01.Savages – Shut Up
02. High – Catcher
03. Section 25 – This is the Love
04.The Laughing Chimes – High Beams
05. Diskret- Odes
06.Rats on Rafts - Japanese Medicine
07.Pye Corner Audio –Hollow Earth
08.Steve Moore – Beloved Exile
09.Van Sandamo – Santosha
10.William Basinski – Vivian and Ondine
Svet se ubrzao, svako vidi, pa je vreme kada su Mogwai počinjali smešteno u
fioku gde se drzi skoro antika. Mnogo toga se promenilo, pa čak i kako Mogwai
zvuce, ali je kvalitet srećom(uvek) tu, ne iščezava. Drugačiji jesu,
samoreformišu se, ali valjda smo i mi barem toliko uznapredovali da smo u
stanju da ih pratimo. Postali su kompleksniji, mada se čini da su im stvari
jednostavnije, kraće i nekako smišljene da ne iskušavaju pažnju do iscrpljivanja.
Novi album Bad Fire je opasna stvar, moze da učini da zaboravite mnoge
stvari oko sebe, ali meni je jedna pesma privukla pažnju, mada osećam grižu
savesti što samo nju biram. I taj utisak se uvećava umnoženim slušanjem, to je
18 Volcanoes i zaista je, ali zaista, siguran sam, novi favorit u Mogwai
bisernoj kolekciji. Koja je ogromna!
Ovde se Mogwai kao kameleoni pretvaraju u Creation band-sekcija dreampop
/shoegaze i naprosto briljiraju. Numera nije instrumentalna, vokal je utisan da
ne remeti fluidnost instrumenata, ritma gotovo da nema kakav su oni galamdzijski
band, mozak ga odmah opsenarski po defaultu smesta u pozadinu i još jednom nam
govori da je neuroplastičnost jedna od najvećih stvari glede naše vrste. U
nekom savršenom svetu, ovo bi bio alternativni hit,u svetu gde se vrednuje delikatnost
kao način i izbor zivljenja. Uz sve rizike koji donose plodove.
Kako god , Mogwai se svakom novom pločom pomeraju u neki njihov svet.
Uostalom naslov jedne od pesama sa novog albuma govori da ako čovek misli da živi
u lošem svetu, mozda bi valjalo da pogleda u neke druge i onda iskoristi ono
najbolje od ovoga. Oni su primer toga. Dokazuju da svet pruža mogućnost da
sopstvenom utopijom možemo da popravimo svet, sada više nema dileme. To je vec
postala nužnost i dužnost. Ovi neumorni putnici to rade ovako.
https://mogwai.bandcamp.com/track/18-volcanoes
01.Pink Turns Blue – Social Station
02.deary-The Moth
03.Good Sad Happy Bad –Star
04.Royksopp ( feat Susanne Sundfor) – Beacons
05.Ductape – Blue Black
06.Nothingheads- 3000 yers in showbussines
07.ethel kain – etienne
08.snapped ankles – raoul
09.michelle gurevich – there’s no one answer for life
10.chris harms – grey machine (feat VNV Nation)
Kvartet iz Hulla, čuvenog mesta po Univerzitetu, naslovu Housemartins
albuma i lokalnog takmaca iz štiva koje je svako od nas drzao u rukama onomad
ili onomad ranije! Listi iz kladionice!
Ovde je reč, ajde da ih nazovemo shoegazerima zanimljivog naslova Bdrmm. Više
o njima mozete naći u postu na ovom blogu iz jula 2023. Tamo ima ponešto o njima,
preporuka svakako. Hvalospevi su jos uvek u najavi, mada već sada zvuče jako
dobro.
Pesma dana je najava za njihov album koji se pojavljuje krajem februara (Microtonic).
Počinje polu-trip-hop ritmom na koje se polažu vazdušaste gitare koje vuku sve
dalje i dalje, ostavljaju u audio aparatima trag kao sto se chemtrailovi
razvlače po nebu. Vokali su naravno polusneni, ali u svakom trenutku baš oni
koji teraju da se uši naćulje da se bolje sve čuje i razazna. Dodarni instrumentarijum
kako pesma odmiče povećava čežnju i uvek je podjednako daleko od ubrzanja koje
je kao fatamorgana (ipak ga nema ) pošto pesma sve vreme o(p)staje u istom
ritmu.
