Blue Zero-colder shade blue ( Lower Grand Tapes2024)

Jos jedan individualac/band iz talasa novih shoegaze bandova koji zaslužuje da se razmotri. Oakland je matična stanica Blue Zero i ovo je debi realizovan u citavih 300 primeraka. Posle više pokušaja Chris Natividad se zadržao na imenu Cold Zero gde sve radi, a za zive nastupe koristi  prijatelje i nastupa(ju) u formi trija. Blue Zero zvuči kao da je upravo predstavljen u MTV 120 Minutes ili Alternative Zone i to mi se dopada. Izbegao je zamku mnogih koji su se trudili da kopiraju bandove iz tog doba, ali im jednostavno (ne)nadarenost ili ko zna šta sve nije dopuštalo. Plus sav taj hajp i neobična želja da se kače o neka već izbledela rešenja. Natividad je izbegao tu zamku, jednostavno se čini da je on covek tog vremena i da oseća njegov duh, a istovremeno ima sposobnost da instrumente pretvori u sredstvo za iskazivanje kreacije. Blue Zero debi album može da bude početak lepe priče, koja neće možebiti dostići planetarnu, pa čak ni nacionalnu popularnost, ali će svakako biti magnet sa sve solitary party groovere koje ozrači u blizini. Rokenrol i jeste to, utopijska stvar za preživljavanje onih koji odbijaju da bude deo stada ili gomile. A Blue Zero može da bude jedan solidan šraf u takvoj tvorevini. Svako od nas, negde samo njemu znano gde, čuva takvu jednu kutiju koju drže takvi šrafovi..

https://bluezero.bandcamp.com/album/colder-shade-blue

The KVB - Dead Of Night (A Place To Bury Strangers Remix) ( PIAS 2024)

Britanski duoThe KVB  je sa ovogodišnjeg albuma Tremors odabrao numeru Dead of The Night i uz puno dobre vere prosledio je do benda A Place To Bury Strangers ne li je oni zauzvrat opservirali i rekli sada javno kako bi je - da su se prvi setili razlomili i istakli u izlog, pa ko voli nek izvoli. Originalna verzija je svojevrsni miks gotskog i shoegaze zvuka koja se sporo kotrlja ili odmotava sa rashladjenom ritam mašinom i gitarom koja priziva neke abrazivne Sisters of Mercy b strane ( koje bi lako mogle da budu i A strana) i vokalima a la Jesus and Mary Chain.

APTBS su je ubrzali, noge umeju da zacupkaju u potrazi za ritmom koji brutalno isporučuje ritam mašina slična kao metronomu koji ume da prizove i Suicide u prvu pomoć. Gledano sa ove vremenske distance! Na kraju krajeva nismo sigurni gde ko sa koje strane sedi.

Remiksi umeju da budu ovakvi i onakvi, smisleni ili besmisleni, hajpovani ili oni suprotni, ovaj je po meni pun pogodak. Idealan za igranje kao da te niko ne gleda , za masovno djipanje u nekom zamračenom klubu punom neobičnih ljudi koji svoju nežnost kriju ispod raznoraznih autfita i gde svaki pogled na (ne)poznato lice daje neku novu dimenziju .

A Place To Bury Strangers i KVB su se sreli u za sve najpogodnijem trenutku, to je nesto što će da nas usreći, bar na neko vreme, dok jurimo za novim, možebiti nepoznatim zadovoljstvima da se zauzmu i zadrže. Dobre muzike uvek ima, ne slušajte one koji vas odvraćaju, a ovaj remiks jeste jedan od  aduta ako se nekim nesrećnim slucajem sa nekim raspravljate sasvim bespotrebno.

