Pred kraj osamdesetih John Metcalf je u razgovoru sa Tony Wilsonom
predložio da se Factory etiketa iz Manchestera upusti u avanturu nazvanu Factory Classical. Metcalf je iskoristio uticaj kod Wilsona
kao član Durutti Column (Vini Reilly) kao i činjenicu da je klasično obrazovanje
uspeo da promoviše i unovči kao aranžer, a najbolja preporuka mu je bio rad na
"Viva Hate" Morriseya, sa kojim se i popeo na mesto broj 1 zvanične
britanske top liste. Upravo taj uspeh ga je preporučio za rad i sa rezidentima
top lista kao što su, sa jedne strane Blur, Simple Minds, a sa one manje dostojanstvene The Corrs. Uspeo je da uveri Wilsona da u Britaniji postoji soj mladih umetnika koji
se bave klasičnom muzikom i da je to čitavo polje na koje Factory može sebi da
upise još koji plus.Wilson je dopustio da bude nagovoren i tako je počela ne
baš duga epizoda u pomalo posustalom Factory životu, ali sa druge strane za
imena kao što su Steve Martland ili Rolf Hind svakako dobrodošla i plodonosna.
Metcalf je opet iskoristio priliku i sam lansirao svoj Duke Quartet. Celokupno
gibanje je 1989. ovoploćeno prvom serijom Factory Classical izdanja, a sledeće
godine su održavani i serijali koncerata po Britaniji pod imenom "Classics
In Motion". Početak 1991. je doneo drugu seriju Factory Clasical diskova, pre
bankrota i gašenja etikete sledeće godine.. Mora se priznati da je u eri jingle-jangle indie prangijanja ovakav potez možebiti nagovestio osveženje, potpomognut hajpom koji je etiketa još uvek imala, te je
deo publike po inerciji pratio i ovaj rad.
Jedan od naslova iz te serije, upravo onaj pod oznakom FAC
356 je posvećen Satiejevom Socratesu. Satie je Socratesa
zavrsio 1918. i bazirao ga na tri Platonova dijaloga koji opisuju vreme
neposredno pred Sokratovu smrt (Portrait De Socrate, Bords d'Illusis i Mort De
Socrates). Kao što mu priliči, a važio je za ekscentrika, Satie je izjavio je
da je za vreme rada na Socratesu jeo samo
belu hranu da bi se na taj način integrisao sa čistim i belim na koje ga je
asocirao Sokrat. Na disku su se našle i celine Trois Melodies (iz 1886. i
1916), Trois Autres Melodies, Quatres Petites Melodies i Ludions u izvedbi
Music Projects London. Omot je uradio Peter Saville. Naknadno se
potrudio se i
James Nice iz diskografske kuće LTM (Les Temps Modernes), svojevrsni nastavljač
i obnovitelj zaboravljenih vrednosti iz 80-ih. James je u svoj katalog uneo mnoge naslove iz Factory kataloga, teže nabivljive I u jednom momentu došao je i red na Satiejevog Socratesa. Uz novi
omot, disk sadrži novi liner notes, kompletan tekst Socratesa i 18 Melodies na
engleskom i francuskom. Izdanje se zove Socrates + Melodies i nosi oznaku ltmcd
2459.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.