Treći album Silverbacks počinje kao miks Television i Talking Heads dok sa brda kibicuju i u izmaglici naslućuju Polyrock. To govori
o dobroj naslušanosti i veštoj trijaži iste, adaptiranoj sadašnjici. Nije retko
ali jeste neobično i poželjno za doba kojim koračaju. Irski sastav već u sledećoj
pesmi menja brzinu, ne i intenzitet, ženski vokal je tu umesto muškog, može im
se, ima ih šestoro. Vokal je narativan, zamalo da eksplodira u refrenu ali i ovako je dobro. Ona posle nje se kotrlja, skoro mutirani kajun kroz post punk i no wave filtere. Glasovi se mešaju, odvlače i privlače pažnju, nadmeću se. Komad
iza priziva uvod u neko razblaženo Gang of Four post Entertaintment razigravanje,
da bi se stišalo u razloženim gitarama i nervoznim isporučivanjem a la Tom Verlaine u slučajnom mimohodu.
Motorika jeste tu, ona je značka koju na svom reveru svaki decentni band mora
da zakači, vidi se da je preuzet iz
nekih ranijih vremena, preko bandova koji su koristili uzore i odmah su tu
Sterolab u mislima. Etc, etc, etc… do zadnje rilne!. A sve to vreme Silverbacks
imaju neki svoj zvuk I sada već sopstveni identitet kojim ih raspoznaju što je
najbitnije.
Album za jesenje, ušuškano otkrivanje.
https://silverbacks.bandcamp.com/album/easy-being-a-winner
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.