Los Bitchos – Talkie Talkie ( City Slang 2024 )

Dobronamerne zvučne saputnice za jutarnje razbudjivanje, rasanjivanje ili za isterivanje nepotrebnih isamozimišljenih briga pred spavanje. Tako bih opisao Los Bitchos, ženski kvartet iz Londona koji uz kombinaciju surfa, roka, garaze i sličnog kradu vreme koje bi da vam ga već nisu ukrali proveli uspešno radeći ništa.

Nema gnjavaže, tumačenje tekstova, svako je slobodan da ovo koristi na način kako hoce, uz mumlanje jutarnjih ili večernjih afirmacija, skakanja i igranja kao da vas niko ne vidi, uživanje u nepatvorenom rokenrolu. Jedan od redjih bendova čija je metafizika upravo u tome , da je nema. čist zvuk, zabava, samoiskazivanje na način koji im trenutno najviše priliči ileži.Kao nekad u tinejdž pop-rok konfrontaciji sa odraslim svetom, kada smo se tek navikavali na ono sto će nas odredjivati.

Da su neka druga vremena Los Bitchos bi mogle da krase naslovne stranice magazina bez hajpa koji prate seljanu koju su Oasis ponovo pokrenuli kao da na svetu već ne postoji dovoljno neopevanih budalaština. Los Bitchos će se za koju deceniju neko sećati kao eksces ili neće. Mozda  kao početni korak. Meni je ovo ploča za to idealna. Nekome bi mogli da budu današnji T.Rex, Slade ili bar Suzie Quatro da je svet u nekoj drugoj  sa distance bezazlenijoj formaciji.

https://losbitchos.bandcamp.com/album/talkie-talkie

Melt Banana - "3+5" ( A Zap Records 2024 )

Melt Banana su mi uvek bili fenomen. Japanski bukači, kojima je noise u krvi su svima u medjunarodnoj korespodenciji bili favoriti Iinikad nisam čuo jednu reč  koja bi im čačnula integritet. Prijatelj bi rekao, misliš na Boredoms. I na njih, podjednako. Malo čudno, ako se uzme u obzir današnji trenutak i vreme kada nas je mreža okupirala na način  gde se najniže strasti najlakše iskazuju, uglavnom bez ikakvih razloga (što bi se neko bavio nečim što ga ne interesuje I larmao o tome na sav glas još!). 

Elem, ova japanska izmišljotina u najboljem smislu reci je u u 3+5 uspela da spakuje sve ono što su decenijama pothranjivali u svoj informaciono-intelektualno-emocionalni sistem na način koji bi mogao da razdrma bukvalno svakoga ko je spreman da se ovome prepusti.

Trenutno duo, koji je poznat po aklamaciji i postovanju velikih imena ( John Peel,Mezrbow, John Zorn Zeni Geva, Steve Albini ) i kultu koji ima koliki god da je, pokazuje ili dokazuje da su godine (I za njih I za nas ) samo broj. Ne može se ovo normirati!

Cifratiti se etiketama  takodje besmisleno je, ovo traži paznju, nerve, krv I znoj.Naravno, ne u bukvalnom smislu. Melt Banana noise je prefix i ID bilo mnogo čemu, ostalo je stvar prepuštanja. Pop muzici,Hardcoreu, Eksperimentu….etikete mogu da se lepe sa dobrom i lošom namerom ,tačno i pogrešno. Bitno je ne obraćati pažnju i jednostavno se uključiti u flow, koliko god to nekome za ovu muziku to zvučalo apsurdno.Nije tako, verujte!

