Odskoro muzički kritičari
češće nego ranije, skoro nemilice koriste izraz visceralan u recenzijama i raznim prikazima. Da li je to trend u kliki i esnafu ili je samo današnja
muzika takva, ali ova ploča moze da im posluži kao dobar primer za to. Razvaljuje i
pomera sve iznutra. Energična, dinamična, jaka, snažna, ona koja prodrma ono što
se teško pomera, izvali i gura sve pred sobom. Ultra energetska gitarska
bomba.
Supersonični ( ne mešati
baš sa ultra brzinom) trio iz San Franciska koji ima veze sa Trans Am, bendom
koji smo gledali ovde, jos cesce preslusavali da se nataknujemo, na svom drugom
albumu su rešili da izbace iz sebe sve što je suvišno, da sastružu mrtvo iz ćelija,
da toksine nepovratno pohitaju u garbidž sto bi rekli neki. Za to koriste i motoriku i repeticiju i spejs
rok i trvrdji rok i post rock i hevi rok i math rok i svaki rok koji su uspeli
da zgrabe Ili da se očešaju.
Ploča koja taman kada sam rešio da jesen propratim elegičnim i ambijentalnim tonovima kaže da se ipak treba razmrdati i krenuti za nečim.
Negde. To bi trebalo da znači da je svaka mala pobeda uvod u mnogo novih
pobeda. Zbirno to je kormilarenje pravim putem. Konzumacija I uživanje u ovakvim
pločama je za mene jedna od tih malih velikih pobeda.Muzika koja u pojedinim
trenucima ubrzano diže I spušta grudi, ako se uživite dovoljno u nju. Ništa
sentimentalno, vise visceralno. Da ih malo poguramo, mada ne verujem da za to
daju pet para.
https://terrygrossband.bandcamp.com/album/huge-improvement
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.