valtazarzauberquelle

петак, 23. август 2024.

Felt – Index ( Shanghai Records 1979)

Prvo izdanje koje je Lawrence (Hayward) izdao, samizdat iz 1979. Totalni DIY sa gitarom, pojačalom i mikrofonom snimljenim u njegovoj sobi. Slično onome što je nekolicina ljudi inspirisani punkom i new waveom radilo- ni manje, ni više. Tom Verlaine je bio u ovom slucaju role-model.

Entuzijazam koji sa ove daljine deluje utopijski, u tim trenucima je i za izvodjača, za par prijatelja i slučajnih zaljubljenika u dešavanja koji su imali sreće da budu upoznati delovako kao ulaznica u novi svet pun nedefinisanih obećanja. Kvalitet izdanja nije bio najbitnija stvar, pristup i opsena jesu. Lična karta ili bilo kakav ID za svaki slučaj, ako zatreba.

Scriiti Politti koji su bili u Rough Trade su mu pomogli da singl odštampan u 100 primeraka prodaje kroz njihovu distribuciju. Kasnije kada je ime Felt postalo poznato, singl je u Sounds magazine( koji je po meni bio najmanje opterećen arogancijom i svemu onome što je te novine samopojelo) proglašen za Single Of The Week.

Felt ( citaj Lawrence ) su kasnije kroz karijeru postali respektabilno ime, a posebno je Lawrence postao familijarno ime i kroz druge aliase ( Denim, Go-Kart Mozart, Mozart Estate ), radio je sa etiketama kao sto su Creation ili Cherry Red i ima za ne baš mali broj ljudi kultni status.Dobio je i za Britance prestiznu Q Awards.

Zanimljivo kao posmatranje starih slika iz albuma, gde su osećanja pomešana, ali nekim čudom produkuju staru hemiju kroz sokove. Svojevrsni vremeplov u svakom slučaju.

Street Level Superstar: A Year With Lawrence (Will Hodgkinson )je knjiga o njemu od koje očekujem ništa manje nego pomerenu zabavu, kao što je i muzika koju je Lawrence pravio.

https://www.discogs.com/master/836547-Felt-Index

четвртак, 22. август 2024.

Thus Love – Memorial ( Captured Tracks 2022)

Sa pločom kasnim, ali ne mari. Zainteresovao me je opis da su mešavina Suede i Arctic Monkeys. Rane Suede sam voleo, Arctic Monkeys nikad. Pa mi je bilo zanimljivo pa vidim o čemu se radi.

Ima toga, ali je to deo kaleidoskopa, koji se pri svakom zavrtnju drugačije otvara i priziva druga imena, od post punka, osamdesetih, kraja osamdesetih i svačega iz devedesetih, I dalje. Pola od uzora verovatno ni ne znam.

Ali znam da je ovo jedan od onih bazičnih bendova, trio je u pitanju, koju ume da krene i da zadrži pažnju. Ima tu borbe, gneva, melodija, presipitivanja, afekcije i svega onoga čega malo zainteresovaniji poklonik rok glazbe želi da čuje i da se prepozna. I ima kvalitet da mu na ponovljena slušanja zvuče drugačije, a to je uvek bilo zabavno.

Dobra ploča, ne usudjujem se da kažem da će nešto značiti nekom za koju godinu – vremena su takva, ali trenutno mi je sasvim okej kao letnji intermezzo pa i više. Ali ko zna, ko je mogao da računa na dugovecčnost nekih bendova koji su danas popularni. Zato uživajmo u trenutku I kvalitetu, makar je to isporučeno kada je rok trajanja već krenuo da stiže na kraj. Tako odlučuju oni koji ih kontrolišu. čitava postavka muzike danas.

https://thuslove.bandcamp.com/album/memorial

https://capturedtracks.com/artist/thus-love/

уторак, 20. август 2024.

Font – Strange Burden (Acrophase Records 2024 )

Eklekticizam band iz Austina svakako nadmašuje aktuelnu produkciju i ponudu ako ste ljubitelj ovakve muzike. Na našu žalost nema vise načina, tj.medija koji to mogu da ispratepa preporuče. Sto je svakako apsurd našeg vremena, gde je sve samo klik daleko.

Ovakav album, ovako ustrojen bi bio popularan i pre skoro 40 ili više godina kao danas u krugovima koji su se tada bavili ovakvom estetikom. Nadahnut muzikom američkog new wavea, negde i no wavea kombinovanim sa svim unapredjenjima takom decenija I spojen sa uticajima Dostojevskog i Karmaka Mekartija ( po sopstvenom priznanju ), muzika ove petorke priziva sve - od Talking Headsa, preko Devo do oštrijeg zvuka koji se iz osamdesetih prelivao I u devedesete , preko tehnoloških naprava koje su sve pojačavale ritam iako bend ima dva bubnjara ( kao sto su nekada imali I The Fall I Adam and the Ants ) čini ovu ploču idealnu za simuliranje kognitivne teretane, a da ne morate van svog utočišta.Ovo je sve uslovno, ploča kao iz nekih ranijih vremena, jedva prelazi pola sata, ali je toliko bogata da bi meni trebale dve –tri šolje kakaoa da nadjemo sve asocijacije u sparing diskusiji i vežemo ih za anegdote iz raznih perioda, uz istovremeno kreiranje novih. Da, sumiram muzika koja se širila decenijama, spakovana u pola sahata nečega sto deluje moderno, aktuelno, apdejtovano i sto je najvažnije-dobro je, kvalitetno i trazi učestalu rotaciju.

