VA- Back Up Dos _Mexican Techno Pop 1982-1989 ( Dark Entries 2024)

čuvena etiketa Dark Entries nam je upriličila neobično izdanje. Nije baš česta prilika da se čuju meksički muzičari, barem u ovakvom izdanju. Kad bolje razmislim jedini meksicki muzičari (i to parcijalno) koje sam slušaoi imao priliku da vidim uživo pa i da se upoznam potom provedem jednu nezaboravnu noć sa njima su bili Nine Rain, sve zahvaljujući TuxedoMoon vezi.

Ovde je situacija drugačija. Dark Entries je poznat po guranju zaboravljene, nodovoljno poznate I promovisane muzike koja je povezana sa elektronikom, sintisajzerima, etc. Ovde su odabrali desetak pesama umetnika ili bendova  koji se šire od sinti popa, kako kažu New Beata i nostalgije, najčešce povezivane sa osamdesetim. Imena nam ne znače ništa, možebiti I bolje, muzika je ona koja će reci sve, pa ko voli nek zivoli.

Svi ovi žanrovi su naravno iznikli, ponikli i povezuju se sa post-punkom i new waveom i ovo jeste ploča za taj krug ljudi koji su spremni da izdvoje svoje vreme da bi našli neka nova, nepoznata  elektronička zadovoljstva.

Sunset Rubdown – Always Happy To Explode ( Pronounced Kroog 2024 )

Prvo materijalno pojavljivanje Montrealskog benda nakon 15 godina iza kojeg stoji alfa i omega Spencer Krug koji u svom CV-iju ima ucešće u bendovima Wolfparade, Moonface etc, etc.. koji sigurno imaju veći znacaj na lokalnom nivou mada su izdavani na internacionalno poznatim etiketama kao što su Sub Pop,Jagjaguwar, etc, etc.

Sada je Krug rešio da napokon sve uzme u sopstvene ruke i izda album Always Happy To Explode na svojoj etiketi Pronounced Kroog u pokušaju da sve posrednike eliminiše i da svoje vizije nesputano isporučuje prijateljima kada mu se prohte. Ono što je dobra vest je da mi,malobrojni kibiceri iz daleka imamo vajde.

Kraut rock je možebiti najviša asocijacija na ovaj album na radost kanadske i internacionalne kraut publike koja uporno traži svakim danom nova iznenadjenja ili neka slična onim starima, ali ipak dovoljno uverljiva. Krug je dovoljno elokventan i naslušan da moze da se snadje i pozivanjem na neke bendove kupi i nove konzumente ( ja nisam ništa do ovog albuma znao o njemu ) istovremeno i dozove one od onomad da dodju i provere ga ponovo. Repeticiju ne baš eksplicitnu, za nijansu usporenu ali neizbežnu i ne bas stalno prisutnu motoriku- razbijaju neobične melodije potcrtane emocionalnim afektiranim vokalima koji dozivaju u utešno druženje ( muško ekspresivnije –žensko ravnije, neretko i zajedno).

Piano, bas i muzika koja je često na ivici da implodira u jednom trenutku uz sintisajezere koje prizivaju osamdesete, nekad i video igrice nisu baš tako lagani zadatak, poželjno je proveravanje. Koje na neki volšeban način svaki put sve više prija.

Zaključak-ploča koja je mogla da se snimi i u sedamdesetim, ali i pre bezmalo dve decenije u jednom naletu novog kraut otkrivanja kao i danas - što je očito. Sem što se na ploči ipak oseti ta neka neizbežna nova realnost koja nas je sve na globalnom nivou ubedačila. Krug uz pomoc svojih prijatelja iz benda zato nudi jednu neobičnu, toplu zabavu koja nije jeftina ni jednostavna, ali ispunjava  posle detaljnije opservacije.

https://pronouncedkroog.bandcamp.com/album/always-happy-to-explode

Terry Gross – Huge Improvement (Thrill Jockey 2024)

Odskoro muzički kritičari češće nego ranije, skoro nemilice koriste izraz visceralan u recenzijama i raznim prikazima. Da li je to trend u kliki i esnafu ili je samo današnja muzika takva, ali ova ploča moze da im posluži kao dobar primer za to. Razvaljuje i pomera sve iznutra. Energična, dinamična, jaka, snažna, ona koja prodrma ono što se teško pomera, izvali i gura sve pred sobom. Ultra energetska gitarska bomba.

