Ding An Sich, (09) 22.11.2025

 

01.Bohren & der Club of Gore – Constant Fear (Blackearth, Wonder 2002)

02.Portico Quartet – Pompidou(Knee-Deep In The North Sea, Real World Records 2011)

03.Sofa Surfers –Sofa Surfers(Richard dorfmesiter Remix) (Sofa Rockers EP, MCA Records 1997)

04.Thievery Corporation – Tower Seven (Culture of Fear,Eighteen Street Lounge Music 2011)

05.Skinshape – Stornoway (Stornoway, Lewis Recordins 2024)

06.Massive Attack – Inertia Creeps ( Mezzanine, Virgin 1998)

07.Tony Anderson – Pastoral (Fleuri, Bandcamp 2025)

08.Hiroshi Yoshimura –Flora (Flora, PREM Promotion 2006,Temporal Drift2025)

09.Eyvand Kang –Monadology (Visible Breath, Ideological Organ 2012)

10.Sun o))) – Aghartha ( Monolith & Dimenisons, Southern Lord, 2009)

11.OM – Gethsemane (Advaitic Songs, Drag City 2012)

12. Godspeed You! Black Emperor –Rocket Fall on RocketsFalls ( Yanqui U.X.O. Constellation 2002)

14.Brian Eno – Julie With ( Before and After The Science,Polydor 1977)

15.Bohren & der Club of Gore- Catch My Heart feat Mike Patton (Beileid, (PIAS)Recordings 2011)

The Exit Bags - Fear of Open Water ( Drongo Tapes 2025 )

Posle The Dears, opet Kanada, ovoga puta Edmonton,Alberta, a protagonista je Mike James koji je sve što The Dears nisu. Produkcija je svedena, pravi lo-fi biser koji se trudi na njemu dostupne načine da putnika namernika/slučajnika navede da shvati muke/traume koje su ga ponukale da ovo snimi i javno se ispovedi.

Opener ploče (Your Fake Emapthy) me je podsetila na Grouper i njene hipnagogičke staze i bogaze do daljih iskušavanja i reciklirajućih izazova koje se bez ustručavanja iznose i kojih James , možebiti I nesvesno želi da se otrese. Ima tu skrivenih mirnih mesta da se odahne, ali sve kratko traje - onda se mora dalje. Kroz ploču buka je udaljeno distorzična kao da dolazi iz izmaglice, naslućuje se više nego što je zaista blizu, za slušaoca. A James je im(a)o) vitalne distorzije u takovoj meri da ga iznova uznemiri i zavrti točak Samsare!

Da ne bude zabune, ovo je odlična ploča-samo je stvar ukusa i raspoloženja naletelog da li će se ovome prepustiti. Bolno jeste i za konzumenta ako mu naklonost nije lažna, ali je svako ovakvo slušanje generalno terapeutski empatično i može i da pročisti dušu. Sam autor je, da ne pametujem mnogo tagovao izmedju ostalog svoju tvorevinu i kao slowcore i kao noise-folk.

Ovo može da bude jedan od onih posebnih albuma, koje se ne puštaju često, ali nude kao sto neki rekoše nekad- nepoznata zadovoljstva. Pa neka shvati ko kako želi.

https://theexitbags.bandcamp.com/album/a-fear-of-open-water

Ding An Sich, (08) 19.11.2025

 

01.P.J.Harvey – Dress ( Dress, Too Pure 1991)

02.Clint Mansell – Stay With Me ( The Fountain OST, nonesuch 2006)

03. Martin Roth – Just Sine Waves ( Mono No Aware,Reflections 2023)

04.Tortoise – Seneca ( Standards, Warp Records 2001)

05.Sprints – Better ( All That is Over, City Slang 2025)

06.Exploding Flowers – Across The Sean (Watermelon/Peacock, Meritorio Records 2025)

07.Wild Nothing – Shadow (Shadow “,Captured Tracks 2012)

08. Pyncher- At The Seaside ( Every Town Needs a Stranger, Cracked Ankles 2025)

09.Galaxie 500 – Tugboat (Today, Aurora 2998)

10.Pavement – Killing Moon (Major Leagues EP, Matador 1999)

11.Pavement – Classical (Major Leagues Ep, Matador 1999)

12.Pyncher – Steely Dan ( Every Town Needs A Stranger, Cracked Angles 2025)

