01.Yo La Tengo – Sugarcube
02.Horsegirl – World of Pots and Pans
03.Teenage Fanclub – Everything Flows
04. Telescopes – To Kill A Slow Girl Walking
05.Boo Radleys – Finest Kiss
06.Sugarcubes – Birthday
07.Ride – Dreams Burn Down
08.Horsegirl – Beautiful Song
09.Red Lorry Yellow Lorry – Nothing Wrong
10. Primitives – Way Behind Me
11.World Domination Enterprises – Asbestos Lead Asbestos
12.The Young Gods – Skinflowers
13. Loop – Thief of Fire
14- Age of Chance – Kiss
15. Primitives – Ocean Blue
Množina zvukova i uticaja u nekoliko minuta, zamešana majstorski. Malo
Sylvian, malo Talk Talk, Bark Psychosis, ako se zvirne unutra vidi se i draperija koja je davno okačila Alice Coltrane i mislim se gde bih smestio ovo
na nekoj dužoj plejlisti. Nasnimio bih je iza nečega sa Dead Bees On The Cake, pre Hex već spomenutih Bark Psychosis,ili nekog američkog ne previše bučnog
post rock autora sa Mogadonom pored koktela, taman da dobijemo na
tradicionalizmu i konvencionalnom bez povišenih tonova i kresenda.To je najbliže
na sta me podseća način na koji se odmotava. Definitivno je tako, možda
paradokasalno, ali jeste tako.
Piotr Kurek je muzičar iz Varšave,Poljska, čija su izdanja izlazila u svet
preko raznih etiketa, meni najdraže sa spiska su Hands In The Dark i Longform
Editions, tu sam nalazio najvise toga sa čime sam mogao da se poistovetim u
odredjenim raspoloženjima. Takodje , Piotr radi i za pozorišta tako da mu ulaženja
u razne situacije nije nešto u čemu se
ne snalazi.
Album je ovoga puta izdat za Unsound etiketu i zove se Songs and Bodies.
Dok sam ga slušao, kćerka se ušetala u sobu i upitala “-Slušas background
muziku ?” I to sam shvatio kao kompliment. Background muziku ne shvatam kao nešto
što mi boji dan u nešto neutralno u pozadini, nego suprotno - nije li background samo realnost na koju ne obraćamo
dovoljno pažnje, a oblikuje nas i usmerava nam tok misli ili ih sprečava kada
treba. Hoću da kažem da je Kurekova muzika mnogo dublja nego što deluje na prvo
slušanje i da je perfektan primer izlaska iz Zone Komfora ako čovek počne da
obraća pažnju. Mogućnosti prilaze,nude se, a mi smo indiferentni ponekada. Ova
muzika je primer da treba biti spreman,čak i ako vas neko ne drma za revere i ako je izignorišemo, možebiti gubimo sjajan dobitak. Shvatio sam da kako album
odmiče samo nam se povećavaju šanse da u nečemu prepoznamo deo sebe. Dalje
nabrajanje žanrova, prebrojavanja i prepoznavanja bi mogli samo da pokvare
prilično osoben utisak o ploči. Mislim skromno, da je to i bila Kurekova
intencija, ona je tu,nudi mogućnosti i izvlači iz instrumenta ascoijacije na
razne prizore i šarene osećaje, na nama je da uložimo
napor te nagradimo ga tako što ćemo se uvuci u neku od uloga bar
na koji čas. Muzika danas taman toliko i traje, kvalitet nema veze sa tim.
https://piotrkurek.bandcamp.com/track/it-used-to-be-a-song
01..The Fall – Blindness
02.Magazine – Model Worker
03.The Pastels – Nothing To be Done
04.The Field Mice – Emma/s House
05.Primal Scream – Gentle Tuesday
06. The Stone Roses – Made of Stone
07.Pale Saints – Hunted
08.Mass – Elephant Talk
09.Galaxie 500 – Tugboat
10.Low – Lullaby
11.Codeine – Cigarette Machine
12.The White Birch – Donau Movies
13.Codeine – Atmosphere
14. Bitch Magnet – Mesentery
15. The Primitives - We Found A Way To The Sun
Algoritam me je doveo ovde i blago rečeno,ostao sam zbunjen i zatečen.
Odmah je link prosledjen mom sparing kompanjonu , par minuta kasnije ( taman posle
preslušane pesme) stigao je urgentni odgovor – “Dzaneck mi predobro zvuči da je
to moglo da promakne u prošlosti”. Isti slučaj i kod mene, uhvatilo me je
uzbudjenje, opsesivno sam preslušao jos pola tuceta puta i podsetilo me sve na
vreme ranog Tuxedomoona, u vreme ranih Ralph Records kompilacija i nekih
hladnijih (sada je to coldwave, jel !?) nju vejv kontemplacije.
Uzbudjen !?- bio sam , ne sećam se skoro takvog uzbudjenja. Pesma je iz 1983.
sa celine In His Own Words koja je objavljena kao kaseta, dugo godina kasnije
reizdana kao vinil za francusku Danger Records etiketu.
Ne da nisam znao mnogo o njemu ili njima -nisam znao ništa, ali Internet je
dao linkove, dovoljno da počnem istraživanje.Njih ću ostaviti dole da Vam kažu
više, ali dužan sam ono osnovno. Reč je o bandu iz Holandije koji radi od početka
osamdesetih, aktivan je i danas i opet se potvrdilo pravilo da gomila stvari još
čeka da bude istražena i to me čini veselim. Iznenadjenje godine sigurno u
rikverc naravno, zahvaljajući vremenu i atmosferi onomad koju smo mladalački zacementirali
u vremenu i prostoru.
https://deadwaxrecords.bandcamp.com/track/boris-dzaneck-dance
https://www.facebook.com/BorisDzaneck/
https://dangerrecords.bandcamp.com/track/dance
01.
SAMAM – Hamam
02.
THE HUMBLE BEE – An Opposite Fall
03.
HRSTA - … And We Climb
04.
THE BIRTHDAY PARTY – Wild World
05.
BOHREN UND DER CLUB OF GORE - Nightwolf
06.
MODERN ENGLISH – 16 Days
07.
LAND OF KUSH – Against The Day
08.
THE WOLFGANG PRESS – Hammer The Hallo
09.
SAMAM – Sayl Damei
10.
MATTHEW HALSALL - Life
11.
THE FIELD MICE – Missing The Moon
12.
OUGHT – More Than Any Other Day
13.
TALKING HEADS - Listening Wind
14.
GODSPEED YOU BLACK EMPORER – Moya
15.
THE SOUND– Sense Of Purpose
Ova jesen je izgleda nešto pomerila u meni i samo ženski izvodjaci ili bar žene/devojke
koje vode bandove caruju u Zauberquelleu. Neka bude tako, i treba da bude tako.
Ovaj put je to Sea Lemon (Natalie Lew) koja u Stay podseća na mladjahne Lush
harmonijama, svetlom, slatkoćom i osunčanim zvukom, mada dolazi iz kišovitog
Seattlea. Odlična učenica koja je pazila i hvatala beleške na časovima shoegazea,
postpunka, dreampopa i indie scene u lokalnoj improvizovanoj školici svoje sobe
je napisala rad koji javno čita pred ostalima i na kraju svi aplaudiraju.Solitary
Party Groove koji je rešila da podeli sa nama. Kao što sam rekao. zaslužila j
jeste ovim sentimentom koji nas je na neko vreme obodrio dok se gegamo ulicama
ili gledamo kroz prozore isćekujuci neke znakove koje hvatamo kao trenutke
utehe!
https://sealemonmusic.bandcamp.com/track/stay
Proleće je ovih dana oktobra. Sestre Tedeschi iz Škotske koje sebe zovu DIY
duom zrače vedrinu, pozitivnost i vraćaju i pozicioniraju senke u onaj položaj
u kome su bile kada je počinjao C86 i ceo taj indie zamah. Taman u periodu kada
sam intenzivno preslušavao ceo taj korpus bendova koji su me činili opuštenim,
bezbrižnim i punim neke pozitivne energije koja je pomagala da pravim bolju
verziju sebe. Tada nam još svet nije otkrio da je spreman da nam postavlja
različite zamke.
Mene su dirnule prividnom nemarnošću da se dopadnu ili ne dopadnu u trenutku
kada se borba za zdrav razum odvija u svakom živom stvoru na planeti. Gitara i bubanj teraju svoie i teraju, a vokali izvlače sakrivenu te napola okoštalu
mladost kod godišnjaka muzike koja im je bila uzor. Emocije su podrazumeva se fragilne,
ali se ne odustaje od njih. Oganj nečije mladosti transcendentno klizi kroz
vreme, Ovo je ujedno i neka vrste iracionalne borbe sa aždajama rock industrije, pošto
sestre rade računajući da ce šarm, ljubav, skromnost i nepristajanje na
mediokritetstvo bilo mejnstrima bilo pobočnih alternativnih puteva da ih učini
srećnim I ispunjenim. Naravno, ako neko krene za njima, što da ne. Svet ce biti
jači za jednu malu pobedu. A ima u njima lepote i hrabrosti sasvim dovoljno za
početak puta,,.
https://thecordsband.bandcamp.com/track/fabulist-2
01.Mary in the Junkyard – Marble Arch
02.Mary In The Junkyard – Teeth
03.Pearly Drops – Ratgirl
04.Cut Copy – Belong To You
05.Clifford – Ink Blot
06.Hunk and His Punx – Alone in Hollywood On Acid
07. Dinosaur Jr. – Freak Scene
08.She’s green – Figurines
09.Teethe – Tires and Bookmarks
10.Softcult – Pill to Swallow
11.Sungaze – Shadows
12.Attic Ocean – Lillies and Sea
13.Vines – Evicted
14.James K – Hypersoft Lovejinx Junkyard
15.Laraaji – Being Here ( Flow Goes The Universe)
Povratak u osamdesete je za mene uvek dobrodošao, ako ima adekvatnu
zaledjinu i kvalitet podignut na lestvicu iznad proseka. Anterior. Posterior.
Superior.
Jako dobro uhvaćen duh tih godina sa basom koji vodi igru kako on hoće, vokali
poluinfantilni- poluavangardni sa intencijom i vizurom tinejdzera-zavisi kako ko
vidi, ritam uskladjeno naslonjen na klavijature. Zamišljam sebe, tamo negde početkom
osadesetih kako otvaram paket tek pristigao iz Engleske I vadim ovaj 7”inčer
nestrpljiv da ga namaknem na gramofon, mirišem omot i trudim se da zapamtim sve
sitnice sa omota i gledam da li ima nesto urezano na rilnama pored centralne
etikete. To je uvek bila neka porukica koja je bila zagonetka. Tako je nekad
bilo.
Pisao sam ranije, Automatic su ženski post punk trio iz LA čija je bubnjarka
kćerka Kevina Haskinsa bubnjara Bauhausa i Love and Rockets. Ali nije toliko
bitno, čak nije uopšte bitno posle preslušavanja I istrazivanja opusa, ove sada
već zrele osobe su imale svoj put – obogaćuju ga uspešno, imaju svoju viziju, svoju
publiku, ako se neko nakači zbog bilo čega trivijalnog - još bolje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Automatic_(American_band)
https://automatic-band.bandcamp.com/track/is-it-now
01.Nothing – Blue Line Baby
02.She’s Green – Willow
03.Guck – IDGAG
04.The Cords – Fabulist
05.Crumbs – Deir Deirdre
06.Sea Lemon- Stay
07.Heavenly –Portland Town
08.Swansea Sound – Oasis vs.Blur
09.Twen – Godlike
10.Hot Wax – Treasure
11.The Charlatans – We are Love
12.Tchotchko – Playin’ Dumb
13.Nation of Language – This Fractured Mind
14.NewDad - Roobosch
15.Molly Nilsson – Swedish Nightmare
Band koji je došao da počisti svu prljavstine, nepotrebne stvari, koještarije i pohita ih uz kaljave rite u garbidž, što bi rekao jedan moj drugar. Ono fascinantno
je to što ovo zvuči posle toliko vremena baš kao ljuti The Birthday Party, samo
sa ženskim vokalom. Muzika je u dva tri zamaha napravila prazan prostor i sada čovek
moze da ga popunjava čime hoće, najmanje baljezgarijama koje mu nameću.
Jednostavno, kratko i jasno. I ostatak materijal je podjednako žestok, hitar,
ubrzan, ne gubi svoje vreme i hita svojim tokom, nikad nizbrdo. Učili su se na
zaostavštini koja je opravdavala izabrane krajem sedamdesetih i početkom
osamdesetih, one koji su se opirali možda i ne znajući tada zašto, a sada im je
sve jasnije.Naravno, garnirano je novijim tagovima i ako bih nekom morao da ih
opisem rekao bih uz ogradu- mahniti i frenzični post punk nowave noise math rock.
Band je iz LA, USA i snimaju za nikad čuo etiketu Three One G, kojom ću da se
posle ovoga pozabavim, Ostalo sve piše na bandcampu i na nekim drugim mestima,
u ovom slučaju sam recimo samo uzbunjivač!
https://guckitup.bandcamp.com/track/gucked-up
01.Ólafur Arnalds - Hægt, kemur ljósið
02.Sparks - Porcupine (Official Video)
03.UNKLE – Price You Pay
04.Yndling – It’s Almost You Are Here
05.Everything Everything – Tin ( The Manhole)
06.CocteauTwins – Alice
08.Sarah Spring – Forever Unknown
10.The Twilight Sad – It Never Was The Same
11.Pretenders – Back On The Chain Gang
12.Grace Jones – Private Life
13.LaurieAnderson – Born, Never Asked
14.Kate Bush – Breathing
15.Cranes - Adoration