 

https://thekvb.bandcamp.com/album/dead-of-night-a-place-to-bury-strangers-remix

VA - The Bristol Post Punk Explosion (1978-1982) ( Bristol Archive Records 2024 )

U moru kompilacija, reizdanja, pa i najnovih izdanja sastavljenih od sada već nenabavljivih materijala skrajnuti, pomalo zaboravljenih ili nikad otkrivenih bendova ili šta se već spazi dok se u vozi u rikverc, neko reši da to spasi od zaborava i deo toga se okupi na jednom mestu i  to može postati  početna tačka za “starosedeoce”koji nisu mogli da isprate sve to tada u realnom vremenu ( što danasnjim generacijma deluje malo čudno) ili iskra za neke nov(ij)e generacije koji svoj senzibiitet možda radije potražuju i pronalaze u tzv.boljoj prošlosti.

Bristol je poznat po aktivnostima za vreme punka, post punka , kasnije najpoznatije od svega trip hopa ( The Pop Group, Massive Attack, Tricky…) ali očito da je scena uvek bila bogata i raznovrsna.Već je onomad bila kompilacija o tom regionu , zvala se Avon Calling i bavila se tadašnjom scenom koja je bila vise nego dobro primljena od medija, cak ju je John Peel forsirao na radiju,a Paul Morley u pisanim resursima. Neki od članova grupa iz tog talasa su kasnije završavali u postavama većih bandova,ne nuzno stacioniranih u Bristolu. Mnogo je priča i pričica iza ovoga o ljudima, klubovima, etiketama,ali više niko ne želi da čita duza pisanija, zato će ovo biti samo podsticajna nota. Moguće da će I vremenski odmak uticati da ce neke stvari da budu drugačije percipirane i neko dobije neke svoje nove favorite. Tada je krem punka navodio svesno ( muzička industrija) ili nesvesno ( u se i u svoje…)  sledbeništvo, pa je već dokazano da su mnogi zanimljivi sastavi neopravdano otpadali iz fokusa i gubili šansu za neke bogatije i koloritnije karijere, Meni su ovde poznati neki bendovi – prvenstvo Glaxo Babies čije sam ploče nekad imao i koji su me prijatno iznenadjivali i rado sam im se vraćao I ostali su na veliku žalost jedna od većih tajni I za malo manje obaveštenog ljubitelja tadašnje scene . Mislim da je i Art Objects ulazio u vidokrug, ali nije dobijao veću pažnju sem lokala. Ostali bendovi su mi do pojave kompilacije bili generalno nepoznati, imena ne baš toliko,ali muzika jeste. Uglavnom izazov je tu, biće više nego zanimljivo sve ovo preslušavati i pripremati se za dublji upliv ako vreme dozvoli dalje istrazivanje.Jedna ploča nije dovoljna do pokrije sve ovo, a i život nas je izdresirao da sopstveno strpljenje poništavamo pre nego što smo i nesto apsolvirali. Zato se treba spremiti za svojevrsnu franšizu, sem što posle inicijalnog zagrljaja sada nema izgovora da nismo znali. Izlomite rutinu, nije ona samo ovde i ispred nas. Proslost može još uvek da iznenadi i ima nešto u tome!

https://bristolarchiverecords.bandcamp.com/album/the-bristol-post-punk-explosion-1978-1982

Lisa Gerrard – Come Tenderness( Gerrard Music 2024)

 

Sve što radi Lisa Gerrard ima auru neizrecivog. Neke njene izvedbe kroz ceo opus ( kao deo Dead Can Dance i solo ) niti racio, niti fiziologija ne mogu da objasne. Spektakl prvog reda, da namamimo bombastičnim rečima! Ali nije potrebno, osećaji koje Lisa podstiče jesu metafizički,I čovek ima mogućnost da shvati da do tada nije ni znao šta se krije u njemu. I menja se i čini da svakim slušanjem trazi način da napravi bolju verziju sebe. čak dolazi ponekada u beztežinsko stanje, ako se prepusti i otpusti sve nepotrebno iz sebe u tim momentima. Zato je njena muzika i njen glas isceliteljski i retorika skoro božanska.

