Shop Assistants – Will Anything Happen ( Deluxe Edition - Chrysalis Records 2024 )

 

Imao sam neke Shop Assistant singlove svojevremeno-  Safety Net, I Don t Want to be Your Friend , debi album naravno!

Band iz Skotske, povezivan sa C86 gibanjima. a bandovi sa visoravni su uvek imali sjajne melodije, zamumuljene i zavijene u zagonetke ponekad ( Associates, Cocteau Twins, rani JAMC), nekad toliko očite da su odmah bacale u kovitlac ( Simple Minds ) ali su uvek bile tu.

Shop Assistants su čedo Davida Keegana, čoveka koji je zaljubljenik u bicikle ( jos jedno pozitivno brojanje ), a posle je bio u neizbežnim Pastels, tamo je zamenio običaj ispijanja čaja sa kafom, po sopstvenom priznanju. Ta ordinarnost je nekada bila veoma cenjena.

 Swell Maps, Television Personalities, Blue Orchids i Altered Images su bili bandovi koji  su pumpali njegov balon iz koga je rešio da iskoči i konačno proba nešto sam. Polako je skupljao ljude, snimali su pesme, imali podršku ( John Peel, JAMC) doživljavali razočaranja (odbijanje Rough Trade zbog The Smiths bahanalija sa parama, nemogućnost da snimaju u legendarnom Palladiumu zato sto su The Blue Nile tražili taj konačni savršeni ton), ali ih voljni momenat nije napuštao. Na nagovor Geoffa Travisa ( glavesine Rough Tradea) snimali su za Blue Guitar etiketu koja je bila podružnica Chrysalisa , za 53^rd and 3^rd koja je bila njihova etiketa da ne bi molili ikoga, etc.etc…Bilo je šarma u tom snalaženju i neodustajanju.

Da skratim priču, ova kolekcija zvuci i dalje  kao rikošet. Sve puca naokolo, ako ste bili vezani za ta vremena. Ja jesam i prijalo mi je. Nekako me je podsećalo na rane punk bandove koji su uz brzinu imale pesme koje su mogle da se pevaju i da ostanu da zuje u glavi. Shop Assistants su bili takav band. Muzika se zakomplikovala sad, nigde melodije niti linije koja može da se sledi, nigde ni brzine, sve nakakva preskakanja I uživanje u opštoj nemoći.. Nigde nekog eksplicitnog roka da sumiram. Sve je natakareno veštački i krade sa svih strana. 

Ovo je jednostavno, a najjednostavnije stvari jesu najbolje i lako popunjavaju prostor koji je iz nas isisan.Kvalitetno. Za oko sat vreme, rezervoari su puni. A album, bonusi i ostale stvari garantuju zabavu i nevredjanje inteligencije. Kada se vrati samopoštovanje i poštovanje publike podici ce se i kvalitet.

https://en.wikipedia.org/wiki/Shop_Assistants

https://www.discogs.com/artist/243274-Shop-Assistants

Jónsi – “Flicker” & “Cherry Blossom”

 

Kao uvod u album “ First Light “ ( Lakeshore Records ) Jonsi, taj enigmatični čova iz Sigur Ros je pustio dva tastera, spotove za pesme” Flicker “ i “Cherry Blossom”.

Nakon prvog slušanja,sve mi je delovalo kao puzzlea new agea, primenjene muzike za razne stvari i muzičke kutijice nekogo ko odbija da odraste, a nema novih ili novijih kutijica, pa sam smišlja muziku za njih I nekako jeu iste  ukalupi. Dakle, drugačije od onoga kuda su se kretali Sigur Ros, opet bliže nego što mislimo.

Nastojim da proniknem u njegove misli, inicijalnu ideju, ali samo na kratko I onda odustanem, raširim se i rukama i nogama da me zahvati sto duže i šire. Nije ovo kao Sigur Ros, nije ni hteo da bude i opet sebe hvatam da pokušavam. A maloPRE rekoh da sam odlučio da se prepustim.