13. This Heat – Horizontal Hold (This Heat, Piano 1979)

14. The Flying Lizards – Money ( the Flying Lizards, Virgin 1989)

15. The Flying Lizards – The Window ( The Flying Lizards, Virgin 1989) ( Dress, Too Pure 1991)

02.Clint Mansell – Stay With Me ( The Fountain OST, nonesuch 2006)

03. Martin Roth – Just Sine Waves ( Mono No Aware,Reflections 2023)

04.Tortoise – Seneca ( Standards, Warp Records 2001)

05.Sprints – Better ( All That is Over, City Slang 2025)

06.Exploding Flowers – Across The Sean (Watermelon/Peacock, Meritorio Records 2025)

07.Wild Nothing – Shadow (Shadow,Captured Tracks 2012)

08. Pyncher- At The Seaside ( Every Town Needs a Stranger, Cracked Ankles 2025)

09.Galaxie 500 – Tugboat (Today, Aurora 2998)

10.Pavement – Killing Moon (Major Leagues EP, Matador 1999)

11.Pavement – Classical (Major Leagues Ep, Matador 1999)

12.Pyncher – Steely Dan ( Every Town Needs A Stranger, Cracked Angles 2025)

13. This Heat – Horizontal Hold (This Heat, Piano 1979)

14. The Flying Lizards – Money ( the Flying Lizards, Virgin 1989)

15. The Flying Lizards – The Window ( The Flying Lizards, Virgin 1989)

The Dears – Doom Pays ( Vagus #30)

 

The Dears na početku karijere? Bilo je zabavno i prihvatljivo, mada je bilo jasno da su avanzovali na talasu kanadskog hajpa koju su pokrenuli Arcade Fire. Neka vrsta Nirvanine urgentnosti i dodavanje smisla rok-pop svetu, ali ipak bez tog soničnog udara kojim je Nirvana terala da bilo ko okrznut zatraži od siline tajm aut. čak je i Bowie osetio potrebu da sve to vozdigne na veći nivo. Hajp i rokenrol su uvek bili uvezani.Da ne bude zabune,nikako ne smatram da je to loša stvar, sve što pozove na sabornost slične umove u gradjenu boljeg sveta je dobrodošlo. Ono što je problematično je da danas čitam da Arcade Fire nisu toliko bili zanimljivi, I to od istih ljudi (kritičara, publicista) koji su ih dizali u nebesa. Slična stvar kao sa The Stone Roses, Oasis Ili Brit popom, akteri i inicijatori hajpa su maltene isti, ali licemerje rok žurnalizma nije nikada bila tajna, niti nešto skriveno.

Da se vratimo našim simpatičnim The Dears, nisu oni krivi zbog svega toga, rade oni pošteno svoj posao. Lično, preferiram drugačiju vrstu kanadskih bandova (mada dolaze iz istog grada, čak I snimaju na istim mestima ), ali melodije svakome prijaju i sve je nekako lepše kada se sve po redu poklopi. Uglavnom The Dears karijera je prolazila pored mene, polu-inertno što je bilo očekivano-kad pre neki dan, iskočila je ponuda sa najrazličitijih strana za novi album najoptimističnijeg imena. Maltene su svi vukli za rukav, mislio se hoću-neću, ali sam rešio da pročitam neku recenziju da mi to raščisti. Izabrao sam meni najpouzdaniju i videh da uporedjuju singl Doom Pays sa nekim davno u ostavu sklonjenim snimkom Roxy Music, da sve vuče na to vreme i da je ceo album u nekom retro raspoloženju kada je rok počeo da dobija neke drugačije obrise I da se odmiče od pop banalnosti. Naravno, kao klinac kojem je jedna od prvih ploča bila Roxy Music( Country Life-pubertet je bio to, ko zna-shvatiće!) morao sam da poslušam pesmu. Ima istine u preporukama, a i pesma je dobra. Pravo je osveženje da u moru bandova- ne samo indie bandova koji kao da se štancuju- čujem jednu ploču koja klizi, na momente resetuje stare osećaje. Zelim da verujem da će mi se na kraju jezicak na vagi dopadanja navaliti na pozitivnu stranu, materijala ima. Ko nekad, bez skipovanja, sa obaveznim stavljanjem na repeat da se bolje zapamti i ne oštete autori.

Iskreno saslušao jesam, ali pravi repeat je još uvek je na čekanju-samo je nedostatak vremena i gomila nepreslušanih albuma prepreka,volje ima. Može da mi se svidja ili ne, ali mora da se poštuje trud I entuzijazam.

