Gwenno – Y Dydd Olaf ( Heavenly 2015 )

Srećom, u poruci koja me je usmerila ka Gwenno nije bilo informacije o njenoj predjašnjoj karijeri kao članici  (ipak samo) muzički antipatičnih The Pippetes. Ruku na srce, The Pippetes nisu dosezale grozote & strahote Lilly Allen, ali su se zloslutno nadopunjavale. Tekst ju je afirmisao kao velški odgovor na  Stereolab, naravno sa kraut referencama. To jeste jedan od skorašnjih  hajpova, ali je bolje proveriti, jerbo je Stereolab sa svojom kombinacijom avangarde, popa, krauta i humora jedan od favorita i već je evergreen. Plus, ima i par sastava koji su krenuli od Stereolab izražaja i postali kategorija za sebe. Recimo  Death & Vanilla.

Gwenno  leksikon ne oskudeva u shuffle asocijacijama i ja bih je ipak smestio negde izmedju Lush, Saint Etienne, Torch Song I Dubstar. Sa možda ne na prvi pogled očitim referencama na  psihodeliju ranih The Teardrop Explodes. Jedna od omiljenijih dilema, ne znam više šta više volim,  kada mi se album svidja , a ne mogu da se setim naštamiliči, ili pak kada mi nabroji nešto podsećanja, a opet sve ima novu raspoznatljivost i identitet.

Uz to, Y Dyyd Olaf je na velškom jeziku, što jedobrodošao korak u inteligentno - intrigantno – normiranoj – prijemčivoj - opskurnosti. Nesumnjivo, neće biti brojanja i zveckanja groševa kao pre nekoliko godina (mada bi ga lako zamislio na top listama), ali!! Svaka čast Gwenno, za samo ……. je napravila izvanredan pomak i napredak.