01.
Oren Ambarchi / Johan Berthling / Andreas Werliin "Shesh"
(Official Music Video)
02.
Susumo Yokota- Saku
03.
Chihei Hatakeyama – Driving Wing
04.
Skee Musk – Nostaglich
05.
Laraaji and Roger Eno – Kalimba
06.
Chihei Hatakeyama – Warm Rain in June I
07.
Hiroshi Yoshimura – Dreams
08.
Yann Tiersen - Ninnog (Live from Monacobreen Glacier, Svalbard)
10.
Boards Of Canada – Slow This Bird Down
12.
Carbon Based Lifeforms – M
14.
Bvdub and Ian Hawgood – Your Grand Finale
Nisam neki opsesivni kibicer domaće scene, ali od onoga što znam (a ne znam
malo) najintrigantniji su mi The Cyclist Conspiracy (o ukusima se ne…) i mislim
da sam privilegovan što ih pratim od početka. Vreme će to samo pokazati. Evo ih
sa teaserom za novi album Back To Hermetics and Martial Arts Vol 1
Tema koju spominjem zvuči kao neverbalni predložak za neki imaginarni, mora
to da bude italijanski film, atmosfera je umereno teskobna , ali ne i mračna da
odbije i zaslužuje da bude upotrebljena u nekoj fantazmagoriji, diskretnom horor
suspensu ili možebiti čak I u nekim egzistencijalističkim kadrovima političkog
trilera. Ovako su mogli da zvuče Dead Can Dance u periodu Within The Realm of
Dying Sun da su tada slušali Goblin umesto svih spiritualnih stvari koje su ih
opsedale. Bandcamp u opisu kaže drugačije(ispod je link, pa procitajte šta
kazu…), ali je njihovo (u pravu su sigurno), kao I moje mišljenje samo jedno od
svih mogućih.Lepota slušanja I tumačenja muzike,nesumnjivo!
Uostalom, album se bliži i saznaću uskoro iz prve ruke više toga. Preostaje
onaj nestrpljivi I pomalo slatko gorki momenat, a to je čekanje na čitav album.
Dovoljno je elemenata da se uoči promena, I dovoljno elemenata da ostanu ono što
su bili. Preporuka, svakako. Kao I uvek.
https://thecyclistconspiracy.bandcamp.com/track/calice-dei-fantasmi
Suočavanje dva titana, dva giganta (Loscila i Englisha) koji vrše tandemski
pritisak da kroz beskonačno pulsiranje i kroz izabrane boje razumeju univerzum. Ja sam
izabrao ovu za koju veštacka inteligencija kaze ( citiram ) – “Magenta je
živopisna boja koja se definiše kao crvenkasto-ljubičasta ili purpurnocrvena,
smeštena između crvene i plave na točku boja.” Takav je i omot kolaboracije “Colours
of Air” iz 2023, nije to bilo tako davno, posle izolacije, svako je trazio način
da se iskoleba, iščupa, potrazi, pronadje i(li) vrati smisao, a proaktivnost
ovih umetnika kaze da je oni verovatno nisu ni gubili.
Sama numera je pulsno biranje za poziv u podsvest, mozda u onu univerzalnu,
sakrivenu ili zabranjenu da se jednom ponovo ne otkriju atrofirani alati za proširenje
psihe. Za one koji ne znaju Loscil je umetnik Iz Vancouvera, dok je Lawrence
English umetnik iz Australije, istovremeno i mecena preko svoje fantastične
Room 40 etikete.
Ceo album je nastao uz pomoć cevastih stoletnih organa smeštenih u Old Museumu
u Brizbejnu i uhvatio je nešto od te patine koja odredjuje pravila preslaze boje i mirise tamo. Ovaj dvojac se odlučio da pesme imaju nazive boja, ali to nikoga
da sprečava da u svom svetu svemu daju neki drugi smisao koji se na kraju uliva
u jedinstvenost koja nas na kraju sve čeka.
https://loscil.bandcamp.com/track/magenta
01.Ian Hawgood/Stijn Huwels – Modular Sleep Patterns
02.Biosphere – Poa Alpina
03.Susumu Yakota – Saku
04.Jon Hopkins – Abanded Window
06.Boards of Canada – White Cyclosa
07.Hania Rani – The Boat
08.Boards of Canada – Come To Dust
09.Loscil/Lawrence English – Pink
10. Eraldo Bernocchi, Harold Budd, Robin Guthrie – Don’t Go Where I Can’t
Find You
11.William Basinski – 92982.3
12.Autechre – Teartear
13.Bengalfuel – Arcs
14.Loscil – Endless Fall
15.Brian Eno, Beatie Wolfe – The Last to Know
01.Leggs – 909
02.Shame-Snow Day
04.Cocteau Twins – Blood Bitch
05.Stereolab - Fed Yp With Your Job
06.Have A Nice Life – Telephony
07.The Groove Nobody – Sunsick
09.Legss – Daddy, There is A Sand in The Sandwiches
10.Deary- Beauty In White Satin
11. Whitey – Somebody Grab The Wheel
12.Marta Del Grande – Snapdragon
14.The Chameleons – Saviours Are Dangerous Thing
Jim Bob je onomad iskusio slavu, bio je polovina simpatičnih Carter The
Unstoppable Sex Machine (CUSM) koji su se šetali po indie i zvaničnim listama
pocetkom devedesetih. Zato može neopterećen da pravi ovakve pesme, prioriteti
su mu se promenili, jurnjava za pozicijama i brojevima se transformisala, preostala
je nepatvorena ljubav prema muzici i običnim životnim stvarima . Nedavno je simultano
izdao dva albuma za Cherry Red, taj diskografski bastion koji odr(a)zava duh
davnih dana koji nas nadalje tera da duvamo u vatru nostalgije i adaptiramo
se u sadašnji trenutak i hvatamo ga, umesto da budemo zbunjeni današnjim dobom.