Come Tenderness sa svojim afirmativnim nazivom i prizivanjem dobroga jeste poželjno. Lisa je to potcrtala tako sto je kao zajednički imenilac ove kompilacije izabrala VODU, lično je i birala pesme koje bi trebale da je asociraju na nju. Ona svakako najbolje zna zašto. A zna se kako voda i svaka asocijacija na nju ume da menja stvari. Ka smiraju ili spokoju

Album je remasterizovan, pokriva njeno putovanje kroz muziku, koje jeste unikatno po svim kriterijumima i kao specijalnu poslasticu ima jednu bonus pesmu. Pisati o Lisi Gerrard je jako nezahvalna stvar, ništa ne može doseći visine u kojima ona obitava, nežnost i krhkost se očitavaju iz svake njene pesme, radost i osmeh sa kojima ih izvodi se prenose na konzumente ( kako to banalno i rogobatno zvuci!) - komunikacija je univerzalna osobina, ali ova je svakako posebna i to je najveći kvalitet koji jedna ploča moze da donese. Lisa daruje sebe , a veliki ljudi nam govore da poklone treba primate raširenih ruku! Come Tenderness!

https://www.lisagerrard.com/

https://www.discogs.com/release/32294292-Lisa-Gerrard-Come-Tenderness?srsltid=AfmBOoqRjtQr0WHMimW0owq2r-3wAcldEvLx1dUncWgR5C4sPa5Xo5lD

Black Doldrums – In Limerence ( FuzzClub 2024 )

Na svom drugom albumu Black Doldrums su shoegaze band koji se trudi da se približi onome što su radili gotičari, prvi na pamet padaju The Sisters of Mercy. Ili, ako je nekome  draže može i obrnuto. Koriste pri tome sve efektne stvari koje mogu da pomognu i vežu zainteresovano pučanstvo za sebe. Tamnije, atmosferične prelive, melanholiju, povremeno ubrzaju ili uspore tempo koji u sebi nosi dovoljno energije da pri slušanju isključi sve ostalo oko sebe. Sve ono što smo od muzike tražili, emociju koju smo uvek tako priželjkivali i nudila nam nežne duše različitih strana i neke vazdušaste nestvarne stvari koje smo voleli da imamo i sakupljamo. Uglavnom borba za svoje bolje sutra, uvijenu u suočavanje sa svojim demonima, nesuglasicama,  strahovima i sličnim stvarima za koje pomažu  da se tako prevladavaju. Svako ima svoju ličnu borbu!

Ovaj trio iz Londona ima jasnoću, punoću i sofisticiranu žestinu koja ispunjava svaki prostor gde se ovo sluša i nemoguće im je pobeći ako se suočite sa njima. Na neke su ostavili takav utisak da u pojedinim sekcijama raznih portala koje se bave ovim žanrovima slove kao kandidati za jedan od  boljih albuma godine.Kako god, kažu kroz muziku da duh vremena kada smo odrastali uz muziku kao što ovi muzikanti pokušavaju da reprodukuju u nama koji nikad nestajao.

https://blackdoldrums.bandcamp.com/album/in-limerence

Jabu – A Soft and Gatherable Star ( Do you have piece ? 2024 )

Asketsko sonično iznenadjenje pred smiraj godine. Rešio sam da se konačno upustim u Jabu ( ne znam ni šta to predstavlja!), koje kibicujem vec duže vremena , nešto me njima mamilo a nikada čuo za njih! Ne znam zašto i kako, ali ponudili su ono sladje od najsladjeg! Da napomenem, muzika nije baš slatkasta na vulgaran način. Vise je priručnik za veštinu osposobljavanja da se bude prozoran i prepozna lepotu i  spoznaju na skroz ličnom nivou, čisto da se zna o čemu je reč!

