Ethernet - Opus 2 (Kranky, 2013) -- Retro, Plastelin 2013

Kroz izolaciju namenjenu meditaciji i upražnjavanju neke vrste transa i samohipnoze Tim Gray pronalazi muziku. Istu tu muziku reciklira da bi se još dublje inicirao - suplement jačanju sopstvenog bića. Beleške novijih radova, iz kojih je delove apstrahovao i doradio, sistemski je nazvao Opus 2 (od nekoliko izdanja, drugo za Kranky) i opet se predstavio kao Ethernet.

O2 je Grayov elektronsko-instrumentalni koloplet iz koga može da sklizne u dark ambient ili (u)skoči u nekakav tehno. Mračan i emotivan, i u pokretu, O2 ne mora da ima istu nameru ili namenu za konzumenta i za autora; može da bude podsticaj ili podloga za iščitavanje skrivenih zapisa, šta god - gde god to bilo - za bilo koga. Što bi Ršum rekao, ako nešto nema(š), pozajmi to od sebe.

Jedno od tumačenja je i da zahvaljujući vinjetama, O2 ume da zamisli kako bi zvučali davni albumi Klausa Schulzea (Picture Music, 1975 / Mirage, 1977) da je slavni elektro-kraut-veteran u ta herojska vremena imao današnja saznanja i kilometražu, tada načetog elektronskog putovanja. Kulminacija je finalna i hipnotička Pleroma, za koju niko ne bi pogrešio ako bi u njoj uočio Volfganga Voigta (GAS) i sa njim nekad valjane Tangerine Dream (Phaedra 1974, Stratosfear, 1976) kako fajtaju nebula-sirup na gusto (s)pravljenu smesu. Sve to u jednoj od crvotočina, u jeku kontemplacije o nadirućem uticaju tamne energije.

https://www.youtube.com/watch?v=mNrRvjGSxxM

https://ethernetmusic.bandcamp.com/album/opus-2
http://ethernetmusic.bandcamp.com/