01.Ólafur Arnalds - Hægt, kemur ljósið
02.Sparks - Porcupine (Official Video)
03.UNKLE – Price You Pay
04.Yndling – It’s Almost You Are Here
05.Everything Everything – Tin ( The Manhole)
06.CocteauTwins – Alice
08.Sarah Spring – Forever Unknown
10.The Twilight Sad – It Never Was The Same
11.Pretenders – Back On The Chain Gang
12.Grace Jones – Private Life
13.LaurieAnderson – Born, Never Asked
14.Kate Bush – Breathing
15.Cranes - Adoration
Pesma koja otvara Chelsea Girl album je jedna od onih koja je morala da
nadje mesto u This Mortal Coil franšizi, eto takvog je kvaliteta i sentimenta.
Nico se šunja kroz pesmu, oživljava sve njene dileme, uporno želi da preskoči prag
zone komfora i suoči se sa promenom od koje priželjkuje boljitak i obilje novih
senzacija i kao narator ih vidi i vizualizuje. Dinamiku pesmu podiže činjenica
da kao i svaka osoba traži još jedan podsticaj ne bi li konačno uradio/la ono
najteže-prvi korak.
Muzika je skoro na ivici uptempa (uslovno), ali još uvek melanholična, ceo
album je takav i to ga čini takvim-često ga uparim ne sa Velvtima (iako je
nastao posle debija), već sa Nickom Drakeom i odjednom iz sve te melanholije se
pojavi svetlo u mom malom prostoru, gde praktikujem solitary party groove i sve
postaje prijemčivije, izglednije za prevazilaženje. Pesmu je inače napisao
Jackson Browne,čuveni americki kantautor koji je samo jedan od kontributora na
albumu- spomenimo jos Lou Reeda I Bob Dylana.
Mnogo toga bi moglo da se napiše o ovom albumu, koji izdržava uporne nalete
testova vremena. Nico je skoro slučajno upala u sva dogadjanja, ali je postala rolemodel
nekih segmenata rokenrola, pop kulture usudio bih se da kažem. Ipak, u ovim
malim crticama se trudim da beležim male-velike pojedinačne pobede i tako će i da ostane.
https://en.wikipedia.org/wiki/Chelsea_Girl_(album)
01.Erland Cooper – First of the Tide
02.Owsey – All Dogs Go To Heaven
03.Peter Sandberg – Water
04.Erland Cooper- Skreevar
05.Sebastian Piano – Prelude To the Soul
07.Hayden Calnin- Caution Cares
09.From Indian Lakes- American Dreams
10.Devendra Benhart –Mourner’s Dance
12.Chromatics – White Light
13.Clark – Winter Linn
15.Kathryn Joseph - Deer
Tenzija, frenzija,naboj, melanholija, polupsihoza, euforija, desperija, distorzirana
introspekcija koja paradoksalno čeka da se nekako izmigolji na površinu i opet
ne KAžE baš SVE o sebi, razni apeli -to je sadržaj ove ploče za koju sam se
razmišljao da li da je pustim, prvi put videvši samo omot bez ikakvog
predznanja. Ali, ipak jesam i odmah me je obuzela. Znao sam da otkrivam nešto
dragoceno.
Prve asocijacije su mi bili Arab Strap, Black Heart Procession i slični
bandovi na koje možda samo mene asociraju uz nezaobilazan dodir The Fall legata
a da nisu zatočenici prošlosti. Legss su realtime post-punk mutanti sa jakom i isturenom u prvi plan naracijom koja često liči na spoken word i logoroičnost.
Instrumentaijum je kada treba dinamičan, ispresecan i solidno fragilan
istovremeno I tada bukne, pa se spusti do pucketanja plama i žara što pojačava
utisak nelogode sa kojom se narator bori na ovaj ili onaj način. Da Rough Trade
sad nastaje sa etosom koji su imali u ta herojska vremena, mislim da bi kopali
rukama i nogama za ovakvom pločom, koja bi opet izmicali glavnoj struji.
Ono što sam naknadno saznao je da su Legss band iz Londona kako kaze Bandcamp,
opet neko spominje i neku vezu sa Liverpoolom, ali oficijelno I FB profil kaze
da je London, pa neka tako to i bude.Možda pojavnost kao neka reminescencija na
omote Gallon Drunk današnjice, zato spominjem London, mozda sam previše
subjektivan u oceni, ali omot me je nekako i asocirao na njih i na kraju
naterao na slušanje. Grešim ili ne, svejednoi mi je, percepcija me je nagradila.
Svirka je kompleksna,umeju Leggs da metnu i elemente iz drugih tagova, tako
da svako novo slušanje izlistava novi sloj, novu dilemu, novu borbu,
istovremeno to je nešto što pojačava odbrambeni mehanizam - obostrano i u umetnika
I konzumenta, što je poželjno jerbo generalno raspoloženje ploče jeste poprilično
daleko od veselog, ali uz neupitnu želju za zauzimanje stava koji je spreman na
neprihvatanje. Ali svaka prava umetnost je rastavljanje bola ili klopke na bazične
činioce. Oni mogu da se odbace, nema ničeg romantičnog i lepog u tome, ali ima
lepote u takvoj borbi. A ova ploča to poseduje . Za mene jedno od važnijih
iznenadjenja koje je došlo baš pred jesenje kočenje , što me je dodatno
naterala na neka razmišljanja. A umetnost imedju ostalog i tome služi.