Posle sam tražio info (ipak) i par klikova dalje čitam da neki ljudi doživljavaju ovo ( nakon Jonsijevih reči) kao muziku za meditaciju ili za video igre. I da Jonsi želi da je takodje dozivljavaju kao soundtrack za Utopiju, to mi je sasvim razumna rezolucija. Toliko je sive zone, stresa , nepravde, razočarenja i svega ruznog naokolo da svaka avantura vezana za Sigur Ros amortizuje sve(t).

Album će uskoro, pa ćemo videti šta sve ima Jonsi na raspolaganju. Naslovi pesama obećavaju, a ovaj kratki mantra intermezzo od dve pesme može sluziti za svakodnevne pozitivne afirmacije.

VA – From Punk to Ultra : The Plurex Story ( Modern Harmonic 2024 )

Nizozemska (Holandska je sada vec zabranjena) kompilacija koja pokriva delovanje etikete Plurex iz Amsterdama od 1978. pa kroz osamdesete. Apsolutne zvezde su Minny Pops koji su kasnije slavu stekli saradjivajuci sa Factory iz Manchestera i mogu da se pohvale da im je Martin Hannett pomagao da osmisle kroz produkciju svoje ploce.

Ostali bendovi prisutni na sempleru su idealan materijal za istrazivanje, posto su se kroz ideje i muziku trudili da primene, unaprede, razrade, prilagode neke ideje svojih uzora preko Kanala i Okeana. Ima tu svega i svacega, ne u losem smislu, naprotiv! I ovaj post je cist info, nikakva recenzija ili trazenje slicnosti vec samo namigivanje u svrhu da se da ideja za odvajanje vremena u potrazi za necim novim, starim koliko i nase bavljenje slusanjem muzike. Dobro, nesto mladje!

Link za Bandcamp je postavljen, i za par spotova, pa neka svako trazi i otkriva za sebe. Idealna prilika za kreativno preslusavanje. U pokusaju da se vrati smisao slusanju muzike u ovo vreme koje nam je vec oduzelo dosta smisla. Na neke najneverovatnije nacine. Vreme za antidote je uvek dobrodoslo  za one koji imaju vremena I nemaju izgovore!

 

https://sundazedmusic.bandcamp.com/album/from-punk-to-ultra-the-plurex-story

Alcest - Les Chants de l'Aurore ( Nuclear Blast 2024 )

Onomad sam na glas komentarisao kako metalci, posebno oni tamnijeg izražaja imaju simpatije za bandove kao što su Dead Can Dance, Slowdive, etc… I drugar me je posavetovao da poslušam Francuze Alcest i njihov debi album. Poslušao jesam i dopao mi se, čak sam i napisao kratku crticu o tome. Davno beše. Posle sam par puta proveravao njihov opus, nije bilo kao prvi put, ali sam nedavno primetio u jednom cošku  najnoviju Alcest ponudu, gomilu pohvala od novog soja shoegazera i odlučio se da probam - dopalo mi se. Trebala mi je jedna ovakva ploča, da prekine dokolicu i da je resetuje.

Ovo je sedmi album ovog dvojca i utisci su sledeci.Ovaj album ce me naterati da proverim ponovo debi album i probam da rekonstruišem ugodjaj. Shoegazi obrasci su jos uvek tu, metalik nijanse doduše preovladjuju, ja nikako nisam ni najmanji simpatizer toga, ali na neki nacin prija. Mozda u moru dronesa, ambient, pravog shoegaze,  novih bendova koji su post punk otkrili tek sada jedna ovakva ploča je morala da se desi i razdrma, čisto da ponekad pustim da se neuroni sudaraju nasumično i haotično u nekoj novoj sredini.  Ovo jeste muzika puna sentimenta i melanholije,  ovi momci znaju šta rade, to moram da priznam. Album  sam planirao sa vremena na vreme opet i opet da poslušam i uhvatim zalet za koznašta…!

https://alcest.bandcamp.com/album/les-chants-de-laurore

Skee Mask – Resort ( Ilian Tape 2024)

Nekad davno, pisao sam o  SCNTST-u. Isti čovek je u pitanju kada se spominje Skee Mask. Imao je pesmu Basinski Cover i tu je priča za mene bila gotova i usvojena. Upotrebiću isti izraz kao tada, ovaj junoša iz okoline Minhena je  nedavno izdao album Resort gde je kao putujući trgovac uvalio i smešao  gomilu stvari ( techno, dub,house. ambient, IDM) pa dobio idealni koktel za ovo leto koji svira dok se knjige čitaju, šeta, leškari ili bilo šta drugo. Radi i meša unutrašnju hemiju u stvarnom svetu, makar bio i eskapizam kao nametnut mehanizam odbrane.