Song For Unsung je motivaciona pesma, svakodnevna afirmacuja koja uz prateći
spot treba da dirne svakoga i ukaze na svu lepotu koju nosimo a nismo je ni svesni.
Da prepričavam neću, neka svako pre svega pogleda video, a pesma je najprostije
receno lepa ,umnoženim slušanjem postaje zarazna- pravi Ohrwurm,nije
iscepkana niti histerična kao hitovi sa recentnih lista,albuma, platforma koji
se poturaju samo da razdraže čula, smanje imunitet lakše razore ono sto još
nije. Pesma u pravom smislu reci, u današnjem vremenu usudio bih se
kazati čak i čin gradjanske neposlušnosti, kada teraju da budemo jedan po komandi
ustrojen organizam! Zato prst gore za Jim Boba i sve neopevane heroje koji čine
život, a i rokenrol koji ume da prepozna ili izmisli neke od njih. Jim Bob je
svakako nekome jedan od heroja, učinimo ga dragocenim zato! Makar na
ličnom nivou.
https://jimbob3.bandcamp.com/album/automatic
02. Anna von Hausswolff — The Whole Woman (ft. Iggy Pop)
04. Lucretia Dalt – No death No Danger
05. Tortoise - Layered Presence
06.Ladytron – I Believe in You
08. Daniel Avery - Greasy off the Racing Line w/ Alison Mosshart (Official
Video)
09. Night Tapes - Storm (Official Video)
10. The Young Gods – Hey Amour
11.The Danse Society – Somewhere
12. The Beths - "Straight Line Was A Lie"
13. Saint Etienne - Take Me To The Pilot
Horsegirl su ženski kombo (trio) koji se iz Chicaga prelocirao u NYC, ali
ih i dalje mnogo toga vezuje za uvek inovativnu i svežu scenu iz vetrovite
mega-varoši. Izgledaju kao tri srednjoškolke na praksi u lokalnom STR-u, ali
izgled ume da prevari i njihov spektar inspiracija ide čak tamo od all female i skoro all –all female bandova punka I post punka (prosto je neverovatna činjenica
da ovako mlade devojke obradjuju takve gigante kao sto su Au Pairs i veličaju
Delta 5) . Ovakvi bandovi su kapilari rokenrola, ne može se bez njih, čuvaju
iracionalno vedrinu u srcu, a pri tome imaju čvrsta ledja I
sjajan balans.To se u ovaj pesmi čuje, bio bih u dubiozi da mi neko na slepo
pusti pesmu i zatrazi da pogodim kojoj dekadi i veku ovo pripada. Plus još jedna
preporuka, snimaju za Matador, a to je za mene uvek visoko pozicionirana
preporuka.
Interesantno je da je ovaj band zvuči neočekivano fluidno uzevši u ozbir činjenicu
da imaju nekonvencionalnu postavu - trio u, ali im je zvuk sjajan, prodoran,
uvek uzbudljiv. Pada mi na pamet da su najbolje pesme uvek bolje zvučale na
tranzistorima nego na nekom boljem uredjaju kada vas to negde zatekne, takav
mi je i osećaj dok slušam Horsegirl, a za mene je to neprocenjivo. Dve
gitaristkinje pevaju, često unisono i na taj način često rascepkanu ali
zavodljivu muziku čine pitkijom, nikad na banalan način. Podsećaju me namah na
naše Boye, one stare pre diskografskih poduhvata, što je dobra stvar.
Ono što je naravno već pravilo, kasno sam provalio da su deo ekipe oko
benda Lifeguard, o čijem sam lokalnom heroju Kai Slateru skoro pisao. Ništa nije slučajno. Preporuka za sve ljubitelja ženskih
bandova, počevši od punka i post punka, preko indie I grunge scene, pa sve do
današnjih varijacija na sve meni važne periode u istoriji rok glazbe. Već sada uzbudljvi band od onih koji nose štafetu u ovom režimu nezavisnog
rokenrola.
https://thisishorsegirl.bandcamp.com/track/switch-over