Sve preporuke, ovakvi bandovi postaju opsesija posle nekog vremena.
https://legss.bandcamp.com/album/unreal
01.
Oren Ambarchi / Johan Berthling / Andreas Werliin "Shesh"
(Official Music Video)
02.
Susumo Yokota- Saku
03.
Chihei Hatakeyama – Driving Wing
04.
Skee Musk – Nostaglich
05.
Laraaji and Roger Eno – Kalimba
06.
Chihei Hatakeyama – Warm Rain in June I
07.
Hiroshi Yoshimura – Dreams
08.
Yann Tiersen - Ninnog (Live from Monacobreen Glacier, Svalbard)
10.
Boards Of Canada – Slow This Bird Down
12.
Carbon Based Lifeforms – M
14.
Bvdub and Ian Hawgood – Your Grand Finale
Nisam neki opsesivni kibicer domaće scene, ali od onoga što znam (a ne znam
malo) najintrigantniji su mi The Cyclist Conspiracy (o ukusima se ne…) i mislim
da sam privilegovan što ih pratim od početka. Vreme će to samo pokazati. Evo ih
sa teaserom za novi album Back To Hermetics and Martial Arts Vol 1
Tema koju spominjem zvuči kao neverbalni predložak za neki imaginarni, mora
to da bude italijanski film, atmosfera je umereno teskobna , ali ne i mračna da
odbije i zaslužuje da bude upotrebljena u nekoj fantazmagoriji, diskretnom horor
suspensu ili možebiti čak I u nekim egzistencijalističkim kadrovima političkog
trilera. Ovako su mogli da zvuče Dead Can Dance u periodu Within The Realm of
Dying Sun da su tada slušali Goblin umesto svih spiritualnih stvari koje su ih
opsedale. Bandcamp u opisu kaže drugačije(ispod je link, pa procitajte šta
kazu…), ali je njihovo (u pravu su sigurno), kao I moje mišljenje samo jedno od
svih mogućih.Lepota slušanja I tumačenja muzike,nesumnjivo!
Uostalom, album se bliži i saznaću uskoro iz prve ruke više toga. Preostaje
onaj nestrpljivi I pomalo slatko gorki momenat, a to je čekanje na čitav album.
Dovoljno je elemenata da se uoči promena, I dovoljno elemenata da ostanu ono što
su bili. Preporuka, svakako. Kao I uvek.
https://thecyclistconspiracy.bandcamp.com/track/calice-dei-fantasmi
Suočavanje dva titana, dva giganta (Loscila i Englisha) koji vrše tandemski
pritisak da kroz beskonačno pulsiranje i kroz izabrane boje razumeju univerzum. Ja sam
izabrao ovu za koju veštacka inteligencija kaze ( citiram ) – “Magenta je
živopisna boja koja se definiše kao crvenkasto-ljubičasta ili purpurnocrvena,
smeštena između crvene i plave na točku boja.” Takav je i omot kolaboracije “Colours
of Air” iz 2023, nije to bilo tako davno, posle izolacije, svako je trazio način
da se iskoleba, iščupa, potrazi, pronadje i(li) vrati smisao, a proaktivnost
ovih umetnika kaze da je oni verovatno nisu ni gubili.
Sama numera je pulsno biranje za poziv u podsvest, mozda u onu univerzalnu,
sakrivenu ili zabranjenu da se jednom ponovo ne otkriju atrofirani alati za proširenje
psihe. Za one koji ne znaju Loscil je umetnik Iz Vancouvera, dok je Lawrence
English umetnik iz Australije, istovremeno i mecena preko svoje fantastične
Room 40 etikete.
Ceo album je nastao uz pomoć cevastih stoletnih organa smeštenih u Old Museumu
u Brizbejnu i uhvatio je nešto od te patine koja odredjuje pravila preslaze boje i mirise tamo. Ovaj dvojac se odlučio da pesme imaju nazive boja, ali to nikoga
da sprečava da u svom svetu svemu daju neki drugi smisao koji se na kraju uliva
u jedinstvenost koja nas na kraju sve čeka.
https://loscil.bandcamp.com/track/magenta
01.Ian Hawgood/Stijn Huwels – Modular Sleep Patterns
02.Biosphere – Poa Alpina
03.Susumu Yakota – Saku
04.Jon Hopkins – Abanded Window
06.Boards of Canada – White Cyclosa
07.Hania Rani – The Boat
08.Boards of Canada – Come To Dust
09.Loscil/Lawrence English – Pink
10. Eraldo Bernocchi, Harold Budd, Robin Guthrie – Don’t Go Where I Can’t
Find You
11.William Basinski – 92982.3
12.Autechre – Teartear
13.Bengalfuel – Arcs
14.Loscil – Endless Fall
15.Brian Eno, Beatie Wolfe – The Last to Know
