01.Nella Invo –Madonne Eletriche
02.Mogwai -18 Volcanoes
03.Amon Tobin – on a Hilltop Sat The Moon
04. They Die – Glass Girl
05.Vera Gloom – Hollow Mind
06. Lisa Gerrard – In Exile
07. Yama Uba – Isolation
08.The Upstart Crows – HouseFire
09.Unknown Vagabond- Tear Down Those Walls
10. Anna B Savage - Donegal
Sjajni Australijski band koji John Peel ne bi skidao sa svog
programa, da je kojim slučajem prisutan.
Kvartet iz Melbournea me je u deliću sekunde naterao da potražim
Undertonese, Saintse ili tako nešto za kasnije iz kolekcije, mada jesu Delivery
drugačiji. Imaju za razliku od njih i pretencioznijih zahvata, isto tako
uzbudljivih i malćice komplikovanih,kao i ovih bazičnijih. Tamo gde su
Undertones preživljavali svoje adolesscentske i ostale krize, Delivery prave provokaciju pojavom (imidzom bez imidza), veselošću i sveopštim
isticanjem, zvučno i vizuelno.
Od početka do kraja, rokerski punk, ako uopšte smem da se
tako izrazim, vozi kroz ploču. Nema predaha, udisaji za vise kiseonika u
organizmu su skoro prikriveni da drugi ne primete, a nema se ni vremena. Refreni
(ili ono što bi trebalo da to bude) ponekada izgledaju kao dovikivanje izmedju članova
benda koji izgledaju kao starija ekipa sa dečijeg igrališta koja gluvari, i kada se pokrenu krene ploča čudom se čudim,
ne samo kako ovi ljudi koji na prvi pogled na haju ni za šta sem zabave, ovako
sviraju, već da i uopšte znaju za ovakav zvuk. Tek je Januar,a Velika Sila ( Force Majeure) je u svim
zamislivim kombinacijama za iznenadjenje godine.
Očito lični propust što sam propustio prvi album, pošto sam
našao podatak da je Henry Rollins puštao u celosti debi album u svojim
programima i tako namamio sadašnju etiketu (Heavenly) da ih potpiše. Nostalgično
sa pogledom u bolju budućnost.
https://deliveryband.bandcamp.com/album/force-majeure
21.warmdusher – body shock
22.delights – two times over
23.the gentle spring-sugartown
24.the gentle spring – dodge the rain
25.edwyn collins – knowledge
26.urge-of georgics
27.The R.I.P.ped Nancy’s – Black Hawk Down
28.Otto Wilzammer-Pretty Girl ( experimental journey)
29.Mad Iris-Name Tag
30.Nina Hagen-naturtrane
Jos jedna Londonska grupa iz ešalona onih koji se razvijaju i pronalaze svetonazore iz punk i post punk nasledja. Oni uz to, izgleda, imaju i dobro znanje iz garažnog zvuka, sto se ne libe da pokažu i začine čitavu kipuću
ujdurmu još ukusniju. Naravno, ne na eksplicitno-arhaični način, vec
adaptirano slengu i dinamici novije generacije.
Do njih me je doveo Steve Lamacq, legendarni promoter dobre
muzike koji ih je uporedio sa Public Image Ltd. Dalje je bilo samo pitanje
tajminga.
Ima u tome istine, samo sto su Nothingheads brži, jasnije
definisanih i skraćenih rifova, čuje se da su pripadnici novije generacije. čak
bih se osmelio da kažem da su slušali ( uz ogradu pretpostavke ) i dosta math
rock bandova, rifovi su im tako omedjeni, ne izleću iz svog ležišta-nema šanse
da im se to desi, dok afekcija vokala moze da podseća na Rottena ponekad više
nego na Lydona. Kakogod, sve to ide uz bučnu podlogu koja stvara uslove za
zadovoljstvo u toku i u konačnici konzumiranja. Kažu da su deci dozvoljene maštarije
za stvaranje veštačkih rajeva, za Nothingheds taj povratak u prošlost (maštarija)je
dobar avans za lepu budućnost, sudeći po ovom neće se stideti svog legata.