The Dears i dalje traju i to je uspeh sam po sebi.

https://thedears.bandcamp.com/track/doom-pays

Ding An Sich, (07)16.11.2025

 

01.Sorry – Candle (Cosplay, Domino Recording Co, 2025)

02.Lush – De Luxe (Mad Love, 4AD 1990)

03.Rosa Anschütz – Watch Me Disappear (Sabbatical, Heartworm Press2025)

04.Magneto – In Facto ( Magneto, Audiogram 2004)

05.Chad VanGaalen – Peace On The Rise ( Diaper Island, Sub Pop 2011)

06.Telephone Numbers – Open The Door ( Ballad of Doug, Meritorio Records 2021)

07.Oh Boland – Here Comes Order Of Malta ( Western Leisures, Meritorio Records 2024)

08. Yo La Tengo – Today Is The Day ( Today Is The Day EP, Matador 2003)

09.Lene Lovich – Lucky Number (Lucky Number, Stiff Records 1979)

10.The Belair Lip Bombs – Say My Name (Lush Life, Third Man Records 2024)

11.The Go!Team – Mayday (Semicircle,Memphies Industries 2018)

12.Broadcast – Book Lovers (Book Lovers EP, Duophonic Super 45 1996)

13.Sumac Dub & Jardin Secret – Paradise #1

14.Tortoise – The Equator ( TNT,Thrill Jockey 1998)

15.Guano Padano – Praire Fire (2, Ipecac Recordings 2012)

Sorry - Today Might Be the Hit ( Vagus#29 )

Britanski band, ne od juče, snimaju u kontinuitetu za Domino, a to jeste nešto. Mešano meso žanrova,tagova i inspiracije-ima takvih masa naokolo- ali nit koja pored jos priloga pravi razliku jeste glas Ashae Lorenz koja se trudi da ne podseća iz prve na još jednu pevačicu iz mini indie rock kružoka.Nije lako postići tako nešto u današnjoj postavci muzike,ali ima u njima nešto sto će vremenom u memorijskoj palati da pronadje mesto.

Today Might Be Hit, može da bude hit-naravno u indie (ne)defenisanoj mini konstelaciji, sa nekada leve strane puta-danas je to poprilično utabana staza-za one kojima nije primarno da im publika prilazi zbog hajpa (mada nije loše malo dobiti malo nežnosti, paznje, naklonost je uvek dobrodošla) a opet nude dovoljno da se širi glas o njima ma koliko to bio Sizifov posao. No, ne mari. Ima ovde lo-fi čari koje raspoznaje onaj koji se upustio u rok glazbu kao način da uz ostalo sebi popuni vreme, Sto reče jednom Paul Morley, muzika i postoji da brže i kvalitetnije prodje vreme, nije baš sasvim pogrešio. Uz ovaj teaser, valja preslušati ceo album pa presložiti posle nekog vremena utiske. Ima materijala za diskusiju posle toga, a tu leži dodatna zabava.

https://sorrybanduk.bandcamp.com/track/today-might-be-the-hit

Ding An Sich, (06)14.11.2025

 

01.Eyvind Kang – Pure Nowhere (The Narrow Garden 2011, Ipecac Recordings )

02.Max Cooper &Rob Clouth – A Moment Set Aside (Bandcamp 2025)

03.Snufmumriko – Undreds Tip (Radio Mnemosyne, Dronarivm 2022)

04.Sorry – Today Might Be Hit (COSPLAY, Domino Recordings 2025)

05.Fat Dog – Pray For That (Pray for that, Domino Recordings 2025)

06.Guadalcanal Diary – Trail Of Tears (Walking In The Shadows Of Big Men,Elektra 1985)

07.R.E.M – Texarkana ( Out Of Time, Warner Brothers 1991)

08.The Cult- She Sells Sanctuary ( Love, Beggars Banquet 1985)

09.The Feelies – I Slippin Into Something (The Good Earth, Rough Trade 1986)

10. The Smiths – This Charming Man (This Charming Man, Rough Trade 1983)

11.The Psychedelic Furs – The Ghost in You (The Ghost In You, CBS 1984)

12.Ali Demirel – Plastikman Video Trilogy (Arcives 1983-2020, M_nus 2011)

13. Husker Du – Flexible Flyer ( Flip Your Wig , SST Records 1985)

14. Sonic Youth – Little Trouble Girl ( Washing Mashine, Geffen Records 1995)

15.Swans – New Mind ( New Mind, Product Inc 1987)

Yndling – It’s Almost Like You’re Here(# Vagus 28)

Norveska shoegaze-dream poperka koja u zamahu kalemi teškase žanra - Lush, Slowdive, MBV, The Sundays, a da ne zvuči iritantno jeftino kako mnogi rade, što kažu & mantraju novi naraštaji - k’o sa Temua - i ne pritiska dragog konzumenta da stisne gumb koji će ovo da prekine ili prebaci na neku drugu muziku.