I na kraju ono što bih drugaru rekao u SMS-u. Ako voliš Ride ili
Chapterhouse, guglaj!
https://bdrmm.bandcamp.com/track/infinity-peaking
01.Mess esque – take me to your infinite garden
02.David Grubbs – The Snake on It’s tail
03.DOVS – Psychic Geography
04.Choke City- Wonderlust
05.Bragolin – This grotesque
06.Viva Le Fete – Destination Amour
07.stella rose –mid (koln)
08.FACS- You Future
09.Grungy Bill – The Mystic Order of the Magic Night Ball
10.Bleach Lab – Drown
Omladina ( deary su iz Londona) koja je čeprkala po pločama
roditelja i posebno su u u 4AD, Slowdive i sličnima prepoznavali sebe i rešili to
da počnu da beleže. Hvala im na tome!
Naslovna stvar je lagana, čista emocija u slow-e-motionu
koja se prikrada i osvaja svojom
“nowhere fast” senzualnošću koja se uvija oko slušaoca. The Moth je sledeća
stvar, a nešto je izmedju upetmpo ritma koji su baggy bandovi na kraju
bastardizovali, trip hop opet patentirali, a deary preko njega razvlače gitare,
dok glas priziva svakoga počevši od
ranijih Cocteau Twins i sličnih sneno-mogadonskih ženskih vokala. Kao neki 4AD relikt najbliži
recimo Swallow kada puste ruku. Sledeca ,Selene je povratak na dreampop koji
kaskadno poskakuje, dok vokal doziva iznad njih, tamo gde oseti drhtaje u publici,
još doda taman toliko da je razvali , a Head Over Heels gitare samo kupe
ostatke rastopljene materije.
Elem, da ne bih pretvorio ovo u propagandni materijal, sad ću
da stanem, kažem da je i ostatak jako intrigantan, a oni bolje upućeni su već
shvatili da je za ljubitelje dreampopa ovo naprosto moranje.
Prethodni, isto dobar mi se čini kao dobra uvertira za ovaj
EP, gde su se disciplinovali, sačekali, ponovo se zagledali u sebe I dali nam
trenutno ono najbolje od sebe.
Računajte ovo kao teaser, sapnut u uho!
https://deary.bandcamp.com/album/aurelia
01.Nella Invo –Madonne Eletriche
02.Mogwai -18 Volcanoes
03.Amon Tobin – on a Hilltop Sat The Moon
04. They Die – Glass Girl
05.Vera Gloom – Hollow Mind
06. Lisa Gerrard – In Exile
07. Yama Uba – Isolation
08.The Upstart Crows – HouseFire
09.Unknown Vagabond- Tear Down Those Walls
10. Anna B Savage - Donegal
Sjajni Australijski band koji John Peel ne bi skidao sa svog
programa, da je kojim slučajem prisutan.
Kvartet iz Melbournea me je u deliću sekunde naterao da potražim
Undertonese, Saintse ili tako nešto za kasnije iz kolekcije, mada jesu Delivery
drugačiji. Imaju za razliku od njih i pretencioznijih zahvata, isto tako
uzbudljivih i malćice komplikovanih,kao i ovih bazičnijih. Tamo gde su
Undertones preživljavali svoje adolesscentske i ostale krize, Delivery prave provokaciju pojavom (imidzom bez imidza), veselošću i sveopštim
isticanjem, zvučno i vizuelno.