Ali ovo ni u jednom momentu nije muzika za pozadinu. Njene aplikacije rade diskretno u pozadini, popravljaju raspoloženje, balansiraju tonus, on se neće podići preko mere. niti da ode u minus.  Inteligentna i nadahnjujuća muzika, ne baš tipična za ono što inače slušam. Zato je I više vrednujem, nesumnjivo. Neke stvari nas posle nekad vremena same pronadju i podsete nas da smo ih neopravdano zapostavili.. Ovo je jedan takav slučaj.

Sjajna ploča za mnoge, cak i one koji odmahinju da nisu za to. Zaista to mislim, bez obzira na ukus i ono što se preferira. Gard dole,  misli napolje iz glave.

https://iliantape.bandcamp.com/album/itlp19-resort

 

Hollie Kenniff – We All Have Places We Miss (Western Vinyl 2023)

Hollie Kenniff je polovina dua Mint Julep i supruga Keitha Kennifffa ( Goldmund, Helios ) koja je na ovom albumu uz fjaku ( ko ne zna, neka gugluje izraz)  rešila da nam uz samointrospekciju  pomogne da se I mi pronadjemo  gde god to bilo. Na sigurniji i lagodniji način od onog egzistencijalnog, ali dovoljno introspektivnim da čovek shvati da dnevno (za početak) neko vreme mora da posveti sebi. Kao što je ovom solom avanturom ona to uradila.

Dežurni kritičari spominju uticaje solo radova Robina Guthrieja, ambijenta I probranih indie uticaja i složio bih se sa tim, sa opaskom da okeanske gitare ne idu baš u toliku dubinu i hitaju ka pučini.Transcendecija je u najavi i ne otpušta kanape koje je za svaki slučaj vezuju za čvrstu podlogu. Ali je osećaj smirenja kako ploča odmiče sve bliže. Tako da je ovo dovoljno da ljude ponizne, te  zahvalne prema lepotama sveta koje nas okružuju, a ne kostaju nista.Uz malo vizualizacije. Skoro, pa jedno ( uslovno,chill out ) putovanje koje po Hollie Kenniff ni ne treba da se završi.

https://holliekenniff.bandcamp.com/album/we-all-have-places-that-we-miss

Kee Avil – Spine ( Constellation 2024 )

Kee Avil je za Spine album dobila pregršt pohvala, verovatno ni sama ne zna da ih sve nabroji. Album of The Day, Album of the Week I to sve od kredibilnih ljudi I cenjenih časopisa. Njena muzika nije nešto što će da razveseli, svedena je I minimalna, ali ako uhvati u vrtlog I zakači se, nema  lakog izbavljenja.Album je izdala sjajna  Constallation etiketa, sto bi mnogima bilo dovoljno, ali Kee Avil moram da kažem da  nema veze sa bendovima tipa GY!BE I slicno.

Kee nam daje skice, kosture pesama I ispovedi  I preko njih opservira bez puno pomagala ono sto je muči ili ima potrebu da nekome došapne. A taj šapat ume da dosegne jačinu krika ili vriska označenog boldovanim slovima.Koji odzvanja I posle zadnje rilne.  U želji da opišu Spine korišceni su tagovi I za post punk I folk I post industrial, ja lično ne bih umeo da opišem ovu ploču I drago mi je zbog toga, Ne zelim da upadnem u zamku da svedem nečiji život na nalepnicu.. Sem da kažem  je sjajna I bez ikakvog suvišnog balasta koji će da smeta, da zahteva potpunu pažnju, možebiti I empatiju. Neko je spomenuo PJ Harvey I njen debi, a ova Montrealka I njena gitara bi mogla da to pokrene u nekom drugom, danas nepostojećem svetu, postavljenom na nekim savremenijim osnovama.