Sneg još nije pao, a zamišljam kako ovo greje na 120 Minutes, znači vraća u neka vremena kada je i budućnost bila budućnost, a ne oporo razmišljanje čime će ovo nepočinstvo sveta da nas dodatno zapanji. Lepota će (verovatno) negde spasiti svet, ili barem pojedinci koji je praktikuju, a Yndling počinje da radi na tome, barem za one koji to vole. Ne znamo koliko će to trajati, daće sve od sebe da je produzi, koliko vidim poproaktivnsti - sva je u sadasnjosti, uprkos nostalgiji koja ju je obgrlila.

Upravo ta nostalgija je možda nekome nepotreban teret i identitet, ali svejedno, neumoljivo seća na ovakve kakvi smo i zato Yndling prija inspirišućom porcijom svetlosti. Tako nešto nikako neće odmoći.

 

https://yndling.bandcamp.com/track/its-almost-like-youre-here

Ding An Sich, (05)11.11.2025

 

01.The Sun and The Moon – C’est La Vie (The Great Escape, Going Nowhere Records 2011)

02.Trembling Blue Stars – The Sea is so Quiet (Radio Edit)( Bathed In Blue EP, Elefant Records 2005)

03.Northside- Shall we Take A Trip( Shall We Take A Trip, Factory Records 1990)

04.Beach House – Lazuli (Lazuli, Sub Pop Records 2012)

05.Keen Dreams – Pinks and Reds (The Second Body, Strange Daisy Records 2021)

06.Slowdive – Shine (Catch The Breeze, Creation Records 1991)

07.The Chameleons - Time The End Of Time (Strange Times, Geffen Records 1986)

08.Siouxsie and the Banshees – Dear Prudence (Dear Prudence, Wonderland PolYdor 1983)

09.The Cure – Primary (Primary, Fiction Records 1981)

10. Mogwai – Stanley Kubrick (Mogwai EP, Chemikal Underground 1999)

11.Pale – Not in Love (Not in Love, Spirit of Goth 2025)

12.Tulpa – Let’s Make a Tulpa (Skep Wax 2025)

13.Tamaryn – Love Fade (The Waves,Mexican Summer 2010)

14.Ride – Taste( Taste, Creation Records 1990 )

15. Swervedriver – Rave Down (Rave Down, Creation 1990)

Donna Regina – Welt in Einer Stadt ( Vagus # 27)

Pesma počinje kao da je sa Ralph izdanja sedamdesetih, a opet ima epitete nemacke post-post punk indie scene, kakvu je znamo. Sa Ralphom ovde vezuju konciznost, svedenost i formu po kojoj su vaspostavljeni .Pesma je realizovana kao 7” singl 2021 (isto) za sjajnu etiketu Karaoke Kalk i evo je u novom ruhu. Za one koji ne znaju, Karaoke Kalk je etiketa iz Kelna, prelocirana u Berlin - pisao sam o njenim štićenicima (Hannu Karjalainen,Pluramon). 

Donna Regina postoje od početka devedesetih, tu su od tada, njihove ploče dozivaju pažnju, da se neguju, i da se nijednom ne pokazuje indiferentnost -neće se propustiti ništa spektekularno, ali se gubi kontinuitet i konzistentnost pesme, a to je nekad najvažnije. Uhvatiti flow, nastaviti avanturu koje imaju njihove pesme, nema tu cesto ushicenja prvog pogleda. Ne vuku za rukav, sutilno razmotavanje im je lajt motiv.