 Supersonični ( ne mešati baš sa ultra brzinom) trio iz San Franciska koji ima veze sa Trans Am, bendom koji smo gledali ovde, jos cesce preslusavali da se nataknujemo, na svom drugom albumu su rešili da izbace iz sebe sve što je suvišno, da sastružu mrtvo iz ćelija, da toksine nepovratno pohitaju u garbidž sto bi rekli neki. Za to koriste i motoriku i repeticiju i spejs rok i trvrdji rok i post rock i hevi rok i math rok i svaki rok koji su uspeli da zgrabe Ili da se očešaju.

Ploča koja taman kada sam rešio da jesen propratim elegičnim i ambijentalnim tonovima kaže da se ipak treba razmrdati i krenuti za nečim. Negde. To bi trebalo da znači da je svaka mala pobeda uvod u mnogo novih pobeda. Zbirno to je kormilarenje pravim putem. Konzumacija I uživanje u ovakvim pločama je za mene jedna od tih malih velikih pobeda.Muzika koja u pojedinim trenucima ubrzano diže I spušta grudi, ako se uživite dovoljno u nju. Ništa sentimentalno, vise visceralno. Da ih malo poguramo, mada ne verujem da za to daju pet para.

https://terrygrossband.bandcamp.com/album/huge-improvement

VA. –Als die Welt noch unterging ( German Post Punk Underground 1989-1984 ) ( Tapete 2023)

 

Kompilacija koja je (namerno) koincidirala sa četvrtim izdanjem istoimene knjige Franka Apunkta Schneidera o Nemačkom punku i new waveu donosi (barem meni) par nepoznatih ili manje poznatih imena za otrkrivanje i sve su nade, naknadno ali nikad zakasnelo zadovoljstvo.

Nemačka scena mi je uvek bila posebno zanimljiva, mada je varirala od onih koji su išli glavom kroz zid, onih koji su gledali samo svoja posla I ništa ih nije uznemiravalo na tom putu i onih gde se naslućivala simpatija prema mejnstrimu I što da ne!? - moguća karijera u višim sferama.

Kako god, ovakve kompilacije su više nego dobrodošle, nebitno da li se obnavlja gradivo ili se ulazi u neku novu teritoriju gde se tek treba prilogadjavati. Rutine nema i to je najvažnije. Ova ovde je upravo takva, neka nova imena za mene I nadam se nove radosti u dane koje treba obojiti, utopliti i učiniti veselim i smislenim. I nataknuti na sebe nesto nepromočivo, da nam bude toplo, I suvo. Nekad treba obući i stariju garderobu iz nekog samo naseg  šifonjera i magija pocne da radi…

https://www.tapeterecords.de/artists/adwnu

Julie- my anti-antiaircraft friend ( Atlantic 2024)

Sudeći po pisanijima i usmenim predanjima , Amerikanci  Julie su najnovije zvezde shoegaze pokreta , neki bi rekli revivala, a njihov kvalitet bi mogao da prevazidje sam žanr. Tako mi deluje, mada je tržište danas drugačije nego kada je muzika bila entitet za sebe.