Grupa za današnje turbulentno vreme, gde prethodni sat,
izgleda kao nešto iz ne tako bliže prošlosti.
https://sister9.bandcamp.com/album/the-art-of-sod-vinyl-lp
01. Conrad Schnitzler & Pyrolator - 389-8
02. Chikiss – Nevesta
03. Kreidler – Sun
04. Tolouse Low Trax - Rushing Into Water - Themes For Great Cities –
05. Bernd Kistenmacher - Joie de vivre
06. Moebius - B 36
07. Propaganda – Purveyor of Taste
08. Camera – Affenfaust
09. You – Magooba
10. Roedelius – Adieu Quichotte
Dovoljno žestine, energije i svežine da treći album banda iz Londona drži pažnju tokom cele vožnje. I prethodna dva su bila dobra, ako nekome ovo što će poslušati nije dovoljno.
Ako bi me neko pitao u dve reči da mu ih opišem , rekao bih –
post punk koji je do skoro više bio u punku, ali su iskreno sazreli da se
upuste u neke komplikovanije i zrelije teme i muzičke izazove. Dobra osnova
koja je više puta upalila.
Album je uz tu tranziciju relaksiran taman da slušanje
proleti, otvoren da se raspoznaju razni uticaji koji ne lome osnovnu liniju
koju je band zacrtao i samouveren da može na njih da se računa u nekom daljem
sortiranju interesantnih - od onih drugih. Na momente band zvuči atmosferično,
na momente sonično- sve u svemu taman da podigne još vise lestvicu za nova
sazrevanja i učvršćivanju identiteta. U svakom slučaju band koji odskače od
prosečnih kadeta britanskog post punk revivala. Jos jedno ime za svaki slučaj notirano
u tefteru - koji se ipak puni.
https://badvibrationsrecords.bandcamp.com/album/reason-enough
01.The Underground Youth – You ( The Feral Human Thunderstorm)
02.Layon – In the Quiet Absence of God
03. Fingathing – Welcome Wizard
04.Shedfromthebody- Sungazer
05.Vanesa Bedoret – Choice
06.Vanessa Bedoret – Ballad
07.water,please – navigator
08.Glazyhaze – Forgive Me
09.Chalk – Afraid
10. Underworld and Salt City Orchestra – Cups
Ueno Takashi je polovina
duo Tenniscoats i na albumu Arms je priložio snimke koje je pravio i usput snimao
za neke svoje potrebe. Nikad ne znaš…! Nema ovde nečeg apstraktnog, sem ako to
ne nosite u sebi i pravite transfere, a čini mi se da takvi i traže ovakve ploče.
Paradoksalno, mislim da isti traže zabavnu i relaksiranu i radosnu muziku
koju imaju ovde za malo predaha. Ueno se sveo na ono minimalno, gledajući da
izbaci sve veznike i preopširne rečenice, nakićene prideve i sve što ide uz to.
Arms su krstili kao Ambijentalnu, kao New Age ili cak
Downtempo ploču, I to oni kojima je stalo da vam to šapnu u prolazu i koji
moraju da je preporuče. Etiketa koju ju je izdala je čak definiše I kao post-blues
gitarsku muziku. Da se ne lažemo Room40 je eksperimentalno-ambijentalna etiketa i ljudi koji je poštuju prvi će da zakucaju na ta vrata. Kada im se otvori,
dočekaće ih gostoprimstvo koje će da pamte. Januar je još uvek, nikad dosta
topline…
https://room40.bandcamp.com/album/arms
01. Destroyer- Bologna
02.Ueno Takashi – Wah
03. Horsegirl – Switch Over
04.Miki Berenyi Trio- 8th Deadly Sin
05. Ian Wellman – Sidewalk Grates
06. bdrmm – Infinity Peaking
07.The Horrors – More than Life
08. Blood Lemon – Mountain’r Lower
09.. Massive Attack – What Your Soul Sing
10.Molchat Doma – Live at Panorama Hotel
Na ove mladiće iz Chilea sam naleteo slučajno. Youtube je
predložio na osnovu onoga što sam prethodno proveravao i ispade naposletku zanimljivo.