Njen svet, sudeci po ovoj ploči nije zona komfora, ali nekad smo jurili I tražili ovakva izdanja. I znali smo da smo živi I osetljivi.  Zašto to ne bilo moglo I sada ,protok vremena može samo da pomogne,. Constellation je opet uspeo I izneo drugačije I kontra od struje I hvala im na tome. Jedan od najboljih albuma u prvoj polovini godine!

https://cstrecords.com/en-int/products/cst178-kee-avil-spine

https://keeavil.bandcamp.com/album/spine

Breadcrumbs – Breadcrumbs ( 2024)

Ultrazabavan album sredovečnih momaka iz Engleske ( North Tyneside District) sa pesmama koje počinju od onih koje jedva preguraju minut, pa se posle otvore i rašire na četiri i pet minuta, To me setilo genijalnog debija Swell Maps.  Očito, ljubitelji post punka i new wavea, onog pravog iz tog vremena, a čini se po godinama i izgledu da su mu aktivno svedočili. Osete se naravno The Fall, zrnce C86 sa malo zezatorskim i jačim pristupom, ali je ovo ozbiljna ploča ako se uzme utisak koji ostavlja. Mogu da ih zamislim u starom NME ili MM kako pokušavaju da ih umereno hajpuju kao jednu od skrivenih tajni redakcije.

https://breadcrumbstheband.bandcamp.com/album/breadcrumbs

Daniel Land – Lemon Boy ( 2024)

Daniel Land  ( nije nepoznat na ovim stranicama uz svoj band The Modern Painters ) ie Lemon Boy EP, napravio kao neku vrstu zahvalnice fanovima koji su kupili i podržali njegov album ”Out of Season “ I delio ga je po koncertima, ili kako se ko već snašao, najsigurnije je bilo preko Bandcampa. Plus frei download.

Za one koji ne znaju Daniel Land jako dobro balansira od popa sa početka osamdesetih, preko dreampop i shoegaze obrazaca ( meni su omiljeni delovi kada razvuče gitare kao na Slowdive debiju ) pa do čeprkanju po nasledstvu rok i pop tradicije. I sve to krajne ozbiljno, bez trunke banalnosti. Imena bi mogla da se nižu i redjaju, ali svakako će oni koji ga još ne znaju biti iznenadjeni,a ima nešto u samootkrivanju pa se nadam da će biti zainteresovanih. Ne pada svaki dan ovako nešto sa neba.

 Rekoh, ovaj EP je u stvari appendix već navedenog albuma ‘Out of Season” koji preporučujem, ali ga neću secirati. Trenutno mi ovaj intermezzo vise leži i popunjava vreme dok osmišljavam neko naredno vreme. Daniel Land, čovek koji je već trebao da bude u beležnicama fanova odavno, pogotovo sto je iz Manchestera koji je oduvek bio blagonaklon prema svojim talentima, ali izgleda i tamo da su moderna vremena umešala prste i metnula u zapećak nešto sto je svetu obećavalo bolja sedišta na putovanju.. Možda se zato trudi da kaze da je iz Londona. Kako god, Daniel Land, jedno od imena visoko kotiranih ovde.

https://danielland.bandcamp.com/album/lemon-boy-ep

Fashion Tips –I Wish You Every Succes ( Human Worth 2024)

Kvartet iz Engleske koji svoju muziku krste kao plesnu, a namenjuju je anksioznim ljudima. Onako kako zvuče, više deluju kao da peku podlogu za dodatnu nervozu do isijavanja. Besni rifovi i gitara, bas koji želi da iskoči na najuočivljivije mesto plus glas koji ne možete da ne zapazite.. Ritam sve to drži kako treba. Ovaj bend je nemoguće ne primetiti, Ako smo mislili da je ovaj pakao od toplote na granici, slušanje ove ploce će nas užariti do dezintegrisanja. Melje. Dobra ili loša stvar- proceniti je veština za svakog ponaosob. Meni je prijao. Možda u malo svežijim danima bude još bolji. Priželjkujem, tek sam ga načeo.

https://fashiontipsband.bandcamp.com/album/i-wish-you-every-success-2

Dirty Three – Love Changes Everything ( Drag City, Bella Union 2024)