Welt je elektronsko dumanje za sladokusce koje miri i proslošt ( koja nije čak ni sva njihova ) i sadašnjost kojoj su se prilagodili posle svih željenih I neželjenih dogadjaja koje je planeta, pa i oni kao pripadnici iste preturili preko glave. Optizma ne nedostaje, ne slepog, već onog koji se miri sa momentom u koji je nateran, da ne kažem priteran i samo snagom svoje iracionalne vedrine traži ne samo izlaz nego rešenja za par koraka napred. Ok, to je skroz u redu da se podeli sa svima, nekome će olakšati, možebiti I nama I njima.To je moje tumacčenje, želim da verujem u to, pošto nemačkim ne vladam toliko da bih se pretvarao da sam protumačio reči. Ali to nije ni važno, ni najmanje. Ovo i jeste jedna vežba preživljavanja i pravljenje bolje verzije sebe. Rezime numere – odlično za pritajene sladokusce! A sad da opet proverim album…

https://donnaregina.bandcamp.com/track/welt-in-einer-stadt-2025-version

Ding An Sich, (04)8.11.2025

 

01.Panda Bear and Cindy Lee – Defense(Defense / Virginia Tech, Domino 2024)

02.Horsegirl – Billy (Billy, Matador 2022)

03.Perfume Genius – In a Row (Glory,Matador2025)

04.Sharp Pins – Every Time I Hear (Radio DDR,K, Perennial 2025)

05.Night Tapes – Helix (portals//polarities,Nettwerk Music Group 2025)

06.Ritual Howls –Follow The Sun (Ruin.Felte Records 2025)

07.Oneohtrix Point Never – Long Road Home (Magic, Warp 2020)

08.Guided By Voices – I Am Scientist ( I Am Scientist EP 1994, Scatt Records)

09.The Orb – Majestic ( U.F.Orb, Big Life 1992)

10.Erland Cooper – Music For Glowing Flowers part 1 (Music For Growing Flowers, Mercury KX 2022)

11.The Orb – Passing Of Time (Orblivion, Islands 1997)

12.Jon Hopkins and Olafur Arnalds – Forever Held (Forever Held, Domino 2024)

13.Bian Eno and Beatie Wolfe – Ringing Ocean (Liminal, Verve Records 2025)

14.The Murlocks – Rolling On (Rolling On, Flightless 2015)

15. William Basinski and Lawrence English – Mono No Aware 1.3 (Selva Oscura, Temporary Residence Limited 2018)

µ-Ziq- Allegro ( Vagus#26)

Naziv pesme može da zavara, da li je to baš bila ideja Mikea Paradinasa, čoveka sa mnogo aliasa zaista ne bih znao,ali je naišla u pravom trenutku. Ploča sa koje je Allegro, 1975 je odlična- maštovita, vešto t na razne načine beži od žanrova, cak su iofrlji pokušaji definisanja beznadežni i pomalo pretenciozni, a na kraju lepota jeste uvek u uhu konzumenta.

Dvoumio sam se izmedju nekoliko Mikeovih tvorevina sa albuma i izabrao sam ovu, jeste kratka, ali me vraća u prošlost koja kao što znamo ne postoji, već je samo jedan razvučeni sadašnji trenutak koji nagoveštava momenat kada će nehajno šutiranje lišca i šuštanje koje ga prati, skliznuti u krckanje zaledjene zemlje i opori hod po njoj. Ima naravno lepote u tome , kao u svemu-ako neko ne vidi neka se potrudi, lepota zaista jeste u oku posmatrača. Paradinas to zna i maštam da verujem da se pesma zato zove Allegro, mada bi me ispitivanje verovatno odvelo na neku drugu stranu. U stvari, već  znam, ali odluka kako da prihvatim je u završnici moja. Njegov je usud bio da je ponudi, naš izbor da je smestimo u sadašnjem trenutku (koji rekoh, nikad ne prestaje) gde je najpotrebnija.

Još jedan od autora kao što su Aphex Twin, ljudi iz Autechre koji prave mozgalice za ljude koji to prepoznaju i koriste. Neka vrsta neuro-meister-muzikanata,

https://mikeparadinas.bandcamp.com/track/allegro

Ding An Sich, (03) 5.11.2025

 

01.Carbon Based Lifeforms – Accede (Derelicts, Blood Music 2017)

02.Loscil- Equivalent 6 (Kranky, Equivalents 2019)

03.Aindulmedir – Silvery Fields (Star Lore, Hypnogoga Press 2023)

04.Void Stasis – Vision Of A Dead Planet (Ruins,Cryo Chamber 2022_

05. Stars Of The Lid – Even If You’re Never Awake(Stars Of The Lid And Their Refinement Of The Decline, Kranky 2007)

06.Hiroshi Yoshimura – Time Forest(Soundscape 1: Surround, Misawa Home 1986)

