Nomen est omen.
Ovaj mlađahni
londonski trio upravo i zvuči kao nekak(v)i igrokaz posvećen šumi u kome ne
prelazi u san, već mu se ruga sa praga hipnogogije. Golemo je nestvarna pozornost ove muzike, pri vrhuncu nagoveštaja i iščekivanja (što bi anglikanci
rekli u standardu za foksterijere - on the tip/toe of expectation) sa svim zamislivim očima koje se svetlucavo
naziru u pomr(a)čini, a po danu se s(a)krivaju
iza lišća i stabala uz gromoglasno srcolike udare ekscitacije ne-zamislivog tela.
Noć i dan, naravno ne treba
nista od toga dosuditi kao vreme za san.
Ako se nema strpljenja, a ima iracionalne odbojnosti za pre/eksponiranu
izvrsnost Animal Collective i i njihovu neki
tvrde sjajnu
besmislenu lepotu, onda su ovo empatični
zvuci, šumovi i i šapati za podvižničke kandidate. Ambient post forest
rock ili šaroliko svečulno oslobođenje, nije bitno. Briljantno! Te jedno (H)ura i za njih i za sjajnu labelu Resonant.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.