Od početka do kraja, rokerski punk, ako uopšte smem da se
tako izrazim, vozi kroz ploču. Nema predaha, udisaji za vise kiseonika u
organizmu su skoro prikriveni da drugi ne primete, a nema se ni vremena. Refreni
(ili ono što bi trebalo da to bude) ponekada izgledaju kao dovikivanje izmedju članova
benda koji izgledaju kao starija ekipa sa dečijeg igrališta koja gluvari, i kada se pokrenu krene ploča čudom se čudim,
ne samo kako ovi ljudi koji na prvi pogled na haju ni za šta sem zabave, ovako
sviraju, već da i uopšte znaju za ovakav zvuk. Tek je Januar,a Velika Sila ( Force Majeure) je u svim
zamislivim kombinacijama za iznenadjenje godine.
Očito lični propust što sam propustio prvi album, pošto sam
našao podatak da je Henry Rollins puštao u celosti debi album u svojim
programima i tako namamio sadašnju etiketu (Heavenly) da ih potpiše. Nostalgično
sa pogledom u bolju budućnost.
https://deliveryband.bandcamp.com/album/force-majeure
21.warmdusher – body shock
22.delights – two times over
23.the gentle spring-sugartown
24.the gentle spring – dodge the rain
25.edwyn collins – knowledge
26.urge-of georgics
27.The R.I.P.ped Nancy’s – Black Hawk Down
28.Otto Wilzammer-Pretty Girl ( experimental journey)
29.Mad Iris-Name Tag
30.Nina Hagen-naturtrane
Jos jedna Londonska grupa iz ešalona onih koji se razvijaju i pronalaze svetonazore iz punk i post punk nasledja. Oni uz to, izgleda, imaju i dobro znanje iz garažnog zvuka, sto se ne libe da pokažu i začine čitavu kipuću
ujdurmu još ukusniju. Naravno, ne na eksplicitno-arhaični način, vec
adaptirano slengu i dinamici novije generacije.
Do njih me je doveo Steve Lamacq, legendarni promoter dobre
muzike koji ih je uporedio sa Public Image Ltd. Dalje je bilo samo pitanje
tajminga.
Ima u tome istine, samo sto su Nothingheads brži, jasnije
definisanih i skraćenih rifova, čuje se da su pripadnici novije generacije. čak
bih se osmelio da kažem da su slušali ( uz ogradu pretpostavke ) i dosta math
rock bandova, rifovi su im tako omedjeni, ne izleću iz svog ležišta-nema šanse
da im se to desi, dok afekcija vokala moze da podseća na Rottena ponekad više
nego na Lydona. Kakogod, sve to ide uz bučnu podlogu koja stvara uslove za
zadovoljstvo u toku i u konačnici konzumiranja. Kažu da su deci dozvoljene maštarije
za stvaranje veštačkih rajeva, za Nothingheds taj povratak u prošlost (maštarija)je
dobar avans za lepu budućnost, sudeći po ovom neće se stideti svog legata.
Grupa za današnje turbulentno vreme, gde prethodni sat,
izgleda kao nešto iz ne tako bliže prošlosti.
https://sister9.bandcamp.com/album/the-art-of-sod-vinyl-lp
01. Conrad Schnitzler & Pyrolator - 389-8
02. Chikiss – Nevesta
03. Kreidler – Sun
04. Tolouse Low Trax - Rushing Into Water - Themes For Great Cities –
05. Bernd Kistenmacher - Joie de vivre
06. Moebius - B 36
07. Propaganda – Purveyor of Taste
08. Camera – Affenfaust
09. You – Magooba
10. Roedelius – Adieu Quichotte
Dovoljno žestine, energije i svežine da treći album banda iz Londona drži pažnju tokom cele vožnje. I prethodna dva su bila dobra, ako nekome ovo što će poslušati nije dovoljno.
Ako bi me neko pitao u dve reči da mu ih opišem , rekao bih –
post punk koji je do skoro više bio u punku, ali su iskreno sazreli da se
upuste u neke komplikovanije i zrelije teme i muzičke izazove. Dobra osnova
koja je više puta upalila.