Otpuštenih misli, primanje je počelo u sada ranije pomeren deo dana kada se mrak šunja. Nije ovo samo noćna ploča, daleko od toga -probao sam kasnije po danu, odlično sve to i tada radi svoj posao, ali noću iracionalnosti kao lupe uvećavaju ili dodaju. Tada sve ima neku svoju zasebnu logiku i značenje.

Jabu su trio iz Bristola i na osnovu muzike mogu da pretpostavim kakve su im misli ili snovi, I to mi se dopada. Dream pop (uslovno rečeno, ne volim da žanriram) pomalo inverzno nasadjen, namerno iseckan i razvučen taman koliko treba da se ne nadje na popularnim listama,  na nekim povlašćenim listama, što je po meni u redu, I deluju mi baš zbog toga što su neke pesme ostavljali da zvuče kao nedovršene (New Order su na tome izgradili neke od svojih najboljih pesama, mada sa ovim nemaju ama baš nikakve veze). Privlačno I zavodljivo jeste, ali nije bas za svakoga ! Uz naslušanost, ovo traži mastu. Kreativno slušanje je poželjno nesumnjivo.

Victorialand gitare su tu na momente da pripomognu da se sve absorbuje valjano, da poremete rutinu slušanja, mada je album sastavljen od ne baš nepoznatih sastojaka. Na ploči ima dosta gostiju sa različito obojenim vokalima ( gde je Victorialand uticaj, tu je ženski vokal koji se sigurno natpevavao sa Liz Fraser u usamljeničkim slusanjima). Isto odlično iskorišćeno, nema tu banalnosti. Sve govori  da nema mogućnosti da dosada izviri negde i krene da preuzima utisak. Jedan od najboljih i najzanimljivijih albuma godine, I predivna ploča.  Beg od odredjenih odnosa, ali ne  klasični eskapizam.A tek sam počeo da ga downloadujem u neki  moj engramski file! Da se onda nekad izvuče negde u odredjeno doba. Ovaj tekst će tada biti podsetnik na Jabu. Vreme i obilje ponuda melju sve pred sobom.

 

https://doyouhavepeace.bandcamp.com/album/a-soft-and-gatherable-star

Robin Guthrie - Astoria ( Soleil Apres Minuit 2024)

Ne znam šta moze da se kaže o Guthrieju, a da ( zainteresovani) ljudi to ne znaju,sem da uporno nastavlja da govori kroz muziku. Uvek sličan, “različito” isti i nepokolebljiv u potrazi za tim zvukom o konstrukcijom. Nema tu flerta sa ubačenim elementima, niti siljenja po svaku cenu. Eterično je ključna reč njegove gitarske poezije i pesme mu u eteru huče-ja bih radije upotrebio reč snohvatica ili nešto što se kroz isijavanje iskrada iz neke vode a ne znam reč za to. Korice u koje to uvija ljudi bi nazvali ambijentalnim, pa neka bude tako. Takav je i novi EP Astoria, ko zna koji po redu i na mnoge načine se naslanja na celokupni legat ovog jedinstvenog gitariste ( mada on prerasta tu kvalifikaciju) čije je putovanje počelo od Cocteau Twins, Violet Indiana, traje i dalje, ovoga puta sa modifikovanim sentimentima.  Senoviti prelivi su tu, nekad jače, nekad manje naslućeni, dovoljno jaki da zadrže konzistenciju I ne skrenu u amorfno. I da skrenu, Guthrie ce da izvuče najbolje od toga..

Možebiti da je to samo moja impresija (najvažnije svakom fanu, naravno ), ali EP čini sve da se prepozna da je nastajao na francuskom tlu, gde Guthrie živi. Vrlo rado bih voleo da Astoria vidim kao retro soundtrek za neku francusku melodramu, punu iracionalnosti, samoispitivanja, lebdenja u oblaku utopije.

