Hiperaktivni
Norvežanin je za mesec dana izdao dva
albuma!!!, a prvi Motion Reverse
je jedna od njegovih stilski uobličenijih, ne nužno i lakših celina za
definisanje. Benjamin mi je rekao da
je muziku na njemu samoprepoznao kao sleazy dub tehno i kroz promo materijal
naglašavao uticaje Basic Channel i Seefeel. Po izboru bih dodao još jedan
krak, a to su pažljivo selektirana Kranky
izdanja. U kom god obliku se pojavila, Fingerova
muzika ima patente kojih se ne odriče, samo se možebiti bolje skrivaju.
Elektronika jeste naglašenija i fluidnija, a asocijacije koju proizvodi se
kreću od muzike za neuroplastično animiranje dece i grananje sinapsi do
psihodeličnih aerobnih vežbi za sagledavanje kosmike!
Potonji
Amorosa Sensitiva je sublimirana Finger estetika ubačena u centrifugu sa
eksplicitnijim jazz nadevima. Album počinje elektroničkom pastoralnom
hipnogogijom i iz nekih razloga me nagoni da preturam po albumima Alice Coltrane. Sve ostalo kad se sažme
je smesa iracionalnog optimizma i slatke, zavodljive melanholije koja šeta od Harold Buddovih skeniranih pixel
metronoma spejs piana, gitara kao majmunskog uma i do ranokrautovskih flauta
koji rezoniraju u Kosmos.
Kako
generalno posle svega opisati Fingera!?
Reče prijatelj poeta onomad - Gde se kriju ti motori!? I to je to.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.