Укупно приказа странице

недеља, 2. фебруар 2014.

CONSTELLATION Interview --> DON WILKIE - 2005










I pored bezumnih napora velikih korporacijskih krugova i drugih centara moći da svojevrsnim eklekticizmom usmeravaju kreativnost ka uniformisanosti koja najširim masama daje iluziju slobodnog izbora, danas se sa zadovoljstvom može reći da je muzika preživela. Oplemenjena je svojevrsnom pozadinom koja vulgarno ne vređa one koje sami žele da izaberu ono čime će da ispune, ne samo slobodno vreme, već i da nadograde svoj duhovni život.
 
Nasleđe malih i nezavisnih diskografskih kuća, najdragocenija tekovina punka i new wavea, uz pomoć Interneta koji se oteo „kontroli“, učinila je da termin best kept secret na svu sreću izgubi na značaju. Uz par minuta tipkanja, jednim pritiskom dugmeta vrlo lako se sa mnogim ljudima može podeliti radost i uživanje koji su mnogi voljni danam velikodušno ustupe. Ipak, lenjost, odsustvo slobodnog vremena, previše informacija... mogu da dovedu do izvesne dezorijentisanosti i zasićenosti, te je povremena preporuka više nego dobrodošla. Uz to i mediji, kao CD-R i povremeni downloading, stavljaju tačku na “i”.
 
 

Kanadska etiketa iz Montreala Constellation (u daljem tekst CST), koja čak ima i svojevrsni manifest, možda je od svih najdalje otišla. Taj manifest nije samo mrtvo slovo na papiru, već praktična mentalna akcija iza koje stoje neka od najboljih muzičkih ostvarenja još od ranih 80-ih, što jeu celoj priči najvažnije. Osnovana 1997. u želji da predstavi rad montrealske muzičke scene, do sada je stekla reputaciju jednog od najvažnijeg savremenog muzičkog entiteta i nadaleko prevazišla lokalni karakter.
 
Fascinarala me je odmerenost i rafiniranost određenih grupa i etiketa, te me je uvek iznova zaticala u pitanjima: kako i sa kojom lakoćom se to postiže? Da se sve može podići na još viši nivo (sa dozom misterije koju jednostavno ne želim da odgonetnem) zatekao me je CST.


I sama činjenica da se na njihovim vinilima i kompakt diskovima pojavljuju Godspeed You! Black Emperor je dovoljan razlog za postojanje, a sve ostalo je samo šlag na torti.
 
Čitava politika kuće, od pažljivo biranih bendova, preko posebne pažnje o njihovoj prezentaciji (omoti, prateći promo materijal), pa sve do beskompromisno branjene distribucije, ne ostavlja mesta bilo kakvom drugom zaključku sem - brilijantno. Posebni kvalitet CST-aje autonomija koju ostavlja umetnicima i na taj način ne preti da sama postane veća od imena čija izdanja potpisuje. Jednom davno, pričao sam sa članom jednog 4AD benda i jednostavno ga zapitao zašto su Cocteau Twins napustili kuću odgovor je glasio: “Jednostavno, osetili su da je etiketa bila važnija od njih".
 
Uveren sam da se sa CST to neće desiti. Saradnja sa Alien8, još jednim izdavačem iz Montreala, sa kojim dele i neke grupe i ljude, te uspostavljanje lokalnog artističkog utočišta Hotel2Tango (napušteni hotel u kome je sagrađen studio u kojem se čitav montrealski kolektiv okuplja da snima svoje albume, ne samo ljudi sa ove dve etikete) je dokaz da je lična utopija više nego moguća i da je to mnogo više od skrivanja od spoljašnjeg sveta.
Način na koji oni funkcionišu je možda don-kihotovski, ali sve počinje prvim korakom.Možda je to, upravo, direktna distribucija izdanja naručivanjem preko Interneta ili putem pošte.Takvom vrstom nabavke, novac ide direktno umetnicima i kući (bez dodatnih odvajanja distributerima i koncernima koji u okviru svog rada, imaju čak i finansiranje trgovine oružjem – objašnjeno na jednom od omota GY!BE). Naručioci prolaze jeftinije, a kao bonus dobijaju i hrpu promo materijala uz ličnu zahvalnost ljudi koji vode ceo posao. Počevši od toga da kućni prijem ploče ili CD daje lepši osećaj nego odlazak do lokalne trgovine gde nečiji život postaje samo još jedan produkt. Jedna odosobenosti je i izdavanje na vinilu. To se radi sa ekstremnom pažnjom, te se diskofilima nude visokokvalitetna izdanja od 180 mg, što je poznato ljudima koji još uvek smatraju da je dinamika na klasičnim izdanjima neprevaziđena. Sva uputstva o naručivanju se nalazi na web prezentaciji, a i zasve informacije sam na raspolaganju - ako se iko zainteresuje posle ovog teksta.





Don Wilkie, uz Iana Ilevskog (Sofa, Silver Mt.Zion) osnivač Constellationa, je bio više nego voljan da pruži neka pojašnjenja o načinu svog rada.
 
MILETA : Kakav je bio motiv za pokretanje etikete, promocija sopstvene ili muzike koja vas je okruživala?
DON : Etiketa je nastala kao podrškalokalnoj, artistički naklonjenoj infrastrukturi koja je pravila neverovatnu muziku (a pravi je i dalje) ovde u Montrealu. U vreme kada smo počinjali, postojeće etikete nisu baš bile adekvatne za takva izdanja ili ih jednostavno to nije zanimalo.
 