Vreme će kazati, mozda je ovo i početak nečega što bi moglo da intrigira. Ali,
bez zagledanosti u daljinu…
Duo je odrastao na post punk zatim i shoegaze obrascima i svemu o šta se okrznuo usput. Vidi se da je reč o bandu koji se traži, ali ima
taman elemenata da posluži za današnju pobedu koja će ih disciplinovati do
novih pobeda. A uložili su dosta,za producenta su uspeli da dobiju John Fryera (4AD, This Mortal Coil) a na a vokalima im gostuje Tessie iz banda Intimated Strangers.
EP ima 4 pesme, format kao u stara dobra vremena, a treća i četvrta
naglašavaju elektroniku, tako da je moguće da će neki sledeći dugosvirajući
projekat doneti iznenadjenja i naterati ih da u sebi razviju nagoveštenu
samokreativnost i traženje sopstvenog izraza. Za sad je EP dovoljno dobar za početak i preporučujem u trenucima kada počinje odmor, onaj aktivniji. I zagrevanje u
večerima kada se počinje sa prelušavanjima već proverenih favorita. Nada je da će
sa narednim izdanjima ući u takvu plejlistu.
https://www.facebook.com/vortexofficialproject/
01. Decadestetique - Tremble
02. Heartworms- Extraordinary Wings
03. The Liminanas – Ou va la chance(Francoise Hardy Cover )
04. Varsovie – Perspective Nevski
05. Everything Is Recorded - Swamp Dream #3
06. The Cure – I can never say goodbye ( 6 music live session )
07.The Abstractica – Show me What’s Right
08. Pink Turns Blue – Stay for the Night
09. Andy Bell feat Dot Allison and Michael Rother – I’m in love with German
Film Star
10. Ethel Cain – Vacillator
Godišnji delimični izdavački i kreativni presek jedne od
omiljenih europejskih etiketa koja je možebiti najzastupljenija ovde u
Zauberquelleu -nisam proveravao, ali u zadnje vreme svakako, Uskoro možda i svojevrsni švedski sto.
Etiketa baštini neka od onomad opskurnih, pročujenih ali
nenabavljivih kraut ili elektronskih izdanja iz Germanije koji su tada bili
neka vrsta narativne utopije-nudi ih novim generacijama i onim starijim da
obnove kolekcije. Istovremeno traži nova imena, kadete za neka buduća kultna
odlikovanja i doziva nas da bacimo oko ili uho na neo-kraut I žanrovski time
inspirisane projekte sa različitih prostora. Muzika nema putovnicu,niti joj je
potrebna.
Na konkretnom sampleru ima sv(ač)ega – nekadašnjih, a gle čuda
uvek aktuelnih u etru underground zvezda
- Conrada Schitzlera koji je radio u Tangerine Dream i Cluster, onda
nezaobilazne pionire Faust, hiperinteligentne kibicere top lista Propaganda , revolucionarnog
Martina Reva iz legendarnih Suicide i Karla Bartosa iz kamena temeljca
Kraftwerk. Samo to bi nekom bilo dovoljno! Vreme će tek govoriti svoje o materijalima i bandovima koji nisu reciklirani, nego
su sveža i nova snaga.
Od tih novih nada tu su Ruskinja Chosskiss ( o njoj uskoro
više ), već hvaljene Eat-Girls i ostali koji se dodiruju jezgrovitošću I
kvalitetom koji će vremenom samo sazrevati, sva je nada. Za sada, polako i lagano, onda ide luudo i brže, doćiće već na red. Za širi spisak, treba
proveriti internet prezentaciju etikete i prepustiti se.
Ispod je iink za bandcamp koji mami i nudi najavljene
djakonije. Nije nezdravo I nema kontraindikacija, sem ako ne patite od lošeg
ukusa.Naprotiv, na duge staze je lekovito!