Nekoliko stvari ih za sada definiše na način koji bi trebao da privuče pažnju šire publike. Kao mladi alternativni bend su potpisali za veliku etiketu ( major gigante Atlantic) nakon hita koji je dozivao pažnju nadaleko i beležio milionske preglede na različitim platformama. Nije malo vremena od tada prošlo, ali su mladjahni Julie pokazali neobično strpljenje,čekali priliku koja im odgovara. Drugo, ovaj trio iz Orange Countyja, California ima svojevrsni link unutar banda. Svi se bavi nečim sličnim bilo da je to arhitektura, slikanje, ilustracije-vizualno bi možebiti  bila ta odrednica  I ocito to ima duboki uticaj na njihovu muziku. I treće, oni nisu običan bend, u inflaciji formacija koje se (samo)karakterišu kao shoegaze ili dream pop Julie su uspeli da stvore svoj zvuk, kombinujući sve trikove koje su koristili velikani žanra na nacin koji je ipak nekako samo njihov. Ne bi bilo čudno da vec posle albuma čujemo floskule tipa “ ovi zvuče kao Julie” ili tako nešto.

Bend se kreće od tihog, usporenog pa do ubrzanog i zvučno logoroičnog. Nekad u istoj pesmi. što je dobro! Pesme su ujednačene, ali nisu šablonizovane. Skaču u nejednakom ritmu, što je opet dobro, pošto ne daju mira konzumentu da zabušava. To im je valjda I bila namera.

Materijal je odličan i moguće je sa obzirom na pedigre (citaj etiketu ) da jednoga dana imaju pre sledbeništvo Smashing Pumpins ( na koje podsećaju u nekim momentima ) ili Sonic Youth,  nego recimo  Slowdive ili Ride. Smena generacija je počela odavno, ali I žanr je napredovao i mutirao, neki bi rekli obrnuo krug, a neki od najboljih izdanaka se strpljivo sada pokazuju.  Jako dobra ploča.

https://julie.bandcamp.com/album/my-anti-aircraft-friend

Slowdive – Kisses ( Daniel Avery/ Grouper remixes) (2024)

 

želim da mislim da su ljudi iz Slowdive shvatili da je njihova muzika, uostalom kao i sve ostale, na neki način smeštene u preuzak okvir i da u njima ima potencijala za neke nove erupcije i da se od njihovog muzičkog vokabulara može napraviti novi jezik. Uostalom, fanatična odanost fanova naglašava da njihovu muziku ljudi doživljavaju na različite načine i da u njima bude drugačije senzacije, pa zašto onda ne bi iskušali par prijatelja da im eventualno prošire vidike i skrenu pažnju na nešto čega ni sami nisu bili svesni da poseduju.

Tako gledam na ova dva remixa. Daniel Avery je poznati Engleski DJ I producent koji je radio sa Kelly Lee Owens i HTRK ( ograničavam se na imena koja meni znače), a Liz Harris znana kao Grouper je Amerikanka, multiuniverzum za sebe i njena diskografija je prava juvelirnica, pa ko voli neka počne da razgleda i nadahnjuje se, okitice se nečim ili će početi da misli svetlije ako je u mraku, nemam sumnju, Da opisujem njihove remikse, neću, samo su dve pesme, onaj ko čita ovo, sigurno će naci vremena da posluša i smesti se u najbolji polozaj. Ja jesam.

Tears Run Rings - Everything In The End ( Shelflife Records 2024)

Ne znam tačno, ali sigurno ima tucet bendova koji su iz Portlanda, Oregona na ovom blogu opservirani .Melanholija, dronovi, motorika ili šta već, nečega tamo specifičnog ima što prija i privlači me. čak su i Tears Run Rings bili u jednom retro postu.  Skoro da je tamošnja muzikantska klika kao neka blaga zvučna Imperija na ovom privatnom samovaspostavljenom prostoru.

Opet i još jednom ću da ponovim kao onomad, da je prva asocijacija na bend istoimena pesma Marca Almonda, a sada me ovaj bend zahvaljujući aktuelnom albumu asociraju na Slowdive-  pastoralne i eterične Britance koji traze lepotu i pakuju ih decenijama u rilne, i taj utisak polako ali sigurno usmerava misli na ovaj kvartet..