Warren Ellis je jedan od najvećih radoholika na planeti. čovek piše knjige, snima skoro svakih nekoliko meseci neki novi soundtrack sa Nickom Caveom, a sa istim je trenutno pokretačka snaga Bad Seedsa. I rešio je da izgleda jurodivo, možda pored Nikolasa naprosto moraš da budeš takav.Razlaže sebe na svakakve načine.  Nisu ni ostala dva člana benda ( Jim White I Mick Turner) ništa manje aktivni i manje važni, samo nisu toliko eksponirani, izdaju solo albume, kolaboracije i baš su skoro izašle neke umnožene ponude, ali ono što je najbitnije je nakon pauze od desetak godina novi album Dirty Three.

Muzika Dirty Three je rušenje rutine modusom ”uoči razliku” i moj korespodent je to skoro nenamerno potvrdio. “Skoro, pa isto, ali opet nije !” Da bi kasnije još dodao da mu deluju skroz sveže i da je otkrio nekoliko novih, dragocenih stvari. I kaže-bubnjar sve tamo diriguje i usmerava !!

I sam Warren, glagoljiv kakav ume da bude je rekao da im je trebalo 30 godina da snime ovakvu ploču. Malo štrcnuto od svake koju su uradili solo ili grupno je utkano na ovaj ili onaj način i ima intrigantnih pasaža, deluje optimistički i uprkos instrumentalnoj orijentaciji benda i raznim etiketama koje im lepe - ne deluje zamarajuće ni dosadno. To važi samo za one koje imaju predrasude prema ovakvoj muzici. Mislim da Dirty Three to ni ne interesuje i da sve to posmatraju sa vidljivim kikotom.

Album je podeljen u šest delova koji imaju isti predznak kao i naslov ploče “ Love Changes Everything” i svaka  celina njima znaci više , em im je logičnija nego da mi sada kontempliramo i igramo oko arhitekture . Nije to ni smisao. Zato -à Press and Play!

Ovakvi albumi se prave iz ljubavi, a verovatno je pravi nacin da se tako i slušaju. Dirty Three – jedna od dragocenijih tajni , takva da je mozda i šteta javno je obznaniti i vući za rukav.

 Ljubav menja sve, ali ne treba baš uvek sve o njoj (iz)reći!

https://dirtythree.bandcamp.com/album/love-changes-everything

Ex-Easter Island Head - Norther ( Rocket Recordings 2024 )

Norther je naziv vetra koji  svojim veštinama napada sever Britanije i to me je već jako zainteresovalo. Pogotovo kada je vezano za neobičan kombo kao sto su Ex – Easter Island Head, neko bi rekao atipičan bend za Liverpool gde očekujemo pop karneval i raskoš. Nekako mi je Britanska ladanjska muzika i sve što je sentimentom vezano za vreme tamo jako zanimljivo, ovde iz drugih razloga, U prvom slučaju imamo suptilnu melanholiju, a ovde hipnotik, razvučen , pogodan za kontemplaciju i relaks i pozadinu… nečega. Još jedan prilog u traženju pravilne upotreba muzike. Meni bi bila dobra i za rad u birou, da recimo radim tako negde, klizila bi i nekako unosila neku pomerenu harmoniju, poredak koji im verovatno nedostaje. Isprekidana, sa delovima koji imaju svoj tok, odskaču i doskaču, ponavljanjima, svemu što bi kogniciju nagnalo da na silu makar odradi još jedan krug. Kreativno slušanje, bez dileme.

 Liverpulski kvartet je Norther podelio u šest celina od kojih svaki traži od slušaoca da izmisli ili pronadje u muzici sebe ili bar nešto sto ga najviše I privlači u njoj generalno. Napravili su pauzu od osam godina, sigurno su se kao ljudi i muzičari menjali, što I jeste poenta. Ali ostala je repeticija I kvalitet iste, koju su koristili meisteri od  Stevea Reicha, krauta, post punka, ambijentalaca, drone aktivista , a pre njih sufiji, šamani I sta već znam ko. Primetni su uticaji eksperimentatora  koji su poceli da se pojavljuju u vreme punka ili nju vejva pa kroz različite dekade, čiji su radovi uz repeticiju bili vezivani za upotrebu buke, koje baš i nema ovde sem u nagoveštajima koji samo što ne izvire i grunu.To iščekivanje prija najviše. Smer pesama, ajde da kazemo vetra ( Norther) se menja često, nekad više puta u jednoj pesmi i izazov ih je loviti. U moru albuma koji služe za popunjavanje vremena, ovaj album je zato u ovo belo toplo užareno doba dana ili tropskoj noći koju može da prekine ćelijska oluja posebno izazovan.