07. Siavash Amini & Saåad – Ever-Newer Waters Flow On Those Who Step Into The Same Rivers (All Lanes Of Lilac Evening, Opal Tapes 2020)

08.William Basinski – Melancholia 2 (Melancholia, Temoorary Residence Limited 2013)

09. Jon Hopkins and 7 Rays –Ascending Dawn Sky (Music For Psychedelic Therapy,2021)

10. Brian Eno and Beatte Wolfe – Big Earth Colony(Lateral, Verve 2025)

11. Aphex Twin - #18 (R & S Records)

12. Warmth – A Dusty Place In The Head(Dopamine, Etoka Records 2014)

13.Plastikman – Consumed (Consumed, NovaMute 1998)

14.Boards Of Canada – Music is math (Geogaddi, Warp2002)

15. Loscil – Stave Peak (Coast/ Range/ Arc, Glacial Movements Records 2011)

Buzzcocks – What Do I Get ( Vagus#25 )

 

Sećam se vremena kada je ova pesma isla regularno na našoj akaši muzičkoj hronici ( Studio B ), a otkrivanje sveta kroz muziku nam je bilo sve. Pre nekog vremena na poslu sam sa jedne radio stanice čuo ovo u pozadini i kao da sam pogledao sliku iz škole, imao sam utisak kao da sam negde u tom vremenu, sve se vratilo u tren. I boje i miris i zagadjenje koje je bilo deo odrastanja kod nas u Pancevu i ta vremena koja su nam puno obećavala, na neki način od necega smo bežali, a sada nam to vreme deluju idilično. Opet, nismo mi baš skroz krivi za sve ovo danas, muzika je postala nešto sto nas čini strancima u svojoj zemlji, neki drugi tonovi i estetika je prekopala i razrovala sve. Ali, opet niko ne može ono naše da nam oduzme.

What Do I Get je za mene bila himnična isto kao i Ever Fallen In Love, Buzzcocks su bili band nad bandovima, svaka pesma je bila dobra na svoj način a obe mi čak nisu ni blizu omiljenima. Posle su došla neka vremena i videli smo Shelleya i Digglea na sceni, tada sam video i ljude koje nisam video godinama i Buzzcocks su bili neka vrsta lozinke za prolaz na neka stara vrata. Za nas kojima je Manchester drugi (imaginarni) dom, Buzzcocksi su uz Devota su bili onaj okidač koji je sve pokrenuo - da spomenem i Pistolse, priča je nadam se svima poznata . Moram da zastanem i napravim neki auto-inventar, da vidim šta sam sve dobio od onomad, a nadam se da nešto dragoceno nije negde ispalo. Nije baš da sve treba, ali greota da se (od)baci!

Beach House – Levitation ( Vagus#24 )

Možebiti da jeste hendikep trošiti reči na poznato i obradjeno onomad,ali tko mari na kraju krajeva ako nešto što oslobadja pušta iz ili od sebe. Mozda vreme nije linearno i ovo pisanije ide u rikverc i u neki paralelni svet gde se želje ostvaruju. Beach House, duo koji bi je da je pravde, možda (recimo) uz Blonde Redhead zamenio stariju generaciju 4AD etikete. Ali nema veze, lepota je lepota, oni se nahode tako da bude oslobodjena da ponudi nove boje i mirise, opet familijarno na osebujan način.Ta, svet i sve oko njega nije statican, fala Bogu! Uostalom, Simon Raymonde iz Cocteau Twins, jedan od sinonima 4AD e(ste)tike je svojom Bella Union etiketom i Beach House realizacijom zaradio sebi najedanput i ne jedan put karmičke poene.

Levitation otvara album Depression Cherry i neki misle da bi ovako zvučao This Mortal Coil na imaginarnom šestom ili sedmom albumu, mozda I na nekoj Bozićnoj ediciji franšize (ako bi je bilo!) I zanima me samo koga bih mogao da zamislim ili ponudim da ovo izvodi. Beach House bi sa uživanjem kibicovali,siguran sam. Ovako ostaje originalna verzija da joj se u odredjenim trenucima ili češće prepuštamo da voze u nepoznata zadovoljstva, koja smo naravno odavno prošli, ali volimo da ih tako nazivamo,produžujemo sebi životni Ili bilo koji vek, koji nam je nepoznat i iz nekih(verovatno opravdanih) razloga uskraćen. Najposle, slušanje dobre muzike nije badava, bilo koje veče i u bilo kojem gradu..

https://beachhouse.bandcamp.com/track/levitation