Očekivati da se Guthrie udalji od svog zvuka i struktura bilo bi ravno jeresi i Guthrie to na sreću ne radi. Ne znam kako bi ga abolirali da kojim slučajem I pomisli na to. Jedina nepoznanica je da li je ovo izdanje više orijentisano na sintesajzere (ume tako nešto da se provuče ) ili su to gitare koje efektima kroje draperije. Znajući Guthrieja nije nemoguće da se nije ni približio sintesajzerima. Kako god, opus mu se dalje razvija i dalje poseduje instrument i veštinu  kojima budi i izbacuje na površinu emocije za koje nismo ni znali da ih imamo. Guthrie je rekao da je njegov celokupni stvaralački zivot, samim tim i ovo što sada radi naslonjeno na kontinuitet ( zato ga i volimo i uporno koračamo za njim) i održava reč. To je muzikantski neupitno, ostalo je samo pitanje vremena i strpljenja nas fanova. Zvučna remedija kao i uvek!

https://robinguthrie.bandcamp.com/album/astoria-ep

The Sea of Wires –The Sea of Wires (Cold Spring 2024)

The Sea of Wires su do sad meni bili nepoznati. Duo iz Coventryja sa početaka osamdesetih koji je hladnu i naizgled kliničku elektroniku propustao kroz filtere koji su im doturani iz Nemačkih  elektronsko-kosmičkih-eksperimentalnih krugova, kao i kroz slican špacirung u potrazi za inspiracijom po Velikoj Britaniji. 

Industrija, nastanjeni-nenastanjeni krajolici, sterilno i bezobalno sivilo ovaj duo iz Koventrija je tada upijao i upisivao utopijski u svoje teftere racunajući da će se mnogi tada inspirisati I družiti sa I uz njihovu muziku. Očito da nisu iskoristili šansu da naprave neko jače poznanstvo sa sličnima, ali sada se ponovo javljaju u reciklaži u potrazi za nekom boljom proslošću ! Arhivari se ne libe niti štede da kopaju, znaju da čak i ovakva muzika ne baš prevesela za nečije standarde, može da deluje inspirativnija od današnjeg besmislenog toksičnog šarenila koji se akumiliralo unutar tela i duše današnjeg sveta. Nakon par slušanja, ovo mu dodje i kao neki simulirani povratak kući, za one koji nisu imali sreće da žive u doba kada se ovakva muzika stvarala, a osećaju je organski kao svoj deo.

Ova kompilacija za Cold Spring etikete je pokupila radove Sea of Wires koji su tada sami sebe izdavali shodno duhu toga doba, kada je kreacija I naknadna prezentacija bila pitanje časti i digniteta. I nadajmo se još nekom otkriću, slicnom! Neko bi danas sve ovo podveo pod Minimal Synth, Industrial, Electronic, Experimental, sve je normirano! - ali to nije ni najmanje bitno. A jeste da je pogodno za kontemplaciju u sive i sumorne dane. Paradoksalno, posle par slušanja , Sea of Wires postaju koloritniji, topliji i apstrahuju ono najživotnije iz okolnih prica i prizora. Neki se ne bi složili, ali to je vec druga priča. Kosmos je veliki i ima mesta za svakoga. More žica moze da pohvata to nešto i prenese kroz telo, ovo jeste dokaz. Mali, ali postoji.

https://coldspring.bandcamp.com/album/the-sea-of-wires-csr345cd

Julian Cope – Avila in Albicella ( Head Heritage2024 )

 

Svet bi bez Juliana Copea bio manje opipljivo i zanimljivo mesto.  Legenda post punk  Liverpulske scene mogao je zahvaljujući kvalitetu muzike preko koje je izbacivao savršene i neobične pop pesme uhvaćene iz etra ( drugog objašnjenja nema) kroz fenomenalne The Teardrop Explodes ( Kilimanjaro je moj omiljeni britanski pop album ) na kraju stavom i izgledom zvezde, mogao da bude deo selebriti stardoma pop muzike, ali je rešio da skine sve inhibitore i počne da radi ono šta mu se hoće,  te nadje najpogodniji nacin da kreacijama napravi transfer ka publici. Ili zainteresovanima. 

