jedno prijatno iznenadjenja je došlo iz proslosti i uverilo nas da vreme ne postoji, postoji samo sadašnja prošlost, sadašnja sadašnjost i sadašnja budućnost. Ovo - 22 Beaches - je taman toliko dobro da se uklapa u sva tri. Neko je iskopao malobrojne snimke ovog  škotskog benda iz Stirlinga, ranije objavljene na kaseti . Relativno (ne)poznati posvećenicima jerbo im je geografija takva da su se nalazili izmedju Glasgowa I Edinburga( i patili  zbog toga) i dosegli status predgrupa Cocteau Twinsima I The Exploited dok su za šire mase bili nepoznati. Nadam se da će posle ovog reizdanja Seated Recordsa  broj poštovalaca postati bar za koje tuce veći.

New wave se to vreme oslanjao delom na funk, što se oseti, vokal je fantastičan, a melodije koji su generalno škotski bendovi proizvodili su bile van svakog standarda. Setimo se bilo kog sjajnog i poznatijeg  I eto, sve je nekako bilo zavodljivi I van klišea. Uz to, taj punk funk je imao I uspone I padove, ali je ipak bio osveženje kada je bio korisćen na pravi nacin. Dust to imaju.  Meni to ovde nije nikako u prvom planu, ali mi nije ni čudo što ih diskografska kuća reklamira tako sto u pomoć priziva poredjenja sa  A Certain Ratio, The Wake i Talking Heads. Svi oni su to radili maestralno. I zato, što bi rekao Cola, ne bi ja tu nista dirao (dodavao).

https://seatedrecords.bandcamp.com/album/22-beaches-dust-recordings-1980-1984

https://boomkat.com/products/dust-recordings-1980-1984

https://seatedrecords.bandcamp.com/music

Projector – Now When We Talk It’s Violence ( Venn Records 2024 )

Debi album tenzičnih Projector, trija iz Bristola koji postoji od 2018. Muskularni  rok koji vuče korene iz post punka, usput je dodao par začina indie rocka I noise rocka dok ritam (mašina ) pulsira duž cele debi ploče. Nervoza je glavna osobina ovog albuma, a negde mi se čini da su Projector to i hteli. To možda traži malo više strpljenja, ali se na kraju isplati. Ima ljudi koji se hrane ovakvim zvukom, a vreme I dalja karijera će pokazati da li će se iz ovoga razviti nešto  značajnije. Materijal ima potencijala za širenje izraza, koliko će ga razgranati, zavisi od njih. Podrška im očito ne nedostaje.

Možebiti da bi ovako zvučali negdašnji punk bendovi da su iza sebe imali došadasnju istoriju rokenrola. Mnogo žešće, brutalnije i sa nekom drugačijom težinom sveta iza sebe. Muzički mislim na već uvreženo koketiranje sa nekim rešenjima math-rocka, što bi po meni ubuduće mogla da bude i mana. Prljavije je efikasnije i manje predvidljivo bez toga. Pri tome ne mislim konkretno na Projector, već na niz bendova koji mi se dopadaju, a skloni su tome.

 

https://projectorofficial.bandcamp.com/album/now-when-we-talk-its-violence

https://vennrecords.com/shop/bands/projector/projector-now-when-we-talk-its-violence/

https://www.discogs.com/release/29756446-Projector-Now-When-We-Talk-Its-Violence

Obojeni Program – Gospodar Stolica

 

Nagledao sam se koncerata u životu, ali sam siguran da sam najviše puta gledao Obojeni Program. Ni sam ne znam broj, ne bih hteo da licitiram, ali trajalo je od samih početaka pa do recimo unazad nekoliko godina kada sam počeo da nekako izostajem generalno sa koncerata. Mnogo sam postava video, još više pesama čuo, ali moram da kažem da su mi omiljeni koncerti oni sa početaka karijere.