https://bureaub.bandcamp.com/album/bureau-b-2024
01. Yoo Doo Right – SMB
02. Dustbowlchampion – Touchdown
03. Chuzpe – Love Will Tear Us Apart
04.Wire - Ahead
05. Crows – Land of the Rose
06. Ethel Cain – Punish
07. Whirr –Days I Wanna Fade Away
08. Throwing Muses – Summer of Love
09. Chronotape – Let the Night Come
10. Mogwai- Fanzine Made of Flesh
Volim ovakve bendove ili kako bi rekli projekte, nastale iz
potrebe da se nešto kaže svetu I da ljudi kao sto su Jaron negde postoje. U
današnjem otporu kada svako to može da se obznani selfiranjem ili nakaznim
samoreklamiranjem po drustvenim mrežama, jos uvek ima ljudi koji rade na sebi
zarad nekih sličnih sebi, koji su opet imali sreće da nalete na ovo.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_ksaYPVDTuQweX918FhVHcSjtsZQlOkwHY
https://dustbowlchampion.bandcamp.com/album/baby-tapes-2
01. sean40hands – hands city's
02. Lazyboy feat Lee Pery – Penguin ( manasseh mix )
03. Ximera – Zudwa
04. Nick Normal – Mixed Lettuces 1& 2
05. Patti – Convenient
06. Tangerine Dream - Ricochet I
07.. A Place To Bury Strangers – Have You Ever Been in Love
08. The Occasion – No Future
09. The Germans – Ich Sagte
10. Milkilo – STRAH
Privukao me je omot, kao da je dizajner voleo Malcolma
Garretta (Magazine, Simple Minds, Buzzcocks ) i onda sam rešio da potražim i
pročitam recenziju. Zadnjih godina je bila inflacija bandova kojoj se kao zajednički
imenitelj spočitavaju Devo i Wire, ovde je za promenu Wire zamenjem Carsima. Kakva
slučajnost, baš sam počeo da čitam knjigu o njima!!! Voleo sam Carse, njihove
ploče su bile izdavane kod nas i prijao mi je taj pop zvuk u inflaciji brzine,užurbanosti i rikošeta ranog punka tranziconiranog ka new waveu. Plus Ric Osacec, on je
odigrao značajnu ulogu u produciranju (Suicide,
Bad Brains, Guided by Voices, čak i Lloyd Colea onomad nešto polovično). Figura
dostojna pažnje i poštovanja. Sinhronicitet. Ovo sa knjigom, a njih morate
slediti!
I nisam se razočarao, Love Fiends je čedo Jesse Summersa, on je izgleda taj koji se pita na probama u Los Angelesu odakle je(ste) ceo
dopunjeni band. Pitka ploča, nalik onima koje smo nekad kupovali po navici uz
ostale velike i čuvenije bandove, rado ih slušali i nije nam smetalo što ih
hajp ne prati. Ali ko zna šta će iz svega biti. John Dwyer iz Osees ih je
producirao, što se računa kao još jedno pozitivno brojanje za njih. I za nas
pozitivnoi brojanje takodje, zato što imamo priliku da se opustimo i uživamo u nepretencioznoj
ploči sa dovoljno duha. I Love Fiends i mi smo to negde na neki način zaslužili.
https://lovefiend.bandcamp.com/album/handle-with-care
01. Daga Valadora – Diamante
02. Madeline Goldstein – Expectations
03. Diva Destruction- Break Free
04. Cloth – Polaroid
05. Siouxie and the Skunks - Mushroom
06. Inwoods – Words on the line
07. Iasos – Rainbow Canyon
08.
09. Vortex – Voices
10. Spliff – Heartworms
Kvartet iz LA. koji me je iz prvog podsetio na Lush. Naravno, ima tu i ostalog šta se vuče i skuplja uz to. Znači dream pop, shoegaze i indie agenda. Za razliku od inflacije bandova koji niču ko pečurke posle kiše, sužavaju pozornost i iščekivanje jednosmernom vožnjom, ovaj zaista vredi, preživeće i lepo ostariti. Harmonije, melodije, poneko užareno ubrzanje i kanalisanje buke, čisto da nas starije želja mine, a klincima upumpa adrenalin i učini ovu ploču jos poželjnijom. Toliko da vam bude drago da je preporučite prijateljima, što ja od srca činim.
I trivia za kraj - Mark Gardener ( Ride) je radio mastering ovog
materijala, I to nešto znači.
https://mo-dotti.bandcamp.com/album/opaque
01. Whirr - Ease
02. The Glove – Punish me with Kisses
03. Three Quarter Skies -Crows
04. Folded hands – vagrant daydreams
05. Cocteau Twins - Bluebeard
06. Goldfrapp – Caravan Girl
07. Lime Garden – Pop Star
08. Mo Dotti – Pale Blue Afternoon
09. Weinroter Regen – Alles Wird Gut
10.mu tate – nocturnal
I da završim francusku franšizu, evo još jednog banda koji
inspiraciju crpi iz nasledja osamdesetih i idealni band na kojem bi Paul King
lomio jezik dok najavljuje album za MTV 120 Minutes.