 

https://exeasterislandhead.bandcamp.com/album/norther

NewDad – Madra ( Fair Youth 2024)

 

Debi album Irskog kvarteta uz obavezno prepoznavanja uticaja je delikatno, prijatno I intrigirajuće iskustvo. Novi bendovi sa ostrvskog podneblja prosto traže nakon prvih slušanja da se uporede sa nekim, da se raspoznaju i dešifruju uticaji, ali  NewDaD daju specifičan osećaj uz sve nalete nostalgije. Pesme su zavodljive taman toliko da nagoveštavaju potencijal ovog benda , koji ce nadam se tek da eksplodira na sledećim izdanjima, Cinjenica da je album remiksovao Alan Moulder koji je poznat kao veliko shoegaze producentsko ime ( My Bloody Valentine, Lush, Curve ) sugeriše da je početna tacka benda u shoegaze arhivi-oni to ni ne kriju, ali se nisu libili da uključuju I uticaje pre shoegazea ( new Wave) i onaj posle (indie pop). Neko zajedljiv bi rekao nista revolucionarno, ali u konstelaciji  rok izraza danas, usudjujem se da kazem, da ovakve ploče sa godinama mogu tek da otkriju svoju pravu vrednost i da smanje tvrdokornost kritičara koji u proceni svega traže uspešno ili manje uspešno svoju mladost ili neko prošlo vreme. Ovde ima materijala I za takvu vrstu pogleda unazad. Prijatan i jako dobar album album sa par emocionalnih delova koji opravdavaju i zovu da jos vremena potrosimo na NewDad. čekaju se nove epizode u se ovaj irskoj franšizi.

https://newdadofficial.bandcamp.com/music

Twilight Sad . Robert Smith _ There Is A Girl In the Corner/It Never Was The Same ( Fat Cat 2015 )

Onomad sam gledao The Cure na turneji koja je iznedrila DVD Festival i posebno je bila zanimljiva plejlista koja je svirala pre koncerta. Tu su bili Sigur Ros, Mogwai, Ride… informacija iz prve ruke koje bendove Robert Smith trenutno sluša. Nije lako biti The Cure fan, svaka sitnica vezana za njih postaje grandiozna I izgleda kao prilika za neku (?)prekretnicu, pa sam uhvatio sebe da sa ponosom prepoznajem  muziku i da mi je blisko skoro sve što je te letnje noći bilo puštano i da se uklapa u moja ubedjenja-ne bih ja to zvao interesovanja, a ideali su kanda prejaka reč. Samo mi se produbila bliskost sa bandom.