Ono što želim da kažem je da sam konačno , posle možebiti i previše vremena čuo jedan album koji bi mogao mirnog srca da smestim u ono najvažnije i autentično vreme shoegazea ili dream popa bez vulgarnog eklekticizma ili kao nategnutu imitaciju, a da to nema nikakvu lošu konotaciju. Naprotiv, nostalgija za tim vremenom je ulepšala mnogo toga u šetnji kroz ovaj album. Imam zaista potrebu  da naglasim mi se sve pesme na ovaj ili onaj način dopadaju i teraju da ih repriziram. I opet i još jednom, ako treba da ponovim da me mnogo toga podseća na Slowdive, a da nije copy/paste kombinacija. Muzika nije kompeticija nesumnjivo, ali mi se svidja i više od povratničkog albuma Slowdive koji nikada nisam do kraja prihvatio ( za razliku od fantastičnog zadnjeg) mada jesam Slowdive kompletist I da su za mene Slowdive uvek bili neka vrsta utočišta od prvog tona kada su se poklonili I predstavili..

Ono što je fascinantno je da su članovi benda iako se Portland na Bandcampu navodi kao baza, rasuti po različitim lokacijama, a zvuče koherentno i bez uznemiravajućih po sadržaj prekida na komunikacijama. Inače za one koji ne znaju ovo je četrvti album Tears Run Rings, tako da razumem da zrelost ovog albuma dolazi nakon preležanih dečijih muzickih bolesti.. Raznolikost ideja,  usporavanje i ubrazanje ritma , aplifting melanholija za koju dumam da je nešto od najomiljenijeg za čim tragam u muzici uopšte, čini Everything In The End jednim od najdražih albuma do sada u ovoj godini, uključujuci sve moguće žanrove i subžanrove koji vremenom postaju sve veći balast i srecom sami sebe obesmisljavaju..

Shoegaze i dream pop jesu  magične reci kada se izgovaraju kako treba I valja, a ova četvorka se sinhronizovala i svaki put ih sve ubedljivije akcentuje. Iskreno mada se ovo zadovoljstva jos uvek širi i zauzima prostor, jedva očekujem najnoviji muzički kaleidoskop ovih retko iskrenih idealista.Imam pravo na to mišljenje,Ovakva muzika se ne folira. Njihova muzika me na to iznova podseća. Sve preporuke.

https://tearsrunrings.bandcamp.com/album/everything-in-the-end

Los Bitchos – Talkie Talkie ( City Slang 2024 )

Dobronamerne zvučne saputnice za jutarnje razbudjivanje, rasanjivanje ili za isterivanje nepotrebnih isamozimišljenih briga pred spavanje. Tako bih opisao Los Bitchos, ženski kvartet iz Londona koji uz kombinaciju surfa, roka, garaze i sličnog kradu vreme koje bi da vam ga već nisu ukrali proveli uspešno radeći ništa.

Nema gnjavaže, tumačenje tekstova, svako je slobodan da ovo koristi na način kako hoce, uz mumlanje jutarnjih ili večernjih afirmacija, skakanja i igranja kao da vas niko ne vidi, uživanje u nepatvorenom rokenrolu. Jedan od redjih bendova čija je metafizika upravo u tome , da je nema. čist zvuk, zabava, samoiskazivanje na način koji im trenutno najviše priliči ileži.Kao nekad u tinejdž pop-rok konfrontaciji sa odraslim svetom, kada smo se tek navikavali na ono sto će nas odredjivati.

