Nick Cave & Warren Elis - The Proposition (Mute, 2006)

Posle više godina Nick Cave se udostojio da široko otvori prozor i ubaci nam beskompromisno svoju viziju svetlosti/mraka. Mislim da sam dužan da otkrijem da je Nick Cave bio i ostao moja najveća muzička opsesija i fascinacija i teško da želim da kažem bilo šta ne-pozitivno o njegovom muzičkom radu (sem ako nije u pitanju Nocturama), ali smo zaista još od vremena iz Your Funeral, My Trial uz veličanstvene komade, dobijali i poneki podmetnuti filer na ploči.

Veličanstveni primer je poslednji album - bespotrebno rasčerečen na dve strane sa nekoliko neverovatnih pesama (Easy Money i posebno O Children), ali i prepun nekih ličnih Caveovih iracionalnosti samo njemu znanim . Sve u svemu, i dalje ispred mnogih, ali da ne gulimo tako lako kolena pred carevim novim odelom. Uz uvek prisutnog i ključnog Micka Harveyja, fokus se sa godinama pomerao sa Blixe Bargelda na violinistu/gitaristu Warrena Ellisa iz sjajnih Dirty Three. Nevolja je bila samo u tome, što ni Cave ni Ellis nisu umeli da odrede meru Ellisovog delovanja, pa su neke pesme postale očigledno Ellisovo bojno polje i trka sa ostalim članovima benda. Uz to, Caveovo birokratsko opredeljenje prema muzici (iznajmio ofis i piše pesme od 09-17h), petoro dece i žena super model i ugovor po kome mora svake godine da objavi album za Mute; da, deo Mute đavolje prodaje Sonyju - ali kako bi Diamanda Galas, Liars, Barry Adamson i ostali objavljivali albume da nije Cavea, DM, Erasure, sada i Goldfrapp)/

I onda - puf!! 

Sasvim neočekivano soundtrack za The Proposition. I to nakon dva soundtracka za Johna Hillcoata - Ghost Of Civil Dead i To Have and To Hold (na jednoj pesmi peva Scott Walker) došao je ovaj izbrušeni dijamant. Neverovatna lična hemija izmedju Cavea i Ellisa je kulminirala na ovom albumu, koji skoro sa udesom funkcioniše i kao celina van filma. Pun kraćih instrumentala, Cave  briljira u vokalnim numerama ( na off-albumima kao što je polu spoken word album The Secret Life Of The Songs  je baš inspirisan). 

Ova ploča je jezivo tužna, filmski predložak je, kao što sam negde pročitao, krvav. Da li će popularnost ovog albuma s obzirom na ciljanu svrhu ići uz kvalitet, meni više nije važno. Znam samo da se iracionalno hvatanje i samo-pravdanje nekim pesmama konačno isplatilo. Ključ sreće je u sporosti i strpljenju. Što reče davno Bunuel (kada smo već kod filma) - režiser ceo život snima jedan isti film. Da, to i jeste Nick Cave, ma kako god se nekad subverzivno ponašao i prema sebi i prema nama.

https://www.discogs.com/Nick-Cave-And-Warren-Ellis-The-Proposition-Original-Soundtrack/master/28155

http://www.nickcave.com/films/the-proposition/

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Proposition_(2005_film)