01.Lucrecia Dalt – Divina
02.Max Cooper – Waves
03.Lucrecia Dalt feat David Sylvian – Cosa Rara
04.Ambre Ciel –the sun, the sky
05.Alan Sparhawk with Trampled by Turtles – Get Still
06.Neu – Leb’wohl
07.Four Tet – No More Mosquitoes
08.Deary – I Still Think About You
09.Holly Herndon –Chorus
10.Miki Berenyi Trio – Kinch
11.Pale Saints – Hairshoes
12.Japan – Fall in love with me
13.ABC – 4Ever 2gether
14.Cabaret Voltaire – Nag Nag Nag
15. Aphex Twin – On
Amb 8 je pesma koja uvodi Pablo’s Eye u album Bardo For Pablo i najavljuje
neku vrstu čistilišta ili barem odlaganja tereta koji su kupili kroz življenje
do tada. Pablo’s Eye su internacionalni band, ajd da kažemo iz Belgije, Brisela i do dana današnjeg ih prati epitet – enigmatični kolektiv koji dodatnu
halabuku diže svojom muzikom koja je uvek ažurirana jos od vremena klasičnog
4AD zvuka, egizstencijalizma post punka i art tendencija u i van istoga, sve do
ambijentalnih pasaža, sto je kod njih vrlo rastegljiv pojam i zvučno i po korisćenju
instrumenata,
U ovoj numeri u 11 minuta istresaju sve iz sebe-sve ono što su (s)mislili,
videli, mozgali, brinuli, trijumfovali ili gubili i pretvarali u teret koju su
nosali u ili na sebi, a sada su konačno tu i oslobadjaju ga se, a mi gledamo i/li
slušamo sve to.
Appendix - Sada je 2025. Pablo’s Eye su još uvek aktuelni, apdejtovani po
svojim normama, nikada neće biti poznati kao neki drugi kultni bandovi, ali odredjenu
reputaciju sličnu toj imaju, zbog muzike koju prave. Nije ona laka za opisati,
teško mi je da nadjem reči, mnogo toga različitog je u njihovoj audio
pojavnosti, a idelno je za one koji misle da su sve čuli i odjednom ih ovo sve
spopadne i zatekne. Kratka panika- gde u hiperaktivnosti iznaći vremena za novo/staro,
za bandove koji su promakli kao oni. Mali čas kreativnog slušanja i uporedjivanje sličnosti. Zar konzument upravo to ne traži u svojim omiljenim
bandovima?
https://stroomtv.bandcamp.com/track/amb-8
01.Alison’s Halo – Calendar
02.Bowery Electric – Out of Phase
03.Castlebeat - Cinema
04.Drab Majesty- Long Division
05.Slowdive- Alife
06.Stereolab –Transmuted Matter
07.Suede-Disintegrate
08.Beach House- Lazuli
09.The Chameleons-Second Skin
10.Penetration – Nostalgia
11.The Comsat Angels – Gone
12.The Sound – Heartland
13.The Sisters of Mercy- Heartland
14.The Cure – Disintegration
15.Masive Attack feat Hope Sandoval – Spoils
01.Ethel Cain – Nettles
02.Brian Eno, Beatie Wolfe – Play on
03.Massive Attack – Euro Zero Zero
04.Hotel Lux – Another one gone
05. SWANS "I Am A Tower" @ Lodge Room Los Angeles CA 04-28-2024
06. Nikola Vranjkovic -Bunar želja ne postoji (Live 2019)
07.M83 - Echoes
08. Obojeni Program – Zasticena od reklame
09.Veliki Prezir – Odsutna Zvezda
10.Mogwai – Pale Vegan Hip Pain
11.Sigur Ros – Andvari (live in Reykjavik, 2024)
12. The Cure - DRONE:NODRONE [Daniel Avery Remix]
13.Blind Delon – Manhattan
14. The Cure — ENDSONG [Orbital Remix]
15. The Fall - "Mountain Energei"
Nedavno sam u jednoj drugoj agendi ovde, pisao upravo o Deradoorian i nema
smisla da se ponavljam, ali moram da naglasim da je reč o kriminalno
zapostavljenoj umetnici koji ne propušta priliku da izadje iz onoga što smatra
za zonu komfora i na taj način čini uslugu pre svega sebi, a mi smo skoro uvek
pozitivno zatečena kolaterala. Njeno prebiranje po svojoj kutiji za nakit, uvek
rezultira nečim intigrantnim, inspirišućim i ako ona već unapred zna kako će sve to da
joj stoji, uvek se trudi da iskrivi ili nadje novi pogled na sve te dragocenosti,
možda joj neki novi odsjaj da ideju ili dve koju će na našu srecu da podeli.
Ovaj EP je posebno intrigantna celina, čujem ovde mnogo toga sta i priliči
ovakvoj personi. Izmedju tonova izviruju Nico i Alice Coltrane, 4AD dive Lisa
Gerrard i Liz Fraser i naravno autentična Deradoorian.
Hipnotički, hipnagogički i levitirajući preleti se nižu kao opsene i čoveku
ne preostaje da zamišlja sebe kako svakoga dana jedva čeka da mu ovo bude štivo
ili terapija protivu obeshrabrujuće stvarnosti koja jača duh i telo svojom
hrabrošću, kontemplacijom i zavodljivim rešenjima. Definicije i dalje nemam,
niti želim da bilo kome uskratim slobodu da je sam osmisli.
https://en.wikipedia.org/wiki/Eternal_Recurrence_(EP)
https://deradoorian.bandcamp.com/album/eternal-recurrence
01.Current Joys- Different Age
02.Diiv – Air Conditioning
03.Dream, Ivory – Welcome and Goodbye
04.The Sundays- Here’s Where The Story Ends
05.Pablo’s Eye – Amb 8
06.Bowery Electric –Empty Words
07.Thievery Corporation - Sweet Tides
08.elricfd-sleep
09.My Bloody Valentine – off your face
10.Stereolab – Jenny Ondioline
11.Secret Shine –Into The Ether
12.The Underground Youth –One of a Dreamer
13.Glare – Blank
14.Simon Raymonde – Days
15.Ride –OX4
Nikada nisam pitao o čemu je ova pesma, mislim da to remeti i pomalo kvari
i umetnikovu inspiraciju, čuva iluziju konzumenta ali istovremeno sam jako
znatiželjan da sve to saznam. Mozda je i ovo sto pišem pogrešno, ali nije ni
bitno. Važan je impuls koji pesma ili delo daju. Tako gradim sliku o
umetnicima, nisu oni samo ono što čujemo ili vidimo kao ordinarni kibiceri.
Ipak, ima u ovoj pesmi nečega što bih se usudio danas posle nekoliko upornih
decenija slušanja da nazovem kao “novosadski post-punk gospel” sa svim onim
unisonim i razudjenim musko ženskim natpevavanjima, usaglašavanjima i poklapanjima u širenja radosti, blažene poniznosti i deljenja. Da onaj JA kada
