Ai Aso - Lone ( Ideologic Organ - Editions Mego 2014 )

Nisam razumeo o čemu peva Ai Aso, nije ni bitno - u celoj priči je sentiment preovladao.  Ako su prethodna AA izdanja pripovedala i evocirala razne ferije - na koja je naravno išla sama - onda je bilo koji isečak ovog živog albuma, intimni audio " selfie" sa usamljenoneobičnih, i za neke nedostupnih mesta – (samo) par koraka dalje.

Snimljen uživo 2012. godine u Tokiju, uz audijenciju raštrkanih prijatelja i zatečenih kibicera, Lone je fragilnost uz specifikum i znakove koje je izdvajaju.  Ai Aso je priču svela i izoštrila za pozadinu na koju je projektuje, toliko da mi Liz Harris (Grouper) na momente deluje kao Arcade Fire. 

Neobično je i što je ovakvo izdanje, uz minimalnu snagu po logistici  - pofajtana gitara i  klavijatura - bez ekskurzija u električne oluje, završilo na Ideological Organ (za koju je zadužen Stephen O'Malley ( Sunn O))), KTL ), inače subetiketi čuvene Editions Mego (koju opet vodi Peter Rehberg (Pita , KTL ) ).  No, niko nikome ovde nije tudjinac - osim ličnih i pobočnih veza , Ai Aso CV nam govori da je čak i te večeri kada je Lone snimljen, delila binu sa ljudima iz bendova Boris i Sunn O))).