Album je uz tu tranziciju relaksiran taman da slušanje
proleti, otvoren da se raspoznaju razni uticaji koji ne lome osnovnu liniju
koju je band zacrtao i samouveren da može na njih da se računa u nekom daljem
sortiranju interesantnih - od onih drugih. Na momente band zvuči atmosferično,
na momente sonično- sve u svemu taman da podigne još vise lestvicu za nova
sazrevanja i učvršćivanju identiteta. U svakom slučaju band koji odskače od
prosečnih kadeta britanskog post punk revivala. Jos jedno ime za svaki slučaj notirano
u tefteru - koji se ipak puni.
https://badvibrationsrecords.bandcamp.com/album/reason-enough
01.The Underground Youth – You ( The Feral Human Thunderstorm)
02.Layon – In the Quiet Absence of God
03. Fingathing – Welcome Wizard
04.Shedfromthebody- Sungazer
05.Vanesa Bedoret – Choice
06.Vanessa Bedoret – Ballad
07.water,please – navigator
08.Glazyhaze – Forgive Me
09.Chalk – Afraid
10. Underworld and Salt City Orchestra – Cups
Ueno Takashi je polovina
duo Tenniscoats i na albumu Arms je priložio snimke koje je pravio i usput snimao
za neke svoje potrebe. Nikad ne znaš…! Nema ovde nečeg apstraktnog, sem ako to
ne nosite u sebi i pravite transfere, a čini mi se da takvi i traže ovakve ploče.
Paradoksalno, mislim da isti traže zabavnu i relaksiranu i radosnu muziku
koju imaju ovde za malo predaha. Ueno se sveo na ono minimalno, gledajući da
izbaci sve veznike i preopširne rečenice, nakićene prideve i sve što ide uz to.
Arms su krstili kao Ambijentalnu, kao New Age ili cak
Downtempo ploču, I to oni kojima je stalo da vam to šapnu u prolazu i koji
moraju da je preporuče. Etiketa koju ju je izdala je čak definiše I kao post-blues
gitarsku muziku. Da se ne lažemo Room40 je eksperimentalno-ambijentalna etiketa i ljudi koji je poštuju prvi će da zakucaju na ta vrata. Kada im se otvori,
dočekaće ih gostoprimstvo koje će da pamte. Januar je još uvek, nikad dosta
topline…
https://room40.bandcamp.com/album/arms
01. Destroyer- Bologna
02.Ueno Takashi – Wah
03. Horsegirl – Switch Over
04.Miki Berenyi Trio- 8th Deadly Sin
05. Ian Wellman – Sidewalk Grates
06. bdrmm – Infinity Peaking
07.The Horrors – More than Life
08. Blood Lemon – Mountain’r Lower
09.. Massive Attack – What Your Soul Sing
10.Molchat Doma – Live at Panorama Hotel
Na ove mladiće iz Chilea sam naleteo slučajno. Youtube je
predložio na osnovu onoga što sam prethodno proveravao i ispade naposletku zanimljivo.
Vreme će kazati, mozda je ovo i početak nečega što bi moglo da intrigira. Ali,
bez zagledanosti u daljinu…
Duo je odrastao na post punk zatim i shoegaze obrascima i svemu o šta se okrznuo usput. Vidi se da je reč o bandu koji se traži, ali ima
taman elemenata da posluži za današnju pobedu koja će ih disciplinovati do
novih pobeda. A uložili su dosta,za producenta su uspeli da dobiju John Fryera (4AD, This Mortal Coil) a na a vokalima im gostuje Tessie iz banda Intimated Strangers.
EP ima 4 pesme, format kao u stara dobra vremena, a treća i četvrta
naglašavaju elektroniku, tako da je moguće da će neki sledeći dugosvirajući
projekat doneti iznenadjenja i naterati ih da u sebi razviju nagoveštenu
samokreativnost i traženje sopstvenog izraza. Za sad je EP dovoljno dobar za početak i preporučujem u trenucima kada počinje odmor, onaj aktivniji. I zagrevanje u
večerima kada se počinje sa prelušavanjima već proverenih favorita. Nada je da će
sa narednim izdanjima ući u takvu plejlistu.