Smith je poznat po tome sto promoviše bendove koje voli, posebno je bio zanimljiv period kada je u vreme shoegazea i dreampopa kao predgrupe vodio Cranes i Curve i tako im omogućavao da dodju da većeg broja fanova. Najskorija Smithova ljubav je škotski bend The Twilight Sad. Tamo negde 2015 bend je kontaktirao Smitha, koji je promptno reagovao uz jasno i nestrpljivo oduševljenje i izraze poštovanja. Bend je planirao singl It Never Was The Same, a korespodencija je otišla u tom pravcu da je kao b strana ( koja je ubrzo postala prva ili druga A strana ) uradjena Smithova verzija There Is A Girl In The Corner. Sam Smithov glas donosi  novu dimenziju, ma ko mu bio sparing partner i samo je jednoj od himni The Twilight Sad  doneo neke nove nijanse, ne oduzimajući ništa originalu.Patos jeste malko drugačiji, ali ništa manje potresan i intenzivan, a obe strane su ostale dosledne sebi. Pesma koja je bila planirana za singl It Never Was The Same je možebiti neopravdano ostala pomalo u zapećku, ali Twilight Sad nisu toliko bili naivni da to nisu u ovoj konstelaciji očekivali. Saradnja i uzajamno poštovanje i dalje traju, The Cure koriste uvek priliku da pozovu bend da im bude podrška na koncertima. škoti nisu nikakvi The Cure kopisti, oni su bend sa vanredno jakim identitetom i kvalitetom i svako njihovo izdanje je poseban izazov i uzitak. Posebno su zanimljivi ljubiteljima post punka koji je vladao početkom osamdesetih i koje su voleli ljudi koji su pratili The Comsat Angels, Chameleons, The Sound i slične bendove koji su flertovali sa egzistencijalizmom, ali dovoljno odmaknuti od svega toga da su uvek u sadašnjosti. Iskoristio sam ovaj singl , da se vratim u rikverc i da onima koji ne znaju za njih skrenem pažnju. The Twilight Sad je bend koji redovno radi, izdaju sjajne ploče i u praznini koja ipak vlada u muzici sa ostrva, jeste sjajno utočište.

https://thetwilightsad.com/en-in

https://thetwilightsad.bandcamp.com/album/it-never-was-the-same-theres-a-girl-in-the-corner-robert-smith

U2- The Sweetest Thing EP ( 2024 )

 

Inflacija remasterizovanih singlova je u toku iU2 su i tu  aktuelni, ove godine ih samo štancuju. Ali ovo je izuzetak- pravi biser. Naravno, naslovnu The Sweetest Thing zaobidjite u širokom luku (originalno B strana Where The Streets Have No Name) jedna je od najkomedijaških pesama nesrećnog irskog benda koji je na početku karijeru nosio jednu od baklji kojom su nagoveštavali da će putevi po svetu postati svetliji i dostupniji. A upravo u tome se radi u ostatku ovoga EP-ija. Dodatne 4 numere su živi snimci sa neprevazidjenog debi albuma BOY koji je i danas podjednako uzbudljiv kao prvoga dana. Umesto dosadnih remiksa zamrlih emocija kojima dave i svega ostaloga što može dodatno da popuni bankovne račune Bonga I kohorte, ne znam kako im se omaklo da poredjaju uzbudljive zive verzije klasika  koji samobnavljaju snagu kroz svoju nepatvorenu jednostavnost - Stories from Boys/Out of Control sa koncerta u Bostonu 1981 I dve numere koje nisu bili na Red Rocks albumu onomad Twilght/An Cath Doubt. To valja i bodri uvek bez obzira na svu hipokriziju, aroganciju i odvratnost i neznanjem kojom se Bonga raškosno hvalio globalno i nervirao bukvalno svakog. želim da verujem, a mislim da se vidi da su ostala trojica maltene zaposleni u bendu od trenutka kada je Bono(epitet po slobodnoj volji…) počeo da halucinira mesijanske čestice. Ipak su U2 u jednom vremenu bili odličan, veliki bend i to se u završnici računa.

NEUROBIK – J(Y)LIEY SEEN/sSs

 

01.          Good Looks – Broken Body

02.          Final – Only in Dreams

03.          Corridor – Camera

04.          Finom – Haircut

05.          BEAK – Iron Acton

06.          BEAK – The Seal

07.          Disorientations – Not Her

08.          Castlebat – Looking For

09.          The Sheila Divine- Like a criminal

10.          Automatic-Skyscraper

11.          Cinemascope – In Silence

12.          Rue Oberkampf- Hope and Faith

13.          Disorintation – Don’t

14.          Molchat Doma – Son

15.       Three Quarter Skies – Crows

16.      Goat Girl – The Crack

17.      Marc Almond – Gone With The Wind ( is My Love)

18.      Humanist – Brother feat Dave Gahan

19       Twin Trines – Monolith

20       PROJECTOR - Don't Give Anything Up For Love (Official Album Audio)

21      22 Beaches – Dust

22.    Mirror of Venus – Never Say Forever

23.   ANOHNI and the Johnsons – Breaking

24.  Pet Shop Boys – A new Bohemia

25. Throbbing Gristle – The Man from Nowhere