Albumi
Engleskinje Anne Garner se opisuju kao vešto smišljene, delikatne I (u dobroj
volji ) uzdržane akustične i/li poluelektroničke intime. Ima ih nekoliko
iza sebe, ali ultimativni Be Life (
u saradnji sa Jamesom Murrayem, koji
je na policu upravo izneo novi , intrigantni album The Sea In The Sky) je vrlo izbalansirana, ujednačena
igrarija, nekako najviše po mom ukusu. I ima sve uslove da postane jedna od
prepoznatih ploča, što je uvek posebnost za svakoga ko želi da bude više od
prosečnog konzumenta. Utisci su se menjali kroz preslušavanja, ali dva su
se izdvojila. Da je franšiza This Mortal
Coil i dalje živela, deo pesama bi mogao da zamislim, recimo na petom
delu. Ostatak bi bio idealan za fanove serijala Twin Peaks koji otkrivaju senzacije i dinamiku Sigur Ros ili Islandjana u bližoj okolini, ili u rikverc slično=isto
intrigantan za već formirano Sigur Ros
sledbeništvo koje je neko navukao na fotografije Twin Peaks. Ko to zna i voli, nije mu potrebna dalja
preporuka.
