Tears Run Rings - Everything In The End ( Shelflife Records 2024)

Ne znam tačno, ali sigurno ima tucet bendova koji su iz Portlanda, Oregona na ovom blogu opservirani .Melanholija, dronovi, motorika ili šta već, nečega tamo specifičnog ima što prija i privlači me. čak su i Tears Run Rings bili u jednom retro postu.  Skoro da je tamošnja muzikantska klika kao neka blaga zvučna Imperija na ovom privatnom samovaspostavljenom prostoru.

Opet i još jednom ću da ponovim kao onomad, da je prva asocijacija na bend istoimena pesma Marca Almonda, a sada me ovaj bend zahvaljujući aktuelnom albumu asociraju na Slowdive-  pastoralne i eterične Britance koji traze lepotu i pakuju ih decenijama u rilne, i taj utisak polako ali sigurno usmerava misli na ovaj kvartet..

Ono što želim da kažem je da sam konačno , posle možebiti i previše vremena čuo jedan album koji bi mogao mirnog srca da smestim u ono najvažnije i autentično vreme shoegazea ili dream popa bez vulgarnog eklekticizma ili kao nategnutu imitaciju, a da to nema nikakvu lošu konotaciju. Naprotiv, nostalgija za tim vremenom je ulepšala mnogo toga u šetnji kroz ovaj album. Imam zaista potrebu  da naglasim mi se sve pesme na ovaj ili onaj način dopadaju i teraju da ih repriziram. I opet i još jednom, ako treba da ponovim da me mnogo toga podseća na Slowdive, a da nije copy/paste kombinacija. Muzika nije kompeticija nesumnjivo, ali mi se svidja i više od povratničkog albuma Slowdive koji nikada nisam do kraja prihvatio ( za razliku od fantastičnog zadnjeg) mada jesam Slowdive kompletist I da su za mene Slowdive uvek bili neka vrsta utočišta od prvog tona kada su se poklonili I predstavili..

Ono što je fascinantno je da su članovi benda iako se Portland na Bandcampu navodi kao baza, rasuti po različitim lokacijama, a zvuče koherentno i bez uznemiravajućih po sadržaj prekida na komunikacijama. Inače za one koji ne znaju ovo je četrvti album Tears Run Rings, tako da razumem da zrelost ovog albuma dolazi nakon preležanih dečijih muzickih bolesti.. Raznolikost ideja,  usporavanje i ubrazanje ritma , aplifting melanholija za koju dumam da je nešto od najomiljenijeg za čim tragam u muzici uopšte, čini Everything In The End jednim od najdražih albuma do sada u ovoj godini, uključujuci sve moguće žanrove i subžanrove koji vremenom postaju sve veći balast i srecom sami sebe obesmisljavaju..

Shoegaze i dream pop jesu  magične reci kada se izgovaraju kako treba I valja, a ova četvorka se sinhronizovala i svaki put ih sve ubedljivije akcentuje. Iskreno mada se ovo zadovoljstva jos uvek širi i zauzima prostor, jedva očekujem najnoviji muzički kaleidoskop ovih retko iskrenih idealista.Imam pravo na to mišljenje,Ovakva muzika se ne folira. Njihova muzika me na to iznova podseća. Sve preporuke.

https://tearsrunrings.bandcamp.com/album/everything-in-the-end