Parižani koji su vise indie i dream pop, nego eksplicite
shoegaze, ali nije ni bitno. Ono sto je važno je iznivelisano solidna ploča
koja nema ležeće policajce i ne odskače neprirodno, prija u ovoj povremenoj
zimskoj neželjenoj idili (kako za koga) taman toliko da odagna misli ,zarobi na
neko vreme i poveća nivo energije za dalje. Naravno sve počinje od post punka i nadovezuje se hronološki od zveckavih do sanjivih gitara komfornih u dream popu i nagoveštaju shoegaze vrtloga.
Ko se razume u ovu vrstu muziku, sve mu je jasno. Ovi koji
ne razumeju, nije nikakva šteta, vremena uvek ima, a sve je lepše uz dodatni napor
I obrazovanje. Kao što smo nekada mi radili , istraživali I kopali. Lepše je
tako.
https://healees.bandcamp.com/album/coin-de-l-il
Istinska je grehota što ne postoji više medija (pisanih i radio stanica) koji se bave muzikom kao onomad. Jeste da ima mnogo online portala,blogova,
stranica, ali je ipak bilo nešto drugo kada je hartija uz pomoć klasičnog
radija, usmenih predanja i slicnog, navodila ljude u lov na nepoznata
zadovoljstva. Danas je sve na klik blizu i eonima udaljeno. Na pamet mi je palo
zahvaljujući nedovoljnom slavljenju nemačke etikete Bureau B (Hamburg) koja se
dohvatila legata krauta i sličnih eksperimentalnih formi koje su, kako će vreme
pokazati uticale na omiljeni period muzike. I ne samo to, etiketa je u stalnoj
potrazi za novim imenima koja se uklapaju u njihovu viziju muzike ili su
jednostavno kvalitetni da bi ostali nepravedno
zbudžani u nekom ćošku da trunu i odu u zaborav.
I opet na blogu smo u Francuskoj- sad je tu Francuski duo
Eat-Girls koji je prave obrise dobio za vreme pandemije. Minimal wave naslonjen
na post punk pa i goth etiku, pa i na kraut nasledje, te su na debi albumu Area
Silenzio dobili zaseban identitet koji se vremenom( kratkim) brusio. Verovatno
je tome doprineo I treći clan, pa su sada zabeleženaiu tefteru kao ime na koje
treba obratititi pažnju. Etiketa samo po sebi po usmerenju asocira na ritam mašine
i sintisajzere, a bas je tu da preuzme
ulogu vodje kada zatreba. Eat-Girls uzs ve to imaju i groove i band ga
projektuje jespecifičano, pomalo bude I zarazan kada treba. Pop kultura je po
meni više čin individualne borbe i snalaženja nego masovna i čoporativna stvar,
svet je na to surovo ukaziva zadnjih godina,kada je uništio i utromio čitave,pa
moze se reći i virtualne i lične svetove mnogima koji su u njega verovali. Zato
su Eat-Girls pored sve anonimnosti nekome važan band, a meni zadovoljstvo što
sam mu posvetio deo vremena na pisanije. Zašto se decembar namestio za
otkrivanje Francuskih bandova, ostaje mi da sačekam. Treba pratiti znakove, u svakom slučaju.
Najvažnija stvar je da muzika ponovo preuzima primat. Niče bi mogao koju da
doda na ovo!
https://eat-girls.bandcamp.com/album/area-silenzio
01.The Peripheries –Pesach
02.Chantal Michelle – Breathing Water (ft.Eliana Glass)
03. Healees- Waterslide
04. Eat-girls - Unison
05. Levin Goes Lightly - Numb
06. Levin Goes Lightly - Headbanging
07. Claire Rousay –Peak Chroma
08. Nick Cave and the Bad Seeds – As The Water Covers The Sea
09. Ebb - Himmel
10. Otium – Le Noir Te Va Si Bien
