Poskakujuća i oivičena muzika ruskog dua ( Saint-Petersburg. Санкт-Петербу́рг)
koju smo nekad zvali post-punk, new wave, pa je u odmakloj definisanosti dobila
i gotski prefiks. Naposletku je uskrovištena kao coldwave, darkwave ili synthwave.
Kako god ne čudim se što me ovo podseća na shvatanja i estetiku nekih bendova
sa ex yu prostora, ili generalno prostora van anglo američkih dominiona.
Naravno najjači su upravo ti uticaji , posebno ranijih The Cure.
Manchester, Novi Sad, Glasgow, New York, Berlin, Rijeka, Liverpool,
Sheffield, Leeds odmah padnu na pamet i o njima bih voleo stalno da čitam. Ljudi
sa njima prisvajaju i bliže i dalje.
Dusseldorf jeste bio tu , ali ga nikada nisam sabirno i saborno gledao, nema
većeg razloga za to, iako su tu bili i Kraftwerk, Neu! i D.A.F koji po
kriterijumima ulaze u najvažniju ekipu.Ipak kao u mnogim stvarima kada informacije počnu da stižu, dolazi do
sukoba, ambivalencije i gubitka prvotnog entuzijazma. Nije se to
desilo jednom, već mnogo puta, ali ništa ne može da zaustavi (skoro ) opsesivnu
želju da čitam o tome šta god padne pod ruku.
Knjiga o Dusseldorfu je od najdobrodošlijih i rado priznajem, da sam uživao
u čitanju, vratilo me u vreme kad nije bilo interneta , kada je ređi izvor bio
Music Express iz Germanije i na kioscima dostupni NME i MM u trenucima kada se sve
dešavalo. Nismo sve shvatili, ali smo imali informacije preko kojih smo se
nadogradjivali tumačenjima i upravo to (ne)razumevanje je bilo ono što nas nas je
(iz)gradilo.
Kao i u svakoj priči i ovo o Dusseldorfu ima primere neočekivanih uzleta
altruizma i saradnje, ali i onoga sto bi
se nazvalo izdajom. Sve klizi, značaj informacija koje se lako povezuju obogaćuje
znanje bilo ono načeto, veliko ili početničko. Autor je Rudi Esch koji u
CV-iju ima saradnju sa Klaus Dingerom ( od nedavno i koautorstvo o knjizi o DAF
)i četvrt veka dug rad u Die Krupps . Takoreći insajder.
Izdvajam triviju prilikom reizdanja Neu! albuma zaGrönland Records, doveden je
Anton Corbijn da uradi promo fotografije za bokset, Dinger je pitao nakon što
je odbacio ponuđene radove, koliko je honorar Corbijna. Kada je čuo da je iznos
12.000 eura, otišao je kući, opalio polaroid selfi i poslao ga etiketi uz
otkupninu koja je glasila tačno na 12.000 evra. Pomalo komercijalno
samoubistven potez, ali takvih je bilo u Dusseldorfu i više od incidenata, mada
nikada nikome nije manjkala zelja da se proslave, ne treba imati iluzija.
Konstantu mančesterskih bendova kojezloupotrebljava
hajp muzičke
štampe mogli bi da nastave Money. Mnogo im toga ide u korist. Upražnjeni
prostor, harizmatični lider u najavi, ugovor sa nezavisnom etiketom, naravno muzika --> materijal bogomdan kada nema bendova koji mogu da
imaju i jare & pare, mejnstrim & nezavisnu i publiku & kritiku.
Plus, nije nemoguće anticipirati Money za par godina u
najšarolikijim kontekstima i neumoljivo odricanje hard/core fanova koji ne mogu(zele)
da ih (is)prate. Dal' će sve to
dostići iliostati na
statusu bendova sa zatvorenom bazom, kao sto su, recimo nekad bili Puressence, (ne)strpljenje će da
pokaže.
Momenat koji mi je odvojio pažnju za Money je pesma A Letter ToYesterday. Čuo sam bend koji ne može da odluči dal' će da zasvira Atmosphere (Joy Division) ili Stolen Property (The
Triffids), a onda u hipu prelazi u nešto za šta bi wannabe nobelovac Bono Vox i njegova sabraća iz istog zlokobnog kruga besmisla (neka id predvode Coldplay)
dali mnogo čekova da mogu sličnoda spajaju slike sa tonovima.
Money imaju potencijal da se kreću uz popularnost i globalnu
raspoznatljivost, a opet dovoljno daleko od
(nevoljno spomenutih) Coldplay i sličnih vasarskih telala koji tupe intelektualni i artistički potencijal konzumenata. Money( jos uvek )ima i poetiku i autentično pripada pop kulturi. Ako ovo nije
dovoljna vredna preporuka, komentar sa jutjuba je Money
opisao kao bend u kome se susreću Verve ( iz Storm in Heaven perioda ) i Sigur
Ros. Ko ne veruje, tu je So Long (GodisDead).
Shvatio sam ovo kao razradu low-fi punka mikrokozmoza sa kraja
sedamdesetih. Nesumnjiva ironija čini da je kontekst više nego bilo kome
razumljiv britancima, opet nama uživancija u recikliranju nostalgije odenutu u
entuzijazam za koji danas (uistinu)znamo šta je bio. Dirljivo i smešno.
Potvrda u vidu pozitivnih brojanja, jerbo je link prosleđen vrlim
prijateljima koji još uvek cene i štuju razuđenu liniju izmedju X Ray Spex, TV
PersonalitiesiThe Fall.