Neki njegovi postupci mogu da deluju nekom iracionalni i verovatno jesu iracionalni gledano sa mnogih strana, ali čovek uprkos vremenu , novim standardima koji postaju u socijalnom i zabavnom smislu otežavajući faktor uprkos sveopštoj dostupnosti, menjaju percepciju sveta, pa i umetnosti, opstaje, traje, a dijapazon njegovih aktivnosti se umnožava kroz razna interesovanja koje projektuje kroz ploče, knjige i ko zna šta već ne još.Malo je vremena, a čini se i strpljenja da zainteresovani odvoje vreme, dok je sve danas jedan klik and run daleko, na preskok, na skip…! Ko ima strpljenja, a ne zna mnogo ili sve o njemu neka poseti njegov sajt Head Heritage čiji se link nalazi u podnožju ovog pisanija.

Ja ću se zadržati na novom izdanju, koje je staro nešto vremena-napravljeno je pre skoro frtalj veka, a koje se pojavilo maltene u isto vreme  sa njegovim albumom Friar Tuck. Reč je o materijalu pod imenom Avila in Albicella koji je Cope snimio sa jedinom namenom da olakša ulazak u san njegovim kćerkama koje su u tome bile ometane od lokalnih zvonara dok su vežbali za lokalnu atrakciju i manifestaciju dočeka Milenijuma. 

Koristio je Mellotron, lično meni jedan od potcenjenijih instrumenta,  koji je bojio neke legendarne, čak I pionirske albume ( vidi pod King Crimson!). Ovaj komad može da služi i u razne druge svrhe, zavisno od profila konzumenta. Kao hipnotik, relaksant, kao I početni korak ka imaginarnim putovanjima.  Copeov svet se preko njegovih ploča može dodirnuti, a u u nekim stanjima I omirisati I videti. Sve je u glavi konzumenata!

https://www.headheritage.co.uk/

https://merchandiser.headheritage.co.uk/products/avila-in-albicella

Orbital - A Beginners Guide ( Best Of) ( London Records 2024)

 

Sada već legendarni elektronski duo Orbital nakon gomile izdanja, reizdanja, proširenih izdanja, mnogih pozajmljenih samplova, prekida I kambeka, repriziranog prekida i kambeka stiže do jos jedne kompilacije kojim doziva one koji ih ne poznaju da pridju, a kompletiste da podmire nestrpljenje i nervozu zarad ličnih opsesija.

Braću Hartnoll (Phil I Paul )je svako čuo ponekad, nemam u to sumnju, neki verovatno nisu ni znali da su to oni, njihove pesme su koristili mnogi kao podloge, vrtele su se na najrazličitijim mestima I čudnim zgodama. Kao i kod svake kompilacije, neko će pomisliti da je nešto trebalo da bude tu umesto nečega, ali kao što je i naslovljeno, ovo je vodič za pocetnike. Ali, iskreno treba reći, albumi su pravi izvor sa kojih se treba napajati, ovi hitovi I najpoznatije pesme će samo ubrzati želju da se sve to jos jedared presluša i iščačka nešto novo (a, uvek bude!) ili se otvori neki novi svet nekome ako je slučajno spavao svih ovih godina ili je bio neraspoložen za ovu vrstu muzike.

Neke od izabranih pesama su bile hitovi ili himne u odredjenim krugovima, ali to nikad nije uticalo na Orbital odlučnost da svakim novim ostvarenjem ispunjavaju sebi želje, istražuju nove teme i samo putovanje čine zanimljivijim. Ova kompilacija prstom ukazuje na taj put, možebiti ne tako eksplicitno kao da je kompletna diskografija u pitanju, ali više nego pristojno. Nekad Orbital nisu bas nailazili na šire razumevanje glede trenutnih interesovanje, niti mogli da budu ispraćeni kako valja, ali je vreme ispravljalo trenutne nesuglasice.

