valtazarzauberquelle: ZAUBERQUELLE TAJMTRAJAL PEDALIRANJE – Ende Neu! (Bowie, MOMUS/Turpsycore (American Patchfork 2015), Devoto )

Pre nešto dana, kada je Momus objavio novi album Glyptothek (American Patchwork) Bowie, David , je darovao svetu pesmu Blackstar. I ne samo pesmu , nego i spot. Tak(v)o izazovno - invazivno-ekspanzivno ponašanje u ovo dockan doba godine nije zateklo Momusa da se ne usredsredi samo na aktivnosti oko novog naslova, već je uz šekspirovsku “biti spreman to je sve!” u okretu izneo verziju ne samo pesme, nego i spota. Pošto je na zgražavanje svih kojima je Bowie nešto više od imaginarnog testa opšte kulture, svaka budala koja je nekad virtuelno stisla dugme na winampu smatrala da mora da duboko&javno analizira novog Bowieja kao da ih je on lično pokrstio ili raščinio, pa njime mažu sopstvenu gubavost ili pridikuju i kunu, ja ću samo da odmrmljam da mi je Momus atraktivniji, konkretniji, adekvatniji = dobrodošliji u Bowiejevoj tvorevini od originalnog autora. Ništa loše o Bowieju, cijenim da je ovo (od)radio iz altruističkih razloga, pun dobre volje & artističkih lepota prema voljenoj publici, ali Bowie je Bowie i vreme najbolje pomaže da se potvrdimo ili ispravimo. Mnogo važnije je što me sve ponukalo da se posle par nedelja pauze vratim trijumfalnom Momusovom albumu Turpsycore (American Patchwork) sa početka godine, za koga bih glasao kao za jedan od albuma godine, da to u suvremenoj konstelaciji diskografsko fašistoidnog liberalizma i globalnog lobotomnog mnjenja ima smisla. Na tom trostrukom CD izdanju, Disk Br. 2 (nazvan Dybbuk) je celina sa obradama Bowiejevih pesama iz raznih prtljaga njegove karijere. U odnosu na Bowiejevu produkciju, bila ona svedena ili pojačana, Momus radi skoro asketske verzije, sto jeste (ne)očekivana blagost, jerbo mi neke verzije zvuče onako kako bih sa naknadnom pameću voleo da su originali zvučali.

Disk Br. 3 je prozvan Harvard & sadrži obrade drugog najomiljenijeg Momusovog autora, Howarda Devota (Buzzcocks, Magazine, Luxuria) i tu je ovaj Škot malko bliži originalnim izvedbama, nego na Bowiejevom disku. Ako bih morao da se odlučcim koga bih voleo da upoznam od ove trojice, nesumnjivo bi to bio Devoto. Čovek koji je za mene sa svojim bendom od prvoboraca brit punka uz Wire, The Fall i Bansheese obeležio formiranje post-punk estetike i shvatanja, je poznat po artizmu, bibliotekarskoj načitanosti i zavodljivoj nervozi, i svojim je činjenjem i pojavom naterao Paula Morleya da ga onomad u herojskim danima nazove najvažnijim živim čovekom. Traženje značenja i značaja Momusovog sveta kroz Devotove svetove jeste nešto što obećava i ispunjava perverziju, ali sve je na kraju u punom uhu slušaoca. Očito je da Momus Devota doživljava slobodnije i bliže nego Bowieja, više deluje u ulozi saborca i kolaboranta, što ima svoju logiku. Moram da priznam da disk Harvard uvek i opet otkrivam, mada sam ga čuo nebrojeno puta i uživam u tome što me zbog instrumentarijuma iskušava kao delimično umišljen – ili bih ja vole da je - tribjut Daveu Formuli i Barryju Adamsonu.

Na kraju, mada je moglo i najprvo je Momusov originalni materikal ; Disk Br. 1 – Turpsy koji je ništa manje od vrtoglavog. Dok Bowiejeva i Devotova agenda imaju fusnotu predznanja i prepoznatljivosti, originalna materija – mada se očituje Bowiejev uticaj - je novitet koji (se) ne umara. Nema nagomilavanje svega & svačega (a ima zamešateljstva žanrova), nema glamurozne, već najadekvatnije produkcije, Momus iz kiptećeg mozga razvija i rikošetira ideje, u meri “srednjeg puta” koji je možebiti i uticao na Momusa koji inače živi u Japanu. Možda deluje nesuvislo reći za trostruki album da ima meru & konstantnost, ali tako jeste. I dok Turpsycore odlazi u fejd-aut uz završetak mog pedaliranja po pančevačkoj večernjoj prirodno-industrijskoj magli i naočitim blatom (Back to Nature kako bi rekli odskoro I Momus i/li Devoto) razmišljam koliko i na koji način su danas ovakva tri autora zaista potrebna svetu na način da oblikuju živote!? Pojedincima koji lične utopije uspevaju da održe i odbrane barem malo neukaljane jesu (i to jedina opcija sa dobrim zalogom za budućnost) , a onda je po teoriji da je sve uvek i svuda povezano, sve i moguće.