U kretanjima, ako ima slobodne vodene površine, vreme i prilka dozvoli,
potopim se i regenerišem. Tako to ide. U kući svako malo odem u vodu i bude
laganije.
U vodi me zatekla i Emily A. Sprague i misao je bila da naslonim njenu
muziku, na muziku omiljenog švabe Güntera Schlienza, Njegova simulacija neophodnih
životnih uslova je možebiti svestranija i šira, no ne mari. Onda sam se setio i
Jürgena Müllera – Science of the Sea i Lis(a)bona Keitha Fullertona Whitmana, to iz
glave najdraže potopa.
Te su ploče , ultra vodene sa nagoveštajima traganja koje se ne napušta, čak i kada sam ih svestan kao iluzije.
Emily ima i bend Florist, folki orijentacije, pa ko voli neka proba jedan
od linkova.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.