https://www.facebook.com/vortexofficialproject/
01. Decadestetique - Tremble
02. Heartworms- Extraordinary Wings
03. The Liminanas – Ou va la chance(Francoise Hardy Cover )
04. Varsovie – Perspective Nevski
05. Everything Is Recorded - Swamp Dream #3
06. The Cure – I can never say goodbye ( 6 music live session )
07.The Abstractica – Show me What’s Right
08. Pink Turns Blue – Stay for the Night
09. Andy Bell feat Dot Allison and Michael Rother – I’m in love with German
Film Star
10. Ethel Cain – Vacillator
Godišnji delimični izdavački i kreativni presek jedne od
omiljenih europejskih etiketa koja je možebiti najzastupljenija ovde u
Zauberquelleu -nisam proveravao, ali u zadnje vreme svakako, Uskoro možda i svojevrsni švedski sto.
Etiketa baštini neka od onomad opskurnih, pročujenih ali
nenabavljivih kraut ili elektronskih izdanja iz Germanije koji su tada bili
neka vrsta narativne utopije-nudi ih novim generacijama i onim starijim da
obnove kolekcije. Istovremeno traži nova imena, kadete za neka buduća kultna
odlikovanja i doziva nas da bacimo oko ili uho na neo-kraut I žanrovski time
inspirisane projekte sa različitih prostora. Muzika nema putovnicu,niti joj je
potrebna.
Na konkretnom sampleru ima sv(ač)ega – nekadašnjih, a gle čuda
uvek aktuelnih u etru underground zvezda
- Conrada Schitzlera koji je radio u Tangerine Dream i Cluster, onda
nezaobilazne pionire Faust, hiperinteligentne kibicere top lista Propaganda , revolucionarnog
Martina Reva iz legendarnih Suicide i Karla Bartosa iz kamena temeljca
Kraftwerk. Samo to bi nekom bilo dovoljno! Vreme će tek govoriti svoje o materijalima i bandovima koji nisu reciklirani, nego
su sveža i nova snaga.
Od tih novih nada tu su Ruskinja Chosskiss ( o njoj uskoro
više ), već hvaljene Eat-Girls i ostali koji se dodiruju jezgrovitošću I
kvalitetom koji će vremenom samo sazrevati, sva je nada. Za sada, polako i lagano, onda ide luudo i brže, doćiće već na red. Za širi spisak, treba
proveriti internet prezentaciju etikete i prepustiti se.
Ispod je iink za bandcamp koji mami i nudi najavljene
djakonije. Nije nezdravo I nema kontraindikacija, sem ako ne patite od lošeg
ukusa.Naprotiv, na duge staze je lekovito!
https://bureaub.bandcamp.com/album/bureau-b-2024
01. Yoo Doo Right – SMB
02. Dustbowlchampion – Touchdown
03. Chuzpe – Love Will Tear Us Apart
04.Wire - Ahead
05. Crows – Land of the Rose
06. Ethel Cain – Punish
07. Whirr –Days I Wanna Fade Away
08. Throwing Muses – Summer of Love
09. Chronotape – Let the Night Come
10. Mogwai- Fanzine Made of Flesh
Volim ovakve bendove ili kako bi rekli projekte, nastale iz
potrebe da se nešto kaže svetu I da ljudi kao sto su Jaron negde postoje. U
današnjem otporu kada svako to može da se obznani selfiranjem ili nakaznim
samoreklamiranjem po drustvenim mrežama, jos uvek ima ljudi koji rade na sebi
zarad nekih sličnih sebi, koji su opet imali sreće da nalete na ovo.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_ksaYPVDTuQweX918FhVHcSjtsZQlOkwHY
https://dustbowlchampion.bandcamp.com/album/baby-tapes-2
01. sean40hands – hands city's
02. Lazyboy feat Lee Pery – Penguin ( manasseh mix )
03. Ximera – Zudwa
04. Nick Normal – Mixed Lettuces 1& 2
05. Patti – Convenient
06. Tangerine Dream - Ricochet I
07.. A Place To Bury Strangers – Have You Ever Been in Love
08. The Occasion – No Future
09. The Germans – Ich Sagte
10. Milkilo – STRAH