Moja kćerka je rekla, a nikad nije čula pre za Melt Bananu,da zvuče kao replay sudaranje u luna parku koje ne prestaje, čak i kad struje nestane. Zžeton  za vožnju prevrćemo u našim prstima. Izazov u svakom slučaju. Ready, Steady…Go

 

https://melt-banana.net/

https://meltbanana.bandcamp.com/album/3-5

NEUROBIK –SEPTEmBER CACAoDOO SOLEutiON

 

01.               delachute – I need your violence

02.               nice biscuit – the star

03.               too many ghost – bad voodoo

04.               wolfgang press – mother valentine – live SNUB

05.               strange burden – sentence I

06.               siouxsie and the banshees – stargazer ( juno reactor mambo sun remix)

07.               siouxsie and the banshees – cry

08.               boards of canada – everything you do is balloon

09.               Clinic Stars - April's Past (Full EP)

10.               Juniore - Méditerranée (Clip officiel)

11.               Juniore - Bizarre (Clip officiel)

12.               Alan Sparhawk - Can U Hear (Official Video)

13.               Boards of Canada - "Happy Cycling"

14.               Thievery Corporation - Revolution Solution ft. Perry Farrell [Official Audio]

15.               Font - Hey Kekulé [Official Music Video]

16.               Deary- selene

17.               Deary – sleepsong

18.               Rixe – Tir Groupe

19.               Pavement – Summer Babe

20.               The Wolfgang Press – Sad Surfer

21.               Molchat Doma – Belaya Polosa

22.               Fontaines D.C. – Here’s The Thing

23.               Jane Horrocks – My New House

24.               Asylum Party – La Nuit

25.               Mode Moderne – Electrocute Me

FAKE FRUIT – Mucho Distract (Carpark 2024)

Za trio, Fake Fruit zvuce moćno, sa diskretnim ( zakamufliraniim) naglaskom na britanske uzore i sa preciznosću  americkog math rocka, mada nemaju puno veze sa njima. Njihovi američki uzori su iz  redova new wavea, no wavea Iikroz razne generacije, žanrove i vreme su mutirali u žestinu koja je nekako svojstvenija današnjoj sceni. Ako bih imao zamerku sadašnjim generacijama to bi bila direktnija agresivnost, bez uvijanja, bez neke estetike koje su definisale i razlikovale generacije prethodnika. Agresivna estetika. Opet za savremene mladiće i devojke svojstveno svetu u kome zive je to i tržišna i komercijalna prednost. Ako je ima!! Narodu se (ne) može ugoditi.

Ovoj trojci se ne sme osporiti ni čvrstina , ni decidiranost , ni uverljivost, ni sviračka umešnost. Kao ni kvalitet koji poseduju, a koji će se tek izoštravati I brusiti. U izjavama naglašavaju da se sprdaju sa zivotnim nedaćama i da im je to odbrambeni mehanizam I modus muzički operandi  I možda tu leži tajna njihove uverljivosti.

Bend je inace iz Oaklanda, Kalufornija. San Francisco Bay Area, sto odmah za neke diže pozornost.

 

https://fakefruitmusic.bandcamp.com/album/mucho-mistrust

Boy Harsher Feat. Mariana Saldaña – Machina EP ( City Slang 2024 )

Ime Boy Harsher mi je stalno iskakalo godinama, ali iz nekog razloga nisam imao vremena ili je to dobar razlog što sam odolevao. Nije da nisam poslušao ponekad i interesovao se, ali…

Elem, nedavno su se pojavile tri knjige o Gothima i Boy Harsher se tu pojavljuju i spominje  često. Posebno je na njima insistirao Lol Tolhurst, negdašnji bubnjar The Cure što me je ponukalo da probam da shvatim zašto su oni goth, a meni nikad to nije padalo na pamet da povežem sa tim. Jeste to inspirisano osamdesetim, ima tu nešto od te fele elektronike, etike i estetike, ali za mene su goth Sistersi, Rose of The Avalanche, The Mision, Southern Death Cult ili recimo March Violets. Nemačke i Engleske kopije ne računam, to mi je bilo gubljenje vremena na keca i/li smejurija . Ali su mi se Boy Harsher ipak dopali. Nisu me osvojili, ali su mi bili okej. Nisam imao ništa protiv, ali nisam ni imao htenja ni vremena da istražujem.

