Harry
Towell je jedan od netlabel heroja. Naravno da koristi više od jednog aliasa (Spheruleus, Paper Relics, Eyes Flutter
Beneath), svakako je vlasnik jedne (Audio
Gourmet), a podrazumeva se da istovremeno objavljuje za više različitih
etiketa (Under The Spire,Test Tube,
Resting Bell, Earth Mantra). Neko bi to nazvao diskografskom korektnošću i
to je osvežavajuće u vreme nekih korektnosti koje više pritiskaju nego
relaksiraju i pri tome ne preporučuju humor, ironiju i distancu.
Towell je u ovoj prilici kao Sphereleus
narator ambijentalno-instrumentalne sage o (imaginarnom?) brodu od nastanka
pa do rastakanja i rđanja gvozđurije ispod nivoa uzburkanih voda. Pohitali su
mnogi da se sete (Gavin) Bryarsovog
Titanika, sto je Towell i pre tih napomena negirao. Ako se setimo njegovih
radova, naslova i svega što ih prati, lako ćemo zaključiti da je prolaznost
nešto što ga okupira i usmerava mu kreaciju. U tom kontekstu praćenje nežive
stvari koja ne upravlja svojom sudbinom, može da navede slušaoca da razmisli i
o sopstvenoj. Šta i kako god, Towell
je postigao da Voyage ne zvuči kao
imaginarni OST, već je sama-za-sebe-audio-sinema koja u momentima postiže
metaposvećenost i prosto tera da se dodatno još emocionalnije proživi i doživi
sudbina plovila. S obzirom na to da je ovoga puta samom najavom dao uputstvo, a
ne (kao do sada) samo naslove, možda je od publike i zahtevao više nego sto joj
je olakšao.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.