Укупно приказа странице

недеља, 17. јануар 2016.

Spheruleus - Voyage (Hibernate, 2011) – Arhiva, Plastelin 2011



Harry Towell je jedan od netlabel heroja. Naravno da koristi više od jednog aliasa (Spheruleus, Paper Relics, Eyes Flutter Beneath), svakako je vlasnik jedne (Audio Gourmet), a podrazumeva se da istovremeno objavljuje za više različitih etiketa (Under The Spire,Test Tube, Resting Bell, Earth Mantra). Neko bi to nazvao diskografskom korektnošću i to je osvežavajuće u vreme nekih korektnosti koje više pritiskaju nego relaksiraju i pri tome ne preporučuju humor, ironiju i distancu.
Towell je u ovoj prilici kao Sphereleus narator ambijentalno-instrumentalne sage o (imaginarnom?) brodu od nastanka pa do rastakanja i rđanja gvozđurije ispod nivoa uzburkanih voda. Pohitali su mnogi da se sete (Gavin) Bryarsovog Titanika, sto je Towell i pre tih napomena negirao. Ako se setimo njegovih radova, naslova i svega što ih prati, lako ćemo zaključiti da je prolaznost nešto što ga okupira i usmerava mu kreaciju. U tom kontekstu praćenje nežive stvari koja ne upravlja svojom sudbinom, može da navede slušaoca da razmisli i o sopstvenoj. Šta i kako god, Towell je postigao da Voyage ne zvuči kao imaginarni OST, već je sama-za-sebe-audio-sinema koja u momentima postiže metaposvećenost i prosto tera da se dodatno još emocionalnije proživi i doživi sudbina plovila. S obzirom na to da je ovoga puta samom najavom dao uputstvo, a ne (kao do sada) samo naslove, možda je od publike i zahtevao više nego sto joj je olakšao.



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.