I pre neki dan sam naleteo na EP Machina koji me vraća u neku vrstu prošlosti. Uvek sam smatrao da je remix EP gubljenje vremena i za umetnike i za konzumente ( mamipara),alii me je ovaj izgleda uhvatio u pravom trenutku.I dalje mislim isto, ali mi je ovaj prijao, nekako mi je skinuo taj balast gubljenja vremena i rešio sam da ga iskoristim za rad na sebi i stuckam vreme. Sve može da koristi, pa i REMIX EP, ako samo stvari postavite takoda vam odgovara u tom trenutku.

Machina je energična, udaračka pesma koja uspeva da aktivira sve sisteme u telu i receptori moraju da polude na ovaj ili onaj način. Remiksi su remiksi, nekom će se dopasti, neko će se ubiti od dosade, Meni je volšebno pronašao trenutak, uhvatio sam se za jednu tačku koju sam pratio i stvari su počele da se otvaraju, baš u ono vreme kada mi je bio potreban boost nakon umornog putovanja, Svaki razlog je okej ako daju pozitivnu reakciju.

Inace, za one koji su kao ja u poluznanju, Boy Harsher su muško-ženski Američki duo čiji je raspon uticaja toliko veliki da nemam vremena ni da počnem. Ima ovde elektronike, oni koji su uporni da ih i dalje svrstavaju u got(h)e trude se da naglase izraz darkwave koji onomad nije ni postojao i verovatno bi se tome smejali.

Danas je svojevrsni ID.

 Sto znači, da se desilo u neko drugo vreme I da nije bilo Gotha ( mislim na knjige ), ovo pisanije se ne bi ni desilo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Boy_Harsher

https://boyharsher.bandcamp.com/album/machina-ep-2

Chime School - The Boy Who Ran The Paisley Hotel ( Slumberland 2024)

Covek iz San Franciska, fasciniran Creation etiketom što za mnoge uključuje ljubav prema The Byrds, nastavlja svoje kretanje unutar  zadate teme. Indie ( power, malo grublji) pop, tačnije ono sto su britanski novinari vadili iz redakcijskih astala i ormara i klasifikovali kao jangle pop i šmek i naivnost ranih Teenage Fanclub i najboljih, inicijalnih Primal Scream vrludaju ovom pločom. Nostalgija i zadnji trzaji leta čine svoje, tako da ovaj album više nego iracionalno prija, deponovano sunce kao lupa  uvećava  osećaj bezbrige i nudi Chime School  kao novi band koji se ušunjao na MTV 120 Minutes I kome je NME ili MM počeo stidljivo da posvećuje pažnju, pa šta ispadne. Dobra ploča , kako god okreneš, bez folirancije, veštačkih zasladjivaca etc, etc, etc… Ko je to prošao, pozna o čemu pricam.

Inace čovek se zove Andy Pastalaniec i možda činim nepravdu ostalim članovima banda, ali sve govori da je on ideolog ovoga.

https://chimeschool.bandcamp.com/album/the-boy-who-ran-the-paisley-hotel

Sun Kil Moon – The Great Meadow ( Cobra Verde 2024 )

 

Uporno pratim Kozelekove  ponude, mada je konzensus da sve novije nije na nivou onoga čime nas je tesio svih godina. Mogu da se složim, možebiti nema vise te strasti, niti zavodljive melanholije zamrljane sepiom ali ne marim, ni on nije pitao kako nam je o da li je bio potreban onomad,  bio je tu, red je da se odužimo na neki način.

Meni je ovaj singl od dve numere, sa pianom i glasom koji su istureni i koji vise deluju ispovednički nego kreacijom izazvani, sasvim dovoljni da se angažujem na najbolji način i pronadjem mu mesto u nekom delu dana, kada ce da me vrati ili prebaci tamo gde treba. Ako I kad treba.

 Kako rekoh onomad, Red House Painters I Kozelek ( ovde kao Sun Kil Moon ) kao umetnik nisu bas svakodnevna pojava.Bili i ostali.