MILETA: Šta je kriterijum za “potpisivanje grupe”? Da li ugovori uopšte postoje ili je to dogovor od ploče do ploče?
DON :  Do danas, CST je radio sa lokalnim grupama. Muzika je integralni deo naših života, tako da otkrivanje novih bendova sa kojima želimo da radimo dolazi kao prirodni tok stvari. Mi dobijamo kutije i kutije demo-snimaka, ali iskreno imamo vremena da saslušamo samo poneki. Naš je izbor da se ne bavimo ugovorima već uzajamnim poverenjem i poštovanjem. Legalni papiri su, dakle, nepotrebni. Tako da kada se odlučimo za radimo ploču za ploču, ostavljamo i nama i umetnicima slobodu da napuste rad u bilo kom trenutku. Opet to ima svojih prednosti, jer grupama omogućava da pronađu dugotrajno utočište kod nas.
 
MILETA: Sa izdanjima poput vinila od 180 gr. zadobili ste i dodatno poštovanje. Planirate li nešto i poput DVD izdanja, videa, etc..?
DON : Nismo baš voljni za to.
 
MILETA: Postoji li mogućnost da CST realizuje neki materijal van Kanade?
DON :  Moguće je, ali mi ipak preferiramo vezu sa ljudima koji su fizički dovoljno blizu da ih bolje upoznamo. Ako se i kada to desi, razmislićemo ozbiljno o tome.

 
MILETA: Kakva su iskustva sa CST turneje? Šta mislite, ima li etiketa bolji odgovor publike u Evropi ili Severnoj Americi?
DON :  Kao i na svim turnejama, neki koncerti su bili sjajni, neki OK, neki nisu baš funkcionisali. Roadshow je bio samo u Evropi, tako da nemam neko poređenje turneje sa Severnom Amerikom. Odgovori publike? To varira od benda do benda, neki bolje prolaze ovde i obrnuto. Ipak, grupe više vole da nastupaju po Evropi nego Americi. Publika je brojnija, znatiželjnija, koncertneagencije više zanima artistička komponenta nego prodaja piva. Rezultat svega toga je to što se sami ljudi po grupama više osećaju kao ljudska bića, a to je veoma važno s obzirom da se turneje često razvlače i da su oni dugo odsutni od kuće.
 
MILETA:  Pored vođenja kuće i sami stvarate muziku. Koliko to može da ometa rad oko etikete?
DON :  Ian je muzičar, ja nisam. Svirao je u Sofa (grupa ne postoji više), povremeno u Sackville i član je Re: I Silver Mt.Zion. Ponekad je problem kada je na putu, ali ipak uspevamo da sve stvari održavamo na najbolji način. Posvećeni smo svom radu dovoljno.
 
MILETA: Odvojeno od CST, šta trenutno slušate i kakvo je vaše mišljenje o muzičkoj sceni?
DON :  Ovo je uvek teško pitanje s obzirom da se mnogo toga vrti na stereu. Ipak, trenutno imam dve omiljene ploče, obe kanadske! Prva je Black Mountain (istoimeni album za Scratch u Kanadi i JagJaguar u USA) i Great Lake Swimmers (Bodies and Minds za Weewerk). Kao i većina ljudi, uzbuđenje i dosada se smenjuju u slušanju muzike, ali s obzirom da su dosadni periodi sve duži i duži, uzbuđenje postaje tim dragocenije.

MILETA: A šta mislite o muzičkoj industriji danas, da li je Internet pomogao ili odmogao promociji vaše muzike?
DON : Nemam mnogo lepog da kažem o muzičkoj industriji i to bi zahtevalo zaseban intervju. Bez dileme, Internet je više nego koristan. Srećni smo da mnogo ljudi posećuje našu web stranu i sa nama komunicira bez posrednika. I to planiramo da koristimo što više u budućnosti. Sa druge strane, Internet je zaslužan za odumiranje dobre kritike. Previše je sajtova svakojakih sadržaja, praktično svako može da bude kritičar, i u tom obilju svega i svačega, može se naći svašta, od sjajnih do bezvrednih informacija.

MILETA: Imate li omiljenu CST ploču?
DON : Ne. Čak i ako bih imao, ne bih izlazio u javnost sa tim...
Pojedini umetnici na CST imaju jake političke stavove i mišljenja, moraju li da se poklapaju sa vašim?
Neke grupe sa kojima radimo imaju jaku političku pozadinu. Opet unutar iste grupacije neki su apolitični. Osnovno je da mi ne prihvatamo bendove zbog njihove politike, ali činimo sve da sami razviju svoje stavove o nezavisnosti produkcije i na taj način sami uzdižemo fundament naše filozofije. Do sada svaki glas iz našeg okruženja je ujedno i najjači i najslabiji, a to je samo potvrda naših pogleda za nezavisno kulturno izdavaštvo.
 
 
 
 
 

1 коментар:

  1. svaka čast! u duhu nekadašnjih najboljih izdanja Džuboksa ...
    kratko, jasno, britko i vrlo informativno!

    ah, kako ne volim kada moderni "rock kritičari i recenzenti" počnu da mrse muda , pa krenu od emanacije, transcedencije i alijenacije.

    pogotovo tekst koji ima nameru da nas tek upozna sa rasdom nekog benda ili izdavačke kuće valja da bude jasan i konkretan!

    keep posting!

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.