Povratnički album Ride sigurno ne ostavljaju bez daha kao kada su Oxfordski
shoegazeri u inicijalnom razdoblju nadirali, prodirali i rušili emotivne
blokade, blogodatno nas okrepljivali, ali kao i svaki njihov fan (imao sam
zadovoljstvo da upoznam ove sjajne momke onomad) iracionalno ne odustajem, ne
prestajem da tražim na novim albumima zrnce nečega što će ispuniti dan, iscediti i doliti još malo goriva da stignem negde, kako neki kažu ne znamo gde, ali bez
problema idemo tamo.Ride su jedno vreme bili takav band, prijatelj za takvo
putovanje.
Na albumu Interplay sam iskopao ovu pesmu, koja počinje lagano, skoro
mogadonskim habitusom, da bi drugi deo pesme, nakon kratkotrajne tišine ispunio sićušni
pa sve jači i upečatljivijii crescendo gde na momente čujem I The Doors! Ha, pa
I Jon Lord iz Deep Purple je na Ride pločama imao svoj sjajan momenat, Svidja
mi se ta opuštenost kod njih i pozdravljam je. Posle svega odlučujem da mi album zvuči korektnije, da mi se i dopada te da ću da ga primim u društvo. Ne
treba biti prestrog, treba ugoditi sebi, svima je odmah lepše.
https://rideox4.bandcamp.com/track/light-in-a-quiet-room
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.