Hrabar band koji se ne libi da u svoju muziku ubaci razne uticaje koji su
ih dodirivalii, čupali, opsedali,tako da mi ne pada na pamet ni da probam
definiciju, turam i guram u bilo kakvu fioku. Naravno, izneću koju asocijaciju,
neku od mnogih. One jesu moje, možebiti da bi od nekog drugog bile usmerene u drugom
pravcu. Just Mustard imaju svoj lik ,nema krivotvorenja-odmah to postaje jasno i po tome se razlikuju od kohorte novijih bandova.
Govoriću otvoreno, ova ploča možebiti deluje anahrono,zato će trajati
dugo. U tome je lepota i draž banda, koji nakon temeljnijeg istraživanja može postatii
Vaš novi omiljeni band. Biće to za one kojima se posreći vesela stvar i početak
duge ljubavi u oba smera.Zato, načuljite usi i zakoračite ka vratima koje vode van
zone konfora. A ova jesu ta, iako se to od ove neustrašivih omladinaca i očekivalo.
Prethodne pesme i izdanja su to već pokazale.
Just Mustard zvuče kao naslednici Cranes ( vokalno-instrumentalno ) nakon
celovecernje intoksikacije i šibanjem kontrolisanim noiseom,teškim i oporim i abrazivnim rifovima I držanja za bilo što naokolo ,da ih ne bi
oduvali teški sonični delay udari malo jače shoegaze glazbe. Ne mora ni to da je
baš tako, možebiti da su sve to rekonstruisali u glavama nakon došaptavanja sa strane
od starijih prijatelja ili rodjaka. Ali su dobro shvatili i uhvatili duh.
Rezime -Just Mustard jesu sjajna grupa, hrana za mozak i telo koja na kraju
vraća dignitet kreativnom slušanju! Muzike uopšte, ne skipovanjem i hvatanja
poluinfirmacija gde se proces zanavek klikom završava. Just Mustardd traže
konzumenta da se usudi da presluša album. Otvara prostranstva koja su nekad
bila sinonim za slušanje muzike. Moram da dodam da mi je JM album uz Chameleons
–Arctic Moon omiljeniji album godine i najbliži onome sto je muzika koju mogu
da slušam bilo kada i bilo gde. Uz ogradu, čeka me još najmanje par tuceta albuma
koje nisam ni načeo. Ko zna kakve se još lepote kriju u čardaku koji stoji
odavno otvoren!
A one koji ih ne znaju, Just Mustard su Irci (kvartet) iz Dundalka, mesta koje
smo uglavnom znali iz fudbalskih evropskih kupova. Došlo je vreme da se to
promeni i zabeleži na muzičkoj mapi u Palati Memorije. Uz put su i jedan od omiljenih
bandova Roberta Smitha (The Cure) koji se ne dvoumi da ih zove da im otvaraju
koncerte. Uz Mogwai, Twilight Sad (gle čuda!), Just Mustard su mi baš u
kategoriji recentnih britanskih bandova (mada ni jedan nije Engleski) za koje uvek nadjem vremena. I svi
otvaraju za The Cure!
Muzika je ta koja govori mnoge jezike, Just Mustard su u tom smislu
poliglote, čak I krace slušanje ce pomoći da ih razumete, ako se ima volje, vremena i predznanja.
Sta može biti sladje od otkrivanje nove muzike, ako se poklopi sa vašim sokovima.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.