Debi album tenzičnih Projector, trija iz Bristola koji
postoji od 2018. Muskularni rok koji vuče
korene iz post punka, usput je dodao par začina indie rocka I noise rocka dok
ritam (mašina ) pulsira duž cele debi ploče. Nervoza je glavna osobina ovog
albuma, a negde mi se čini da su Projector to i hteli. To možda traži malo više
strpljenja, ali se na kraju isplati. Ima ljudi koji se hrane ovakvim zvukom, a
vreme I dalja karijera će pokazati da li će se iz ovoga razviti nešto značajnije.
Materijal ima potencijala za širenje izraza, koliko će ga razgranati, zavisi od
njih. Podrška im očito ne nedostaje.
Možebiti da bi ovako zvučali negdašnji punk bendovi da su
iza sebe imali došadasnju istoriju rokenrola. Mnogo žešće, brutalnije i sa nekom
drugačijom težinom sveta iza sebe. Muzički mislim na već uvreženo koketiranje
sa nekim rešenjima math-rocka, što bi po meni ubuduće mogla da bude i mana.
Prljavije je efikasnije i manje predvidljivo bez toga. Pri tome ne mislim
konkretno na Projector, već na niz bendova koji mi se dopadaju, a skloni su
tome.
https://projectorofficial.bandcamp.com/album/now-when-we-talk-its-violence
https://vennrecords.com/shop/bands/projector/projector-now-when-we-talk-its-violence/
https://www.discogs.com/release/29756446-Projector-Now-When-We-Talk-Its-Violence
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.