Укупно приказа странице
петак, 29. март 2024.
Pan American & Kramer – Reverberations of Non-Stop Traffic on Redding Road (Shimmy-Disc 2024)
уторак, 26. март 2024.
Brad Marino – Ramones and Stones (Ghost Highway Recordings 2024)
Brad Marino iz Rochestera, New Hampshirea, USA- preko španske
etikete gadja mnogobrojne Ramones fanove, svojom verzijom punka, popa i rolla.
Navio je vremeplov na jedno 45 godina unazad i svoju ljubav prema fiktivnoj braći
ponudi na uvid ili uživanje auditorijumu koji još uvek nije golem, ali bi mogao
da se proširi ako se o tome kaže koja reč.
https://bradmarino.bandcamp.com/album/ramones-and-stones-ep-2
субота, 23. март 2024.
Maps and Diagrams – if all will be lost (quiet details 2024)
Iza Maps and Diagrams aliasa krije se Tim Holton ambijent
veteran sa nekoliko tuceta albuma na etiketama ko što su Time Released Sound,
Static Caravan i jos dosta njih, naveo sam najpoznatije i najdraže. Takodje
jedno od imena koje cirkuliše naokolom cini se da nikad ne prestaje da se
migolji i dokumentuje zvuke koje hvata oko i u sebi. Takodje je vlasnik etikete pod
imenom Handstitched*. Tu dokazuje da nije ni sebičan, daje šansu I drugim
umetnicima da se izraze javno.
Ovog puta je ovde sa albumom If All Will Be Lost koji je uradio za etiketu Quiet Details koja ima svoju politiku da kroz svoja izdanja predstavlja muziku koja različito vidi tu frazu . Oko te fraze ( Quiet Details) umetnici se prikupljaju, reorganizuju je, redefinišu i zatim izadju sa rezultatom. Sjajan concept koji je na etiketu doveo imena kao Slow Reels (Ian Hawgood i James Murray ) Tape Loop Orchestra ,Anthene, Arovane ili bvdub.
Tim Holton ovde naglašava svoju skoro najsmireniju stranu,
pokušavajući istovremeno da zadrži dinamiku koja če da angažuje čula da
primecuju stvari oko sebe, postanu ih svesna i uživaju u lepoti. Jednostavno, da su sadao ovde i deo toga. A kada trenutak
prodje, da usvoji da je to bio još jedan korak ka samousavršavanju. Moglo bi ovde
sada mnogo asocijacija, opisa, ali svakom
svoje. Lepota je u oku posmatrača, tako da sam i u kući doživeo drugačija
vidjenja Holtonove muzike, mnogo inspirativnija od mojih. Deo neurobika, kreativnog razmišljanja I nijansiranje
percepcije. Sto je sjajna stvar.
Sto reče Tarkovski onomad da svaki čovek cita drugačiju knjigu(iako
je ista u pitanju!).
handstitched.bandcamp.com
https://quietdetails.bandcamp.com/album/if-all-will-be-lost
среда, 20. март 2024.
C Turtle – Expensive Thrills ( Blitzcat Records 2024 )
C Turtle zvuči kao bend koji se emitovao tamo negde sredinom
devedesetih na MTV 120 Minutes izmedju grungea, Pixies copycata i indie
solitary party groovera. Istina je da su
bend iz Londona i da sebe promovišu kao
fuzzy jumper rockere šta god to značilo. Bend je, valja reći osnovao Cole Flynn Quirke koje se bavio videom,
muzikom I filmom I o tome napisao nekoliko publikacija. Tako je bodrio sebe da
se samonastavlja I samousavršava, Usput je skupljao ljude sa više ili manje sličnim
afinitetima I odjednom se iz druženja stvorio bend nadam se odane dece low fi
e(ste)tike.
C Turtle su gle čuda snimali u Abbey Roadu i to za nekoga može
da bude kuriozitet, mada danas više nije ništa neobično. C Turtle insistiraju
na njihovom minimalnom pristupu, sto ne znači da ovde nema više slojeva i nadogradjivanja. Sušta suprotnost nekim sličnim okoštalim pločama. Upravo je to
zadatak ovog albuma. Provaliti i naći razlog da se presluša vise puta. Ne bih
ništa izdvajao jerbo jos uvek tražim nešto da mi je omiljeno, a svaki put me druga
pesma nečim zadrži. I da se (ne) ponavljam-kroz vreme se bendovi nižu,
zaboravljaju, ponovo otkrivaju etc, etc. To i jeste draž kontinuiranog praćenja
ovoga sto je neko možebiti nesrećno nazvao rokenrol.Kakogod, večna zabava za
potištene i gladne revolta.
