(-uglavnom ) neoklasični zahvati za (debi) slovačkog kompozitora Lukáša
Bulkoa , koji je dodatnu ne/&/muzičku inspiraciju našao u pisanijama i
pesmama slovačkih autora.To mu zapis razlikuje od mora naslova na koji je
stavljena oznaka neoklasicizma. Neko bi rekao da ploče žanra zvuče
slično, da nema tačke razdvajanja, da su podjednako pljosnate, ali oni kojima
je Lukáš predstavlja ploču, možebiti, nadao se, bolje čuju sve to. Ima field
recordingsa, bajkovitih vokala i prilično boja.
Pred kraj osamdesetih John Metcalf je u razgovoru sa Tony Wilsonom
predložio da se Factory etiketa iz Manchestera upusti u avanturu nazvanu Factory Classical. Metcalf je iskoristio uticaj kod Wilsona
kao član Durutti Column (Vini Reilly) kao i činjenicu da je klasično obrazovanje
uspeo da promoviše i unovči kao aranžer, a najbolja preporuka mu je bio rad na
"Viva Hate" Morriseya, sa kojim se i popeo na mesto broj 1 zvanične
britanske top liste. Upravo taj uspeh ga je preporučio za rad i sa rezidentima
top lista kao što su, sa jedne strane Blur, Simple Minds, a sa one manje dostojanstvene The Corrs. Uspeo je da uveri Wilsona da u Britaniji postoji soj mladih umetnika koji
se bave klasičnom muzikom i da je to čitavo polje na koje Factory može sebi da
upise još koji plus.Wilson je dopustio da bude nagovoren i tako je počela ne
baš duga epizoda u pomalo posustalom Factory životu, ali sa druge strane za
imena kao što su Steve Martland ili Rolf Hind svakako dobrodošla i plodonosna.
Metcalf je opet iskoristio priliku i sam lansirao svoj Duke Quartet. Celokupno
gibanje je 1989. ovoploćeno prvom serijom Factory Classical izdanja, a sledeće
godine su održavani i serijali koncerata po Britaniji pod imenom "Classics
In Motion". Početak 1991. je doneo drugu seriju Factory Clasical diskova, pre
bankrota i gašenja etikete sledeće godine.. Mora se priznati da je u eri jingle-jangle indie prangijanja ovakav potez možebitinagovestio osveženje, potpomognut hajpom koji je etiketa još uvek imala, te je
deo publike po inerciji pratio i ovaj rad.
Jedan od naslovaiz te serije, upravo onaj pod oznakom FAC
356je posvećen Satiejevom Socratesu. Satie je Socratesa
zavrsio 1918. i bazirao ga na tri Platonova dijaloga koji opisuju vreme
neposredno pred Sokratovu smrt (Portrait De Socrate, Bordsd'Illusis i Mort De
Socrates). Kao što mu priliči, a važio je za ekscentrika, Satie je izjavio je
da je za vreme rada na Socratesujeo samo
belu hranu da bi se na taj način integrisao sa čistim i belim na koje ga je
asocirao Sokrat. Na disku su se našle i celine Trois Melodies (iz 1886. i
1916), Trois Autres Melodies, Quatres PetitesMelodies i Ludions u izvedbi
Music Projects London. Omot je uradio Peter Saville. Naknadno se
potrudio se i
James Nice iz diskografske kuće LTM (Les Temps Modernes), svojevrsni nastavljač
i obnovitelj zaboravljenih vrednosti iz 80-ih. James je u svoj katalog uneo mnoge naslove iz Factory kataloga, teže nabivljiveI u jednom momentu došao je i red na Satiejevog Socratesa. Uz novi
omot, disk sadrži novi liner notes, kompletan tekst Socratesa i 18 Melodies na
engleskom i francuskom. Izdanje se zove Socrates + Melodies i nosi oznaku ltmcd
2459.
Ovih godina prednost ide pre (pojedinačnim ) shoegaze albumima nego
bendovima, volim kada naletim na više od pristojnog. Znači, nije dibidus po matrici
sa udaranjem I gitarskim rikošetima ili polivanjem, kroz koje ide sneno pevanje.
Cosmic Child (Singapore) kreću iz shoegaze starta-naravno, ima tu prepoznavanja, ali činodejstvuju i još nečega. Na nekim mestima su New Order, na nekim mestima podsećaju na
Smashing Pumpkins kada su imitirali New Order (srećom nije nepristojno, niti su
se nešto oznojili ). Na nekim mestima čak lice na Veliki Prezir (to najvise
prija). Imaju i (Erik) Satijev intermezzo, I u ovoj obradi su možda I blizi Satijevoj
ideji, nego neki ozbiljni umetnici koji se svako malo pojave.
Bandcamp na jednom mestu kaže da je Bianca Scout iz Newcastlea Upon Tyne,
da drugom da je iz Londona. Glede muzike koju radi mislim da je istina ipak
negde pastoralnije od Londona . Njena Dislex-ia mi se dopala na način da oslobodim
vreme i umetnem je kao čudnoliki prolaz izmedju dva albuma iz onomad prošlosti
- Can - Soon Over Babaluma i Flying Lizards – Fourth Wall.
Možebiti da Bianca Scout niti zna niti mari za ove albume, ali njena
muzika inspiriše za utopijske poduhvate. Bianca sebe taguje kao electronic,
freak folk, lo-fi sampling i weirdo pop. Lepše je iskusiti, nego
spajati u glavi.
#stephen o'malley / tim wyskida / marc urselli – solastalgia=====tuxedomoon &
cult with no name - the slow club=====new age steppers & lol
coxhill - dog race=====peter zummo - song IV (w/ arthur russell)=====jennifer lara - i am
in love=====the third eye foundation - controlled demolition=====danielle de picciotto &
alexander hacke – awake=====wire - the queen of ur and the king of um=====sex pistols - silly
thing=====aztec camera - walk out to winter=====laika - good looking blues=====richard pinhas -
rhizosphere sequent=====electronic - getting away with it=====karl bartos - 15
minutes of fame=====die wilde jagd - wah wah wallenstein (ivan
smagghe crossed version)=====danielle de picciotto / alexander hacke –lullaby=====S.Y.P.H - nachbar
(long version)=====kammerflimmer kollektief - zurück zum beton=====Егор Павлов &
Kammerflimmer Kollektief – Одиночество=====mark hollis - inside looking
out=====the fall - touch sensitive=====dub pistols -'peaches-feat. rodney p & terry
hall=====the residents - beautiful eyes=====dedekind cut – virtues#
