Ako
ima ignoranata u okolini valja im reći da je belgijska etiketa Dauw posvećena izdavanju instrumentalne
muzike iracionalne vedrine. Naravno, za one koji uživaju u ovakvoj
muzici. Za nešto jače od godinu i po rada u katalogu imaju i imena kao
što su Federico Durand, Cass ili Dag Rosenqvist. Sokkyō
je improvizatorska avantura koju su priredili Ciro Berenguer i Heine
Christensen, momci iz Barselone.
Izvan Sokkyō aliasa, Ciro pravi muziku koja je anahrona ovom
izdanju (više folk, jazzy i progresivnih uticaja ), dok je Heine Christensen, zvukovno bliži i to
bonus govori kroz Ghostandtape
entitet sa recentnim izdanjem za famoznu Slaapwel Records etiketu koja izdaje muziku namenjenu spavanju
(obavezno reći ignorantima, ako ih ima u blizini!?) i onim predjašnjim za
isto znane etikete Hibernate i Rural Colours.
Long Forgotten
Memories
je njihov kanal za govor iznutra ili spolja, svejedno je. U (pretpostavljam)
tami diskografsko-studijskog kluba na deliktano jezgro field recordingsa koje je pronasao Ciro , dva momka strukturišu ljusku kroz koju muzičkim sonarom kroz
vene i arterije i nerve traže put ka središtu praznine, koja možebiti ponekada
znači sve. Kao uputstvo za dodatno iskustvo dali su obavijest da Sokkyō na japanskom znači sviranje bez ikakvog plana. I to jeste
to, muzika struji i iznutra I spolja. Svejedno je.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.