 Ipak, jedan  mi je ostao u sećanju, a to je čuveni koncert u SKC u Beogradu gde su se grupama koje su zajedno svirale i patrolirale naokolo ( Luna, Obojeni Program, Boye I Grad ) priključio neverovatni Imperium of Jazz. Ne zna se ko je bio bolji, ali mi se u sećanje urezala izvedba pesme Gospodar Stolica koju su izvodili Obojeni Program. Tada je to bila BELA faza, kada su Obojeni svirali u belom ( ako se korektno sećam Kebra je govorio da je to neki izraz nevinosti), a Gospodar Stolica je zvučala kao ništa do tada. Secam se da mi je kroz glavu prolazio KillIng Joke, verovatno da su mogli tada da im pariraju po mnogo čemu. Uostalom jednom sam sa bendom u bekstejdžu licitirao ko je omiljeniji – Killing Joke ili Joy Division. Rezultat ostaje u mojoj glavi. Kako god Gospodar Stolica  je tutnjao,sve se  treslo, Kebrin glas se kao glasnik Armagedona nadvijao iznad krcate sale, oni koji su to prepoznali i dalje su pod  utiskom, a deo kada bubanj ostaje sam baš pre nego sto se bas iz ambisa vrati nazad je bio čist šamanizam. I to me često u sećanju prati, nije ostalo samo na neprespavanoj noći. Jednom sam pitao Kebru što nisu nikad to usnimili, odgovorio mi je-“ Pa, to ti je sad 981 “. Ok usvojio sam to, sjajna stvar koja je proslavila Obojeni I internacionalno, ai ja sam I dalje žudeo za originalom. Nisam se opirao tom htenju. I eto, želja mi se ostvarila.Ko kaže da treba odustajati!?

SKC Novi sad je izdao kompilaciju NORK gde je pored već navedenih bendova pridodao Kontraritam, Foto  Model i Cistu Prozu. Disk je razgrabljen, a ja sam uspeo zahvaljujući našoj velikoj umetnici koju vole i Satie i Glass dosao do svog primerka. Potrajalo je, ali je samo jedan od delova koji nedostaju popunjen. Hvala I drugim dragim ljudima koji su nudili svoju pomoć, a ovo pisanije bih iskoristio da izdavaču uputim molbu da pokrpi još neke rupe koje ovde nedostaju. Ima još demo snimaka koje priželjkujemo I sanjamo. O tome drugi put. Neke stvari treba što česce spominjati I slati želje u kosmos. Iz svog srca.

https://www.discogs.com/release/30552829-Various-Novosadska-Rok-Kultura-Novi-Talas-1981-82

Goat Girl – Below The Waste ( Rough Trade 2024)

Goat Girl su tri devojke iz Londona koje je Rough Trade potpisao kada su imale po 18 godina. Nekad se na Rough Trade gledalo sa reputacijom i strahopoštovanjem, ovo bi bilo iščekivano, ovako sve mora da se proveri. Ali, vredelo je. U gomili bezličnih samo po naslovima i dizajnu različitih bendova i autfita , Goat Girl iskaču, neusiljenošću, osveženjem i prijatnim zagonetnim osećajem koji ostaje nakon upoznavanja sa bendom. A jeste upoznavanje, kasnim, vidim da ovo nije prva velika ploča, što me raduje jerbo ne znam sta može da me očekuje proveravanjem u rikverc.  Melodije koje se kriju iza suzdržanih aranžmana, imam utisak namerno zakočenih ne bi li iščekivanje bilo jos vece u otkrivanju svih nijansi albuma. I čine da mu se onaj koji je naleteo na Below The Waste sto češće vraca. Nema ovde buke radi buke, hajpa radi hajpa, marcipana radi veće pozornosti, samokontrola je taman tolika da čini da album proleti. šteta sto nije sredina devedesetih, bilo bi ovde I naslovnih strana rahmetli muzičkih časopisa.

https://goatgirl.bandcamp.com/album/below-the-waste

Disorientations – Lost Today (PIAS 2024 )

Belgijanci vuku konopac u rikverc u borbi sa današnjim tendencijama, taman negde do momenta kada su post punk bendovi krenuli u tzv.miserabilism. Ali zvuče modernije, svežije i autentičnije, nego nateknuta nelagoda koja negde i nekad krasi nove low fi bendove. To je bilo vreme Comsata, Chameleons i sličnih bendova koje je mnogo toga izjedalo, a opet su sve prenosili bez odmahivanja glavom. Ali ovi momci su uz melanholiju i žestoki, tako da post punk fanovi mogu da se raspojasaju po sobama I da skaču kao da ih niko ne gleda. Antwerpen trio se tu nije zaustavio,  po policama se širio tamo do kraja osamdesetih, okrznuli su se I o shoegaze I indie low fi, ne bas toliko low, ali u meri gde pristojnost dozvoljava da se traži repete!

