Ironično, nerealizovano Manual/Auburn Lull split izdanje je avanzovalo
poznanstvo Munka & Colba u dugoročni danskk - amerikanische frojndshafft.
Da bi izrazio univerzalno u sebi, Jonas Munk (Limp, Manual, Causa Sui...)
koristi različite jezike - (shoegaze, elektroniku, stoner rock,
psihodeliju...), a svojevremeno je razdragan Auburn Lull muzikom, planirao da
sa njima podeli jednokratnu diskografsku katalogizaciju. Od svega je naposletku održao kontakt sa Jasonom Colbom, koji je gitarisao u Auburn Lull,
američkim shoegazerima koji su specifičnosti vukli iz nasleđa ambijentalnih
majstera skoro podjednako kao i od Slowdive.
Munk - Colb poznanstvo odbrojava skoro dekadu, a susret u realnom
vremenu pre po(la) tuceta godina je dogovorio internetsku razmenu fajlova koja
se predstavila kao Billow Observatory. Danac i Amerikanac su i putnik i
doppelganger - prate se, sreću i nadopunjavaju u gledanju na daljinu u
najbukvalnijem smislu - jedan naredi toponim i opiše okolinu, dvojnik meditira
nad tim i zabeleži impresiju. Rezultati rehabilituju utopiju u stvarna mesta
kroz (uglavnom) tretirane i mutirane gitare i tamo obitavaju mnogi ambijentalni
uticaji, od onih post-roxy Enovih sve do svežine Stars of Lid.
Iako su kampanjski
prvenstveno stvarali za sebe, Billow Observatory celina poništava jaz vremena i
razdaljine i lišena je rasprostranjenog narcizma i bahatosti. Takva nenametljivost omogućava refleksije
slične onoj odraza meseca na vodi - mirno slušanje pojašnjava uvid i nagoveštava nivelisanje inicijacije iz
stvaranja, dok se uznemirenost ne trudi
da kroti nejasnoće. Pretpostavljam da su autori to voleli kod omiljenih
ambijentalnih komada.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.