Pre
svega, krenulo je od kraut knjige Davida
Stubbsa koju sam progutao (Future
Days: Krautrock and the Building of Modern Germany), onda u ognju
iščitao Juliana Copea (Krautrocksampler); jedan je analitičar
i fan, drugi muzičar i najpre fan, a oba su dodatno rasplamsavali plam - ako je
to ikako moguće. Kraut je za mene,
uz punk, najznačajnija stvar koja se
desila u muzici, nešto što najbolje kultiviše napor da se prevare
najrepresivnije sile u društvu. Nesumnjivo, uz poželjnu nepromišljenost koja
ide do kontradikcije. Elem, sa slova sam dodatno opteretio oči i iz
arhiviranog vrta uživanja dohvatio dokumentarce i video zapise. Za
krešendo sam preslušao najmanje dva tuceta albuma i septembar se pretvorio
u kraut septembar koji sam zbogradi kosmičke protivteže zatvorio
najzanimljivijim novim albumima. Naravno, inspirisanim krautom. To su germanijski fluid majsteri Camera, japanske boginje ritma Nisennenmondai i čileanski kraut rikošet
psihodeličari Föllakzoid. Kako
to biva, baš tada sam na bandcampu
naleteo na album benda Minami Deutsch.
Bez predznanja, ali me je ime asiciralo na Deutsch
Nepal, što je naslov jedne Amon Düül II pesme I bez oklevanja klik u momentu!! Ono sto sam
cuo je ove Japance (opet!) smestilo
izmedju Camera i Nisennenmondai zbog Neu motorike i Can psihodelije,
što se očituje u Futsi Ni Ikirenai
koja zvuči kao pastis Loop-ovoj
Mother Sky, koja je opet Can cover. Ili Sunset, Sunset koja levitirajuće asocira na vožnju autoputem i vizuelizuje
session gde Camera obradjuju Nisennenmondai i netom dozvoljavaju da
im Föllakzoid jammuju preko matrice.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.