Rečenice ovdei kratki info su hommage nekim lepim trenucima koji su otvarali prostor za dalje kontemplacije i kogniciju u stvarima koje nisu pre toga bile baš bliske ili spremne za nadogradnju.

 

https://orbitalofficial.bandcamp.com/album/a-beginners-guide-best-of

Silverbacks – Easy Being A Winner ( Central Tones 2024)

Treći album Silverbacks počinje kao miks Television i Talking Heads dok sa brda kibicuju i u izmaglici naslućuju Polyrock. To govori o dobroj naslušanosti i veštoj trijaži iste, adaptiranoj sadašnjici. Nije retko ali jeste neobično i poželjno za doba kojim koračaju. Irski sastav već u sledećoj pesmi menja brzinu, ne i intenzitet, ženski vokal je tu umesto muškog, može im se, ima ih šestoro. Vokal je narativan, zamalo da eksplodira u refrenu ali i ovako je dobro. Ona posle nje se kotrlja, skoro mutirani kajun kroz post punk i no wave filtere. Glasovi se mešaju, odvlače i privlače pažnju, nadmeću se. Komad iza priziva uvod u neko razblaženo Gang of Four post Entertaintment razigravanje, da bi se stišalo u razloženim gitarama i nervoznim isporučivanjem  a la Tom Verlaine u slučajnom mimohodu. Motorika jeste tu, ona je značka koju na svom reveru svaki decentni band mora da zakači, vidi se da je preuzet  iz nekih ranijih vremena, preko bandova koji su koristili uzore i odmah su tu Sterolab u mislima. Etc, etc, etc… do zadnje rilne!. A sve to vreme Silverbacks imaju neki svoj zvuk I sada već sopstveni identitet kojim ih raspoznaju što je najbitnije.

Album za jesenje, ušuškano otkrivanje.

 

https://silverbacks.bandcamp.com/album/easy-being-a-winner

Shower Curtain – words from wishing well (Angel Tapes/Fire Talk 2024 )

Još jedno prijatno iznenadjenje  i poželjno boravište pred kraj godine. Prvi dugosvirajući produkt necega što se krstilo kao roomgaze(!?), a nisam fan beskrajnog nizanja ili izmisljavanje žanrova, pod-žanrova i pod-pod-žanrova, ali to jeste u ovom trenutku odredjena disciplina kojom se zabavljaju novinari a mene to takodje zabavlja. žalosno je samo što je to nekad zanimljivije od upadljivog odsustva kvaliteta muzike koju ti žanrovi pokusavaju da definišu. Ovde to, bar po meni, nije slučaj!

Uglavnom, izgleda da je roomgaze vremenom sa povremenim špaciranjem, aktivnijim životom naokolo prerastao u  ogoljeni-skeleton-indie-go—shoegaze ( moj doprinos izmisljanju) eksponat i meni to u ovom momentu kada se prilagodjavam novom satu u danu jako prija. Da sam sklon shoegazeu, a jesam-jerbo mislim da je nastao iz muzike koju sam najviše voleo i koja se utvrdila u jednom ćošku post-punka, a zatim su se začini dodavali kako se koji hajpovan ili inercijom nabavljao iz raspoloživih uticaja shodno ličnostima koji su ga upražnjavali.

Na momente Shower Curtain zvuce kao My Bloody Valentine koji su zdumali da ubace Pixies ( Doolittle ) zvučnu post Albini estetiku ili je možebiti obrnuto. Sve-jedno-JE! Takodje neki žešći upadi sugerišu da su shodno svojim godinama posle toga kupovali zvučne nastavke indie scene , one plemenitije iz grungea koja je bila bliža ovim izvorima, a ne heavy quilty pleasures uticajima i to je možda taj zadnji začin koji daje dodatan ukus.To je za Shower Curtain bazicna struktura, i da, možda su zato na bandcampu dodali I izraz grungegaze. Možda i ja ovih dana počnem da izmišljam prefixe pre žanra(?) gaze. Pre- spring gaze, na primer! 