Preporuka je i to da
Quirke sanja da radi sa Steve Albinijem, Jimom O’Rourkeom ili da snimi živi
album sa Japanskim kultnim bendom Boris. Low Fi favorit od početaka godine.
https://c-turtle.bandcamp.com/album/expensive-thrills
понедељак, 18. март 2024.
Yoo Doo Right – The Sacred Fuck Ep ( Cassette , Mothland 2024)
O Yoo Doo Right sam onomad pisao ( oktobar 2017, proverio
sam). Logično pošto su iz Montreala da
su imali veze sa post rockom, jos očitije po imenu da su imali i svoju
imaginarnu vezu sa Can. Vožnja ne prestaje.Ovaj put pogodnija za kasnije
sate, sa gomilom prikaza i kušnji usput. Zavisno od mašte i naslušanosti. Kako
se YDR kreće I baterije pune, ubrzanje napreduje. Skoro opijenoscu načeti zanos
ne ide u sunovrat vec ton za ton gradi
put ka ličnim zadoljstvima. Reče Doni Darko-TRETMAN ZVUKOM! Ja bih dodao
->Zongliranje!
Kraće pisanije ne moze od prošlog.. Muzika je najvaznija!!
Mada su i naslovi komada intrigantni i svako može sebe da umoli za malecki napor i kroz alhemiju
reci sklopi imaginarni scenario i utapi u zvuke dok ga krajnja brzina i frenzija ne razmrda do nagovestaja zvucne oluje I baci na zaboravljena ili
neznana podesavanja.
Da ponovim -
preporuka za noćne sate. Zavisi od okruženja, ličnog I socijalnog.Mada ni
dan nije loš.
https://yoodooright.bandcamp.com/album/the-sacred-fuck-ep
петак, 15. март 2024.
Will Bolton – Null Point ( The Slow Music Movement 2024 )
Will Bolton je jedan od teškasa ambijenta .To baziram na činjenici
da svako malo primetim neko njegovo
izdanje. I uvek prija. Voleo sam period pre pošasti kojom nas je častio neko ko
ne želi dobro planeti i voleo sam čitavu kohortu ambijentalaca i elektroničara
koji su šetali od etikete do etikete i koji su nas ciklično bacilli u nadanje
da je ovaj svet ipak bolji od onoga što nam pokazuje. Davao je gorivo kojim smo
punili rezervoare lične utopije u traženju prekretnice. Tako da sam pustio Null
Point i bio prijatno iznenadjen, ne zato što Bolton do sada nije bio dobar, vec
što sam uživao u momentu kada se sve poklopilo i kada je kao lupa uvećao sve.
Podsetio me je Boltonov album svojom iracionalnoim vedrinom na neke Boards of Canada radove. Posle sam
malo čitao recenzije, uvek želim da saznam razlog kreacije i shvatio da nisam
jedini koji je tako osetio muziku. Za mene to nije blueprint navedenog benda,
već reminescencija na neke pomalo zaboravljene
osećaje. Moze biti da je ploča malo ritmicnija, ne i manje fluidna i da je
sve to dovelo do ovog utiska, ali ne mari. Ima svoj tok koji usmerava slušaoca
da ne skipuje album ( jedno od vecih iskušenja današnjih konzumenata) I da
stvara slike koje mogu da imaju ili nemaju veze sa onim što je Bolton zamislio.
Mozda se zato album zove Null Point. Svakom je ostavljena sloboda početne
tacke, Mozda umišljam, ali svaka dobar album uvek inspiriše slušaoca da ima
paralelnu priču sa onom koju gradi album i/li autor. Ovaj album daje takvu šansu.
https://wilbolton.bandcamp.com/album/null-point
https://theslowmusicmovement.bandcamp.com/album/null-point
уторак, 12. март 2024.