Osveženje u gomili copy/paste low fi I The Fall wannabe anglofilskih bendova.

https://disorientations.bandcamp.com/album/lost-today

The Fall – Lost in Music

Pre neko vece, kcerka je nastavila moje upoznavanje sa K-Popom i odjednom je upitala da li znam ko je Neil Rodgers? Bio sam zacudjen, ali posle Kathleen Hanne, Slowdive i mnogo cega neocekivanog, nista vise nije iznenadjenje. Ona ima 14 godina i zna grupe koje slusam i koje su mi saputnici kroz zivljenje ( nema insistiranja sa moje strane), ali ovo ipak nisam ocekivao.

 Odgovorio sam da znam i poceo da pricam kako je Rodgers jedan od najpoznatijih i najoriginalnijih gitarista, da je imao svoju grupu Chic, da je radio sa Sisters Sledge, pisao za Bowieja, povecao popularnost Daft Punku i da je moja omiljena pesma u kojoj je ucestvovao At Last I Am Free ( pored originalne, preporucujem obradu Roberta Wyatta ), ali sam mislio da za njene pubertetske dane to bas i nije pesma koja ce da je odusevi, pa smo slusali Lost in Music od Sisters Sledge. 

To sam naravno iskoristio da po ko zna koji put spomenem The Fall , ovoga puta je povod bio njihova obrada Lost in Music. Mislim da je u gomili The Fall obrada Lost in Music  jedna od najboljih svakako. Mamurni i polumrmljajuci glas MES koji se neodlucno bori sa sobom da l da pusti glas i noge da ga prate, drze paznju na maskimumu, dok se racio ne iskljuci. Muzicka pozadina jednostavno osvaja ,jurisa na sinapse ,bend celicno svira i ne razmislja. Utisak je posle par slusanja da je najbolje da se dugme repeat posle aktiviranja neutralise. 

 

Final – What We Don’t See (2024; Room40)

Imao sam dve asocijacije nakon što sam preslušavao ovaj album. Tri puta na repeat..

Prva je bila da bih  album nazvao Frozen Warnings, po nazivu pesme koju je proslavila Nico. Uklopilo bi se. I drugo -> da me ovo podseca na etiketu Room 40. Za Room 40 sam pogodio, nekako su me dronovi sa ploce navodili da iz izmaglice naslucujem logo etikete , a konstrukcija Frozen Warnings je posle nekoliko slušanja  podlozna korekciji. Upozorenja je postalo  pozitivniji stav svakako, inspirušuci nesumnjivo i nekako pokretacki. Od prvotnog skoro abrazivnog iskustva skoro da je postalo prohodno i sklisko ispod krila utehe. Zavisi od sokova u organizmu.

Prija ovaj kontinuitet, razlozen na pet komada koje je smislio Justin k. Broadrick kojeg  fanovi obozavaju bilo da je Jesu ili Napalm Death ili Godflesh. Covek ima legendarni status, a ovim samo širi svoju popularnost. Idealna ploca koja podseca na ona vremena pre svih  pošasti kada je slušanje ovakvih ploca bilo kreativno slušanje i kognitivni izazov.

Sjajno za uvod u hipnogogiju pa dokle stignete ili za ciljano odvojeno vreme. Preporuka svakako!

 

https://final1.bandcamp.com/album/what-we-dont-see

VA- No Songs Tomorrow: Darkwave, Ethereal Rock and Coldwave 1981-1990 ( Cherry Red 2024 )

 

Prošle godine su izašle tri knjige o Gothima koje sam bukvalo sricao i toplo preporučujem ( John Robb – The Art of Darkness, Cathi Unsworth – Season of the Witch i Lol Tolhurst – Goth ) I ovu kompilaciju gledam kao neku vrstu zvučnog appendixa onome što su slovima pomenuti autori zagnjureni u materiju pokušali čitaocima da priblize ili objasne.

