Укупно приказа странице

среда, 02. март 2016.

Kirill Mazhai – Small Hours (ШАΛАШ 2016 )



Ima nečeg arhaično-zavodljivog u ambijentalnim kontemplacijama Kirilla Mazhaia, Belorusa iz Minska. Kolekcija njegovih snimaka iz 2015. (januar  - avgust) je ponudjena kroz opskurnu etiketu ШАΛАШ iz Novosibirske Oblasti, Rusija i iako info navodi kao inspiraciju pesmu Small Hours Johna Martyna sa albuma One World (1997), meni ovi beloruski rani sati evociraju sve ono najbolje sto hodočasnika ovakve muzike uzbudjuje ili smiruje tamo od Enoa & Frippa sve do Williama Basinskog.
To naglašavanje pesme Small Hours je kada razmislim poluglasno stanovište koje govori o namerama Kirillove zvučne prostornosti/ protočnosti. Način na koji je Martynova pesma snimljena nije bio uobičajen za to vreme.  Phil Brown, čuveni inženjer zvuka koji u svom CV-iju ima klijente kao  T.Rex, Cohen, Marley , Eno, The Associates, Talk Talk, Throwing Muses (da navedem najdraze.. ) je snimio Small Hours tako što je zvučnike postavio sa jedne, a mikrofone sa druge strane jezera, uhvatio je duh i habitus lokacije čak i  preko gusaka I talasa, što je mnogima dodatno bilo zanimljivo i  kao trivija. Inače, pesmu doživljavam kao prototip onoga što su kasnije (u)radili Talk Talk, čijim se zvukom upravo Brown pozabavio pri kraju njihove karijere. Ako nije bilo dovoljno trivija, Robert Smith (The Cure) je na tribjutu Johnu Martynu obradio upravo Small Hours.
Cela dodatna priča možebiti deluje kao off-topic koji je kao i u mnogo slučajeva prevladao, ali kada se čuje Mazhaiovo delo, ima smisla razmišljati o inicijacijama koje umetnici primaju i  zatim razvijaju u sopstveni svet.



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.