The Fall – Lost in Music

Pre neko vece, kcerka je nastavila moje upoznavanje sa K-Popom i odjednom je upitala da li znam ko je Neil Rodgers? Bio sam zacudjen, ali posle Kathleen Hanne, Slowdive i mnogo cega neocekivanog, nista vise nije iznenadjenje. Ona ima 14 godina i zna grupe koje slusam i koje su mi saputnici kroz zivljenje ( nema insistiranja sa moje strane), ali ovo ipak nisam ocekivao.

 Odgovorio sam da znam i poceo da pricam kako je Rodgers jedan od najpoznatijih i najoriginalnijih gitarista, da je imao svoju grupu Chic, da je radio sa Sisters Sledge, pisao za Bowieja, povecao popularnost Daft Punku i da je moja omiljena pesma u kojoj je ucestvovao At Last I Am Free ( pored originalne, preporucujem obradu Roberta Wyatta ), ali sam mislio da za njene pubertetske dane to bas i nije pesma koja ce da je odusevi, pa smo slusali Lost in Music od Sisters Sledge. 

To sam naravno iskoristio da po ko zna koji put spomenem The Fall , ovoga puta je povod bio njihova obrada Lost in Music. Mislim da je u gomili The Fall obrada Lost in Music  jedna od najboljih svakako. Mamurni i polumrmljajuci glas MES koji se neodlucno bori sa sobom da l da pusti glas i noge da ga prate, drze paznju na maskimumu, dok se racio ne iskljuci. Muzicka pozadina jednostavno osvaja ,jurisa na sinapse ,bend celicno svira i ne razmislja. Utisak je posle par slusanja da je najbolje da se dugme repeat posle aktiviranja neutralise.