Cherry Red su već  poznati po tematskim kompilacijama , ni ova nije izuzetak. Ima ovde nečega što nije baš potrebno, ali ima i pravih dragulja. Tematski ona jeste  razvučenija  u odnosu na knjige, obuhvatila je neke autore koje su knjige namerno ili slučajno propustile ili izostavile. Ima ovde i punk pozitivizma i post punka i neoklasicizma,  ima i poluambienta i shoegazea, svega što je punilo dušu tada, a nadam se da ponovo biti prihvaćeno na ispravan način.

 Lični favoriti – jedna od najbolje čuvanih 4AD tajni- Pieter Nooten (ex Clan of Xymox) I Michael Brook, vanserijska  Malaria ispred  vremena, kriminalno potcenjeni Sad Lovers and Giants i svima omiljeni kada udju u vidokrug Bel Canto. Velike i oštroumne kao The Cure, Bauhaus ili Bansheese neću ni da spominjem. Ima toga još, ali neka ostane za otkrivanje onima koji još ne znaju. Ili manje znaju. Materijala ima za celo leto.

Savet, umesto klime koristiti ovo za rashladjivanje. Idealno za leto, bez obzira što neki možebiti prave face. Svojevremeno su to radili vajni muzicki kritičari ( posebno britanski) koji su pesme ovih sastava definisali kao produkt ruinirane inteligencije, a sada se posle preobražaja posipaju pepelom. I broje novčanice.

https://www.cherryred.co.uk/no-songs-tomorrow-darkwave-ethereal-rock-and-coldwave-1981-1990-4cd-box-set

NEUROBIK – J(Y)OUn Est Omen.

 

01.   OBEY COBRA-Ten of Wands

02.   XMAL DEUTSCHLAND – Mondlicht (live)

03.   KRISTIN HERSH – A Loon

04.   INSPIRAL CARPETS- Sackville

05.   Freya Beer – Secret Garden

06.   Barry Adamson – Waiting For The End of Time

07.   Dan Rincon – Cessna

08.   Beth Gibbons – Reaching Out

09.   BIG SPECIAL - TREES (Official Video)

10.   Barry Adamson - Cut To Black (Official Audio)

11.   Sisters of Mercy - Neverland (full length)

12.   Nick Cave – Frogs

13.   Disorientations - Loner (Official Video)

14.   Tones on Tail – Rain

15.   Blurt – Argentine

16.   Adam Wiltzie Tissue Of Lies (Official Video) Directed by : Jonas Govaerts

17.   Felt - Primitive Painters [Official Video]

18.   Boye - Ja Sam Radosna (1983 Video Clip , New Wave- Dark Synth)

19.   Blancmange - Waves (Official Video)

20.   DIIV: Raining On Your Pillow

21.   Beth Gibbons - Lost Changes (Official Video)

22.   Gastr Del Sol – The Bells of St.Mary’s

23.   Gastr Del Sol – Quietly Approaching

24.   Molly Lewis - Crushed Velvet (Official Audio)

25.   Mick Harvey & Amanda Acevedo - Creators of Rain (Official Video)

Air Formation – Air Formation ( Club AC 30 2024)

Veterani britanskog post shoegaze talasa sa svojim šestim albumom i ono što upada u uši je da u svojim izjavama, a bogme se i kritika trudi da ih podrži u naglašavaju zanosa onim što su godinama sportisali Mogwai I Bardo Pond. Ono što čujem ovde je zapaljiva i elektrificirana verzija ranijih Slowdive , deluje kao perfektno zagrevanje za leto koje nije ni prestajalo. Kao da su pred snimanje isprobavali i razmenjivali iskustva u korišćenju pedala, efektima i uticaju buke na kogniciju, pre nego listali uklete pesnike ili romantičarsku literaturu. Ruzvučena distorzirana melanholija (ipak),  crescendosi - svi ti zvuci koji volimo kod shoegaze bandova i posle toliko vremena uspevaju da razgale. I inspirišu u zavisnosti trenutka za najraznije stvari.  Preporuka, možda i veća nego revival albumi nekih od inicijalnih shoegaze bendova.

https://airformation.bandcamp.com/album/air-formation

https://store.clubac30.com/artists/air-formation