Lepa ploča, kojoj će vreme, posebno sa porastom sunčanih dana I bezanja od sumornih mesta samo dodavati dodatnu vazdušastu ekspresiju. Ono, taman kada sivilo kopni,a ima ga još dosta u vidokrugu..

Inače, band predvodi Victoria Winter koja je svoj brazilijanski šareni sinemaskop zamenila za  užurbanost i meliranost Bruklina, I mozda je tu jedno od objašnjenje muzike. šta I kako god to bilo, ko  ima vremena, dole je bandcamp link, pa povremeno može da se približi boljem raspoloženju. Sve je na klik daleko.Odricatelji dobrih  osećaja sa manjkom strpljenja, ako odbiju ponudu su na gubitku.

https://showercurtain.bandcamp.com/album/words-from-a-wishing-well-2

Thus Love-All pleasures ( Captured Tracks 2024)

Pre dve godine sam preslusaoThus Love ponukan poredjenjima i na kraju sam se pismeno zapitao o njihovoj dugovečnosti. Dopali su mi se, pomislio sam da odskaču od poprilično uniformisane i večim delom nezanimljive brit nove scene.Evo ih ponovo sa nagoveštajima da će potrajati, posto imaju profilisanu i vernu publiku. A kolika je, to je već pitanje, koje nije uvek najvažniji segment pop muzike.. Reference su iste, I dalje mi zvuče kao mešavina Suede i Arctic Monkeys samo žešci, grublji za vreme koje ih je izgrebalo, ali su sad jos zanimljiviji, koncizniji i sasvim kvalitetno ispunjavaju vreme. Britanske novine pokušavaju da naprave mini hajp oko njih, zaslugom ploča i hvaljenim zivim nastupima, i to bi bilo skroz u redu ako bi se u jednom trenutku odlepili i hrabrije upustili u neke neizvesnije muzičke avanture i da dodatno budu prepoznatljiviji. Ovako, ovaj band zvuči solidno, cvrsto, jako sa uverljivom koncepcijom, samouverenost im, cenim daje ujednačeni materijal.

Dovoljno oprezni da se udalje od nasledstva brit popa, ali dovoljno lukavi da podsećaju na to, taman toliko da privuku I neke nostalgičare. Thus Love zvukom koji jednoga dana moze postati materijal za neke komercijalnije i popularnije (polu)krugove, zasluzuju da se I dalje isprate i proveravaju.

https://thuslove.bandcamp.com/album/all-pleasure

  

NOVEMBAR - 24. 61. 63.

 

01.   The Horrors – The Silence That Remains

02.   The Smile – Bodies Laughing

03.   Propaganda – Tipping Point

04.   Morrisey – Christian Dior

05.   Radiotehnika – иж-412 (slowed & reverb)

06.   Radiotehnika - иж-412

07.   The Cure - Alone

08.   The Declining Winter - Mother's Son

09.   Primal Scream - Ready To Go Home

10.   Dean & Britta & Sonic Boom - "Pretty Paper" (Official Music Video)

11.   Ela Minus – Broken

12.   Eastern Souvenirs – Colors

13.   Kim Deal – A Good Time Pushed

14.   Gut Health – Stiletto

15.   Gut Health – Uh Oh

16.   Kim Deal – Crystal Breath

17.   Godspeed You Black Emporer – Grey Rubble Green Shots

18.   Xiu Xiu – Veneficium

19.   Thee Oh Sees – Earthling

20.   The Cure – Fragile Thing

21.   Echo and the Bunnymen – Rust

22.   Primal Scream – Centre Cannot Hold

23.   Kit Sebastian – Bul Bul Bul

24.   Voyeur –Whisper

25.   Kim Gordon – Bangin on the Freeway