Odlična ploča obećavajuceg benda. Na nasu nesreću, opet moram da kažem, sve danas traje kratko . moram da bacim neki talisman, makar virtuelni i ponadam se da ćemo Font pratiti jos dosta godina. Mogu u njima da naslutim spremnost i kvalitet za neka iznenadjenja.

https://fontmusic.bandcamp.com/album/strange-burden

четвртак, 8. август 2024.

Molly Lewis – On The Lips ( Jagjaguwar 2024)

Morricone na zvižduk daleko, ako želite -à izvolite!

Kada sam čuo cover Jeanette “Porqué Te Vas” (imao sam singl, kao klinac davnih sedamdesetih prošlog veka) znao sam da će ova ploca da bude drug u specijalnim trenucima. I jeste.

Debi album devojke nominalno iz LA ( a koja naglašava da je iz Australije) koja je umesto da peva, rešila da zviždi, deluje neobično i anahrono, ali svakako sama ideja ne bi bila dovoljna da nije Molly to potkrepila kvalitetom. Rasporedila je prostor na dva covera ( pored već pomenute “Porqué Te Vas” tu je i “Crying Game” ) i šest originala koji deluju istovremeno i egzotično i kao muzika koja može da služi kao pozadina ( ako umor nadvlada) i kao muzika koju želite da najbliskije podelite sa nekim zato što ima smisao. Kao neka knjiga koju nekom pozajmite, a ako vrati-vrati!

Ima sigurno onih koji misle dok ploča traje da će Molly u nekom trenutku da propeva, ali neće. Ovo je sasvim dovoljno da razbije učmalost današnje konfekcije i uniformnosti kojom nas bukvalno bombarduju iza svakog ćoška. Aplauzi za hrabrost, odvažnost. Umeće pre svega.

Od ovog materijala svako može da u glavi odrežira svoj film, pa da ga prikazuje u mnogim zamislivim situacijama, izbor je Molly ostavila svakome ponaosob. Album koji u doba sintetike, besmislenosti i iseckanih nazovi muzičkih opasnosti po mentalno zdravlje vraća analognu tehniku ( zvižduk je po meni taj element) kao antidot svemu tome zaslužuje barem jedno slušanje. Jerbo ovoga nema svaki dan!

Ako se tu ne popusti, Tik Tok i ostale pošasti su Vam ubacili malware u nervni sistem.

https://cafemolly.bandcamp.com/album/on-the-lips

уторак, 6. август 2024.

Sun Kil Moon – One Day on May ( 2024)

Ovaj EP i deluje kao da je Mark Kozelek jednog dana u Maju dohvatio gitaru i tri puta se ispovedio/izjadao/ispričao ono što je morao da izbaci iz sebe. Nije baš totalno svedeno, ali blizu toga jeste koliko inspiracija dozvoljava. Koliko vidim imao je pomoć najblizih, ali sve to opet deluje daleko od standarda koji je sam kroz decenije postavljao.

Mnogo toga je pošlo naopako, jos od nesrećnog izbacivaja sa 4AD etikete, koji je da bi karma igralaiI paralelnu igru načeo i samu omiljenu etiketu. Mada je Kozelek uz bend ( Red House Painters ) godinama održavao visoki nivo, kasnije je sa narastajućim talasom političke/ekonomske.finansijske (ne)korektnosti i inih stvari za koje nema opravdanja Kozelek jedno vreme bio u nemilosti. Očito da je to uticalo na njega, nema ovde baš puno toga što bi oduzimalo dah, ali sam Kozelekov glas je vredan toga da mu barem u nekom ( ovom okasnelom, ali nema veze ) pisaniju odam zahvalnost za sačuvani um tokom devedesetih . I da učini da dišem brže,U ostalo ne želim da se petljam niti da sudim.

Ove tri pesme su sasvim dovoljne da se za jedno popodne prisetim nekih davnih emocija I dana, a moram da naglasim da treća pesma ipak ima neki upbeat tempo odnosu na prve dve I da nagoveštava moguće neki čudesniji povratak. Da li će imati snage, da li I zaslužuje, tema je za neku veću raspravu koju bih izbegao.

https://obsoleterecordsrecords1.bandcamp.com/album/sun-kil-moon-quiet-beach-house-nights

субота, 3. август 2024.

Orcas – How To Color a Thousand Mistakes ( Morr 2024)

Posle deset godina ( nekako se u skorije vreme pojavljuju albumi posle deset godina pauze?) Benoît Pioulard i Rafael Anton Irisarri imaju novu ploču, koja preti da postane soundtrack leta i to rado grlim, najbolje da tako kažem. Njih sam dosta obradjivao, ko želi neka malo traga – dosta je toga dobrog iza njih.

Na novom albumu zvuče kao rani shoegaze band koji je u medjuvremenu poslušao sve što je mogao od nadirućeg shoegazea, plićeg gaza ambijenta, mekanog post rocka i post punk nasledja koje je u sebi nosio romantično egzistencijlani prizvuk. Sve to je ovde podrzala cuvena Morr etiketa iz Minhena I svako upućeniji već ima sliku šta je ovo i cemu ovo. Oni koji ne znaju, imaju tu privilegiju da lagano otkrivaju. Blago njima!

Kao gosti su prisutni bubnjari Slowdive i Mono, čisto da pojacaju utisak i to daje auru posebne esnafske sentimentalne prisnosti.

Abum se sporo otvara, tim bolje, polako ulazi u od nestrpljenja otvorene pore , a zatim dublje i dublje i dalje. Ne treba se protivu toga boriti, nikako! Nowhere Fast, reklo bi se u nekim našim krajevima….

https://orcasmorr.bandcamp.com/album/how-to-color-a-thousand-mistakes