Da su neka druga vremena Los Bitchos bi mogle da krase naslovne stranice magazina bez hajpa koji prate seljanu koju su Oasis ponovo pokrenuli kao da na svetu već ne postoji dovoljno neopevanih budalaština. Los Bitchos će se za koju deceniju neko sećati kao eksces ili neće. Mozda  kao početni korak. Meni je ovo ploča za to idealna. Nekome bi mogli da budu današnji T.Rex, Slade ili bar Suzie Quatro da je svet u nekoj drugoj  sa distance bezazlenijoj formaciji.

https://losbitchos.bandcamp.com/album/talkie-talkie

Melt Banana - "3+5" ( A Zap Records 2024 )

Melt Banana su mi uvek bili fenomen. Japanski bukači, kojima je noise u krvi su svima u medjunarodnoj korespodenciji bili favoriti Iinikad nisam čuo jednu reč  koja bi im čačnula integritet. Prijatelj bi rekao, misliš na Boredoms. I na njih, podjednako. Malo čudno, ako se uzme u obzir današnji trenutak i vreme kada nas je mreža okupirala na način  gde se najniže strasti najlakše iskazuju, uglavnom bez ikakvih razloga (što bi se neko bavio nečim što ga ne interesuje I larmao o tome na sav glas još!). 

Elem, ova japanska izmišljotina u najboljem smislu reci je u u 3+5 uspela da spakuje sve ono što su decenijama pothranjivali u svoj informaciono-intelektualno-emocionalni sistem na način koji bi mogao da razdrma bukvalno svakoga ko je spreman da se ovome prepusti.

Trenutno duo, koji je poznat po aklamaciji i postovanju velikih imena ( John Peel,Mezrbow, John Zorn Zeni Geva, Steve Albini ) i kultu koji ima koliki god da je, pokazuje ili dokazuje da su godine (I za njih I za nas ) samo broj. Ne može se ovo normirati!

Cifratiti se etiketama  takodje besmisleno je, ovo traži paznju, nerve, krv I znoj.Naravno, ne u bukvalnom smislu. Melt Banana noise je prefix i ID bilo mnogo čemu, ostalo je stvar prepuštanja. Pop muzici,Hardcoreu, Eksperimentu….etikete mogu da se lepe sa dobrom i lošom namerom ,tačno i pogrešno. Bitno je ne obraćati pažnju i jednostavno se uključiti u flow, koliko god to nekome za ovu muziku to zvučalo apsurdno.Nije tako, verujte!

Moja kćerka je rekla, a nikad nije čula pre za Melt Bananu,da zvuče kao replay sudaranje u luna parku koje ne prestaje, čak i kad struje nestane. Zžeton  za vožnju prevrćemo u našim prstima. Izazov u svakom slučaju. Ready, Steady…Go

 

https://melt-banana.net/

https://meltbanana.bandcamp.com/album/3-5

NEUROBIK –SEPTEmBER CACAoDOO SOLEutiON

 

01.               delachute – I need your violence

02.               nice biscuit – the star

03.               too many ghost – bad voodoo

04.               wolfgang press – mother valentine – live SNUB

05.               strange burden – sentence I

06.               siouxsie and the banshees – stargazer ( juno reactor mambo sun remix)

07.               siouxsie and the banshees – cry

08.               boards of canada – everything you do is balloon

09.               Clinic Stars - April's Past (Full EP)

10.               Juniore - Méditerranée (Clip officiel)

11.               Juniore - Bizarre (Clip officiel)

12.               Alan Sparhawk - Can U Hear (Official Video)

13.               Boards of Canada - "Happy Cycling"

14.               Thievery Corporation - Revolution Solution ft. Perry Farrell [Official Audio]

15.               Font - Hey Kekulé [Official Music Video]

16.               Deary- selene

17.               Deary – sleepsong

18.               Rixe – Tir Groupe

19.               Pavement – Summer Babe

20.               The Wolfgang Press – Sad Surfer

21.               Molchat Doma – Belaya Polosa

22.               Fontaines D.C. – Here’s The Thing

23.               Jane Horrocks – My New House

24.               Asylum Party – La Nuit

25.               Mode Moderne – Electrocute Me