Jednoga dana je stigao link za Dark Entries stranicu sa ponudom za (reizdan
*ojačan) Moral album “And Life Is” (1984), a nakon što sam odslušao album, u
tami solitary disko kluba nešto sam mislio. Ti sinti bendovi sa početka
osamdesetih su bili (većma) svedeni na potragu za savršenom pop pesmom, istovremenim
hitom da razbije tržište. Ne baš uvek njihovom voljom, bio je to imperativ onih
(diskografija) koji su odlučivali, a promocija je ultimatumima isla za tim. Bilo
je mnogo više u njima, ali posle svih ispovesti koje su u javnost izašle (opet od
istih na novi način zapakovane i prodavane) moramo da budemo prezadovoljni. Neki
su puštani niz vodu u trenucima kada su se samooslobađali ili anulirali
korporativne sugestije. Sada to znamo, a mislili smo da su se pokvarili ili kreativno
otupeli. Mada je bilo i toga.
Rikverc na (uglavnom)sinti auto dzadi sa dužim Moral konačištem me je opet
doveo do razmišljanja kakve bi oni imali šanse da uhvate više od trenutka tamo
u osamdesetim. Ovaj trio iz Arhusa (Danska) je sem lokala ostao skoro anoniman
i možebiti da im je to prednost, a tada nisu tako mislili. Da su bili na nekoj od
znanih indie etiketa, njihovi lideri (indie & alternativne legende - ništa manje
surove prema ustrojavanju (tuđih) karijera ) bi već našli način da im amputiraju
kojekakav poriv za avanturom zarad koje desetine prodanih primeraka više.
I uz prisvojene uticaje tu i tamo, Moral su sveži i zabavni, njihova blaga kompleksnost
nije pretenciozna da bi se vaspostavila ozbiljnija kritika. On Serial Rendau
deluje kao da se The Creatures zagrevaju, a Slottet I Luften je vikendašenje uz
The Cure (Pornography faza) sa drugačijim instrumetarijumom i manje toksičnim dopinzima. Dance of the
Dolls je sub Human League. The Wedding sa ritam mašinom i vrištećom gitarom su ran(ij)i
Cocteau Twins, dok je Still Remaining nešto na šta su Saint Ettiene nekada (dok još to nisu bili) naleteli, culi i zapamtili.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.