Jakob Skøtt: Amor Fati ( El Paraiso Records 2014 )

Čak i da nisam znao da je Jakob Skøtt bubnjar, ne bih dugo pedalirao ovom retro autostradom da bih  razumeo signalizaciju i ulični mobilijar. Iako su  sintisajzeri i klavijature dominantni i najuočljiviji, duša i srce ove ploče su  bubnjevi. Odmah sam probao da zamislim izvodjenje Amor Fati celine, naravno u nekom omanjem teatru. Nesumnjivo, bubnjar i njegova baterija  na tempu i mestu frontmena - iza ili još bolje pored njega, par elektroničkih drangulija. I još najviše dva pomagača za tu istu elektroniku. Predstava počinje proteinsko- d.a.f.ovskim predjelom, a la Sato-Sato i lagano rikvercira rokestriranim rasviravanjima ranijih Kraftwerk, Tangerine Dream , (čini mi se da prepoznajem pasaž iz Ricocheta) i Klausa Schulzea. Ima momenata kada se Skøtt  ostavi bubnjeva,I tada je pola-naučnik-pola-mistik koji se napreže da unapredi  kontakt sa Univerzumom. Naravno, ne ovaj savremeni sa Discoveryja ili Historyja, nego iz doba koje oživljava. Kako je Skott i vizualizator (radi spotove, pozadinu svojih I  tudjih nastupa) ne čudi utisak da su Carpenter i Vangelis učinili cameo.

Kao i Jonas Munk, saborac iz Limp i Causa Sui, i Skøtt je sklon presvlačenju. Od Limp ( shoegaze, dream pop) , Chicago Odense Ensemble  (jazz ekskurzija sa članovima Tortoise)  Causa Sui hard &stoner treskanja, preko Syntaks  (elektroničkog razmeravanja prostora izmedju Cocteau Twinsa i Ulricha Schnaussa) stigao je i do pseudogermanijske kraut avanture.

I dalje mislim da  utiske o albumima ne treba zapisivati odmah, neka  mera odmaka je od četvrt do pola godine - albumi umeju da prevare čak i od jutra do večeri. Možda sam ovaj album slušao unazad i manje od toga,  ali dovoljno da primetim da me Amor Fati svaki put dodatno  ubrzava. Najpre je ceo bio taman da odredjenog toponima, Onda sam primetio da ga do vadjenja klučeva preslušam jedno 70 odsto, a sada sam negde ispod pola. Ne znam da li je vreme novac, ali ga Skøtt čini relativnim.