EPs su mi uvek bili omiljeni format od onomad. Bendovi su
mogli da eksperimentišu, skreću sa staze bez obaveze da udovoljavaju publici
ili diskografskim goničima. Mogli su tako i da ispipavaju puls koliko i kako se
snalaze i da u hodu ubrzavaju ili ispravljaju greške.
bar italia jedan od najzanimljivijih novih britanskih
bendova i nakon sjajnog Twits albuma sad
je iskoračio sa skoro isto imenovanim EP-ijem( u odnosu na album recenziran u
Januaru) na kojem pored jedne poznate pesme nude i tri nove. šta će i kako će,
videćemo, ali ovde dalje nastavljaju da mame fanove da iščekuju novije pesme.
Ovaj trio iz Londona koji baštini post punk i indie zaostavstinu na savremeni
način koji nekome prija, nekom ne, meri svoju sposobnost da budu u fokusu. Od
gitara koje umeju da zaslepe metalik post punk sjajem, do usporenijeg tempa
istih i vokala koji vuku od Steve Harleya do mladalačke neobuzdanosti I užurbanosti,
bar italia u ovom kratkom rafalu u ova
tropska vremena nudi možebiti malo za anticipaciju, ali dovoljno za razonodu.
Jedan od redjih britanskih bendova na koje se ne mrštim kada ih neko pomene.
Solidno pred letnji intermezzo.
https://baritalia.bandcamp.com/album/the-tw-ts
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.