Jos jedna Londonska grupa iz ešalona onih koji se razvijaju i pronalaze svetonazore iz punk i post punk nasledja. Oni uz to, izgleda, imaju i dobro znanje iz garažnog zvuka, sto se ne libe da pokažu i začine čitavu kipuću
ujdurmu još ukusniju. Naravno, ne na eksplicitno-arhaični način, vec
adaptirano slengu i dinamici novije generacije.
Do njih me je doveo Steve Lamacq, legendarni promoter dobre
muzike koji ih je uporedio sa Public Image Ltd. Dalje je bilo samo pitanje
tajminga.
Ima u tome istine, samo sto su Nothingheads brži, jasnije
definisanih i skraćenih rifova, čuje se da su pripadnici novije generacije. čak
bih se osmelio da kažem da su slušali ( uz ogradu pretpostavke ) i dosta math
rock bandova, rifovi su im tako omedjeni, ne izleću iz svog ležišta-nema šanse
da im se to desi, dok afekcija vokala moze da podseća na Rottena ponekad više
nego na Lydona. Kakogod, sve to ide uz bučnu podlogu koja stvara uslove za
zadovoljstvo u toku i u konačnici konzumiranja. Kažu da su deci dozvoljene maštarije
za stvaranje veštačkih rajeva, za Nothingheds taj povratak u prošlost (maštarija)je
dobar avans za lepu budućnost, sudeći po ovom neće se stideti svog legata.
Grupa za današnje turbulentno vreme, gde prethodni sat,
izgleda kao nešto iz ne tako bliže prošlosti.
https://sister9.bandcamp.com/album/the-art-of-sod-vinyl-lp
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.