Y Pants - Y Pants CD (Periodic Document, 1998 )
Onomad sam propustio Y Pants i žao mi je zbog toga. Mislim da sam u to vreme znao za njih ( početak osamdesetih )da ih uparim sa recimo Young Marble Giants (negde u isto vreme su se pojavili diskografski ) I prolongiram užitak na jedan amaterski ( u najboljem smislu reči) način.
Za razliku od mešovitog
tria Young Marble Giants ( Wales ,Cardiff ) Y Pants su tri arti Amerikanke (USA,
New York) i ovako post festum sam saznao da su ih smeštali u no wave agendu. Meni je to uvek bio post
punk, ali svako traži neku svoju posebnost. Pedigre im je i pre benda bio
zanimljiv, a fokus im je bio u vizuelnim umetnostima. Osnovna odlika njihove
muzike jeste starmala infantilnost tako što su koristile dečije instrumente ,
skoro igračke u kombinaciji sa električnim instrumentima i gomili efekata. Kao
takve su privukle pozornost čuvenog Glenna Brance koji je producirao njihov
debi EP da bi par godina kasnije snimile jedini album. Nakon toga se bend
raspao, da bi se u specifičnim prilikama sastajao I upražnjavao sporadične muzičke
aktivnosti. Bez ikakvih obaveza. Krajem prošlog veka, materijale koje su zabeležile,
diskografska kuća Periodic Records je sakupila na disku neočekivano nazvanim Y
Pants.
Muzika im je bila svedena ponekad na ivici skeča, ali sa
dovoljno detalja da svako novo slušanje otkriva nešto novo. Y Pants samo pokazuju da internet
uvek ima nekog keca u rukavu, Sa tadašnjom logistikom I enormnim entuzjazmom
nije moglo baš sve da se pohvata.
Toliko o njima. Ostalo je na svim onima koji su voljni da se
očešaju o njih I zabave svoja čula.Y Pants naprosto pozivaju svojom posebnošču.
https://en.wikipedia.org/wiki/Y_Pants
https://www.forcedexposure.com/Artists/Y.PANTS.html
https://www.discogs.com/master/1453586-Y-Pants-Y-Pants
субота, 9. март 2024.
Torrey – Torrey (Slumberland 2024)
Još jedan američki band uronjen u nasledje koje pocinje tamo
negde od C86 momentuma pa do shoegaze i dream popa. I istoimeni simpatičan
album za ljude koji su preživljavali ta vremena, otkrivali ih mozda kasnije i sa
punim pravom uživali u tome. Naravno i za nove generacije pop konzumenata i umetnika sličnih afiniteta,
Torrey su band iz Bay Area (Oakland, California), ovo im je
drugi album, a prvi za poznatu etiketu Slumberland.Album zvuči tako da Torrey
može biti lako podmentut izmedju bandova koji su svirali u gore navedenom
periodu i da slabo ko primeti razliku. čak su i spotovi snimani na taj način.
Retro ili ne, Torrey su bend koji živi tu estetiku, nisu naivni u tome i traže
ponovljeno preslušavanje. Pravo osveženje .
Ima ovde i Creation i 4AD uticaja i bendova koji su u to
vreme I nadalje koristili nasledje upravo tih etiketa. Mislim da sam time sve
rekao. Album nedelje, a vikenda bez ikakve dileme.
Indie –dream pop- shoegaze band u koga imam
poverenja. Onaj idealni, da ulepša dan bez bombastičnih I grandioznih
pretenzija.
https://slumberlandrecords.com/catalog/show/372
https://torreymusic.bandcamp.com/album/torrey
среда, 6. март 2024.
Punchlove – Channels (2024)
Kako stvari stoje, najvažnije je danas pri opisu ploče
okarakterisati bend po žanru, tagu ili šta već. Tako se kanda uče i školuju
nove generacije, Logično je to, hiperprodukcija, vremena sve manje a još se i ubrzalo. Upravo sam pročitao recenziju Punchlove gde se spominju shoegaze, My
Bloody Valentine, Ride, Slowdive, Sonic Youthà
sve sigurice koje poništavaju skipovanja. Naravno, lepota i percepcija je u uhu
posmatrača, I ne mora uvek da bude tačna. Necu da sporim navode recenzenta, ko
god da je, ali ovo je blize MTV 120 Minutes bendu iz ranih devedesetih nego čistom
shoegaze, svega toga ovde ima, ali i gomila nus efekata i ovaj lek nije baš
najčistiji ali ipak služi svrsi. Jeste potrebno malo vremena da aktivna masa
proradi, ali to izgleda mora tako. Da pojasnim, umnoženo slušanje je potrebno da bi čovek
mogao da raspozna i objasni šta ovaj bend čini svojim. Gitare jesu bučne,
umeju da uznesu, ali, glas mi je malo više povučen da bi mogao aktivnije da učestvuje
u gradjenju identiteta, ali svakako služi u razradi autentičnosti. Ovaj bend je američki i to kod mene ima
razlike u shvatanju shoegaze ili inih uticaja, možda jesam u pravu, može biti nisam,
ali retko tu grešim. Sami bendovi su ti koji ne mogu ili nece da se oslobode i da pojačaju efikasnost i/li zavodljivost svoje
muzike. Mozda je vreme tamo bolje, sunčanije, vedrije od sumornog gloomy doomy britanizma
koje je možda I delimično iznedrio shoegaze, ali fali taj suplement. Meni je shoegaze bio produžetak egzistencijalnog postpunka sa malo više romantičnog derta. I samo da kažem,
upravo čitam raspravu američkih shoegazera ( pljuvačinu) po temeljcu shoegazea
grupi Ride i besmislenoj raspravi da li uopste pripadaju žanru I da li uopšte vrede
nešto. Za nekoga i kokošku uvek ima posla. Internet ovde pokazuje svoju AI
inteligenciju koju su uspešno preneli na žive stvorove. Povratak Ride, jeste
bio nepotreban, ako neko mene pita, ali neke stvari kao što kaže Konstrakta
jesu vidjene kao anomalije.
Channels je uprkos svemu, zanimljivo izdanje, ništa
vanserijski (barem za sada), ali svakako dobro uz uslugu utrošenog vremena da zavredjuje
pozornost pa ako se čovek zakači za to, tim bolje. U svakom slučaju nesumnjivo odskače
od gomile sličnih izdanja. Zabeleženi su u tefteru i u svakom slučaju se treba potruditi da se isprate. Toliko je
bendova koji su kasnijim radovima, menjali utiske o ranijim izdanjima koja su
odjednom dobijala poluepske razmere. Lično bih voleo da Punchlove bude jedan od
njih.
https://punchlove.bandcamp.com/album/channels
субота, 2. март 2024.
NEUROBEEK – MARZeephan
01.
CELER - This Thinking Globe Exploding
(Remastered 2023)
02.
JUANA MOLINA - Tres cosas
03.
Future Sound Of London - Smokin Japanese Babe
04.
Barry Adamson - The Vibes Ain't Nothin' But The
Vibes
05.
Four Tet - Slow Jam
06.
BLISS - Wish U Were Here (Charles Webster Remix)
07.
AFFECTION PLACE - Give me more - AFFECTION PLACE
08.
ITALIA 90 – Harmony
09.
Buzzcocks - Breakdown (Official Video)
10.
Buzzcocks - Lipstick (Official Video)
11.
Comsat Angels - Be Brave
12.
PENETRATION - Nostalgia
13.
NewDad - Dream of Me (Visualiser)
14.
Daisy Chainsaw - Love Your Money (promo video)
15.
The Smile – Teleharmonic
16.
Telefon Tel Aviv – Street Spirit
17.
TYCHO – Elegy
18.
GOLDFRAPP – White Soft Rope
19.
BROADCAST = Before We Begin
20.
BIBIO – The Palm Of Your Wave
21.
RED HOUSE PAINTERS – Cathy Song
22.
NICK CAVE AND THE BAD SEEDS – By The Time I Get
To Phoenix
23.
BEBEL GILBERTO – Momento
24.
KALI MALONE – All Life Long (for voice)
25.
LOULA YORKE – It’s Been Decide
петак, 1. март 2024.
Doni Darko ( ex-Popboks, Slovopres --> The World of Šuplja , Lost in MUsic ) - Lista Omiljenih Albuma.
Doni Darko je inženjer i otac koji u svojim strepnjama, zabludama i sumnjama živi skromno; radi umereno; trpi i biva trpljen - na jugu Nemačke. Razveden. Rodom je iz Sarajeva, a poreklom: Istočni Hercegovac. Voli da čita: Thomasa Bernharda, Harmsa, Crnjanskog i Marka Twaina, ponajviše. Rastao se od svoje kolekcije vinila, knjiga o muzici i CDova, pre nekoliko godina. Ne žali zbog toga. Nedostatak prostora. Povremeno ide na pop koncerte i ne želi, još uvek, da se oseća starim i matorim. A nije više ni toliko mlad. Kriza srednjih godina, dobro ga drma. Pisao za Popboks i Slovopres. Mnogo naučio, još više zaboravio.
Pisanje je samoća. Čitanje vrlina. Slušanje zrelost. Vera sve i ništa. Za kraj: objavio kao koautor, do sada, pet naučnih radova iz visokofrekventne elektronike.Low - Secret Name Uspavljivao sam svoje male bebe uz ovaj trio. Šetao po parku sa slušalicama u ušima i gazio sneg i jesenje lišće uz pesme o deset smrtnih grehova.
Global Communications - 76:14 Instrumentali su brojevi. Avioni se dižu i spuštaju, putnici čekaju na red. Ambijentali za mlaznjake i ljude u njima. Gradacija poetike onog Enoa.
The Mothers of Invention - Freak Out! Odvaljeno. Preteča virtuelnog ludila i augmented reality kojom nas obasipaju telefoni i touchscreenovi. Nekad je "spam" imao smisao i dubinu.
Leonard Cohen - I'm your man Cohen je bio svoj, čak i kada je ostao bez prebijene pare. Nije čudo što je bio tremaroš pred velike nastupe, trebalo je ovo sve ponoviti pred živom publikom, na sceni.
Scratch Acid - The Greatest Gift Voleo sam američki noise. Da li je ovo noise? Ne znam. Slušao do iznemoglosti. Koncert Jesus Lizard u top 5 svih koje sam odgledao do sada.
Spaceman 3 - Playing With Fire Posedovao sam promo verziju ovoga albuma. Britanski andergraund gospel i blues i očaj zbog ugađanja čulima. Raspad. Na albumima posle, doživljavaju svoju duhovnu katarzu i pročišćenje. Ne veruj štampi i portalima.
Roxy Music - Avalon Mrtav ozbiljan slušam ovaj album. Kritika kaže da je ovo snimljeno s prilično neozbiljnom namerom i da je poigravanje sa naivnom publikom. Ako je i ambalaža, ne želim nikad da se odvojim od ovog komada "smeća".
"Naši" albumi: Sexa - No Sleep Til Pussy Gledao sam ih na turneji par godina pred rat. DIY estetika na bini i zvuk koji kida opne. Kad se nebo otvori...
Buldožer - Ako ste slobodni večeras Slušaš po stoti put i praviš se da kapiraš fore. Sorry. Inteligentniji ste od mene. Nebrojeno puta preslušao.
Lačni Franz - Na svoji strani I ovo sam kao razumeo. Transformacija benda u art pop. Poslednji album sa bravurama Rimelea na gitari.
Borghesia - Résistance Revolucionari kao i Laibach. Važni kao i revolucija. Znači nevažni, kako je pokazala istorija. Militantni pacifisti.
Pop mašina - Kiselina Otkrio relativno kasno. Za moju kasnu fazu značajni kao i Black Sabbath za ranu.
Idoli - Odbrana i poslednji dani Ni sami nisu znali šta žele da kažu, ali bar su rekli. Ja i kad znam šta mislim, ćutim. Ploča egzaktna kao i nauka, viša od onih koji su je snimili i objavili. Još će da je otkrivaju u budućnosti.
Pankrti - Rdeči Jedna od retkih stvari zbog koje ne žalim što nam je Slovenija bila "zapad". Pre nego što je centar iz 1984e, prešao u epicentar 1992e, sve su znali. Vizionari.
Laboratorija zvuka - Nevinost Humor? Možda najpromišljeniji pop koncept u bivšoj državi u spoju sa faktorom slučajnosti. Izvukli su se tada. Gledano iz ove perspektive.
Rambo Amadeus - Titanik Mislim da Rambu ni dan danas nije jasno kako je došao do ovog nivoa izraza. Možeš da shvatiš na milion načina. A i da previše slobode škodi svima. Hoćemo diktaturu.
Indexi - Modra rijeka Ovo nije pop, već nova klasika na pop instrumentima. Možda najveći vokal koji sam kod nas slušao na koncertu. Nedostižni.