I da završim francusku franšizu, evo još jednog banda koji
inspiraciju crpi iz nasledja osamdesetih i idealni band na kojem bi Paul King
lomio jezik dok najavljuje album za MTV 120 Minutes.
Parižani koji su vise indie i dream pop, nego eksplicite
shoegaze, ali nije ni bitno. Ono sto je važno je iznivelisano solidna ploča
koja nema ležeće policajce i ne odskače neprirodno, prija u ovoj povremenoj
zimskoj neželjenoj idili (kako za koga) taman toliko da odagna misli ,zarobi na
neko vreme i poveća nivo energije za dalje. Naravno sve počinje od post punka i nadovezuje se hronološki od zveckavih do sanjivih gitara komfornih u dream popu i nagoveštaju shoegaze vrtloga.
Ko se razume u ovu vrstu muziku, sve mu je jasno. Ovi koji
ne razumeju, nije nikakva šteta, vremena uvek ima, a sve je lepše uz dodatni napor
I obrazovanje. Kao što smo nekada mi radili , istraživali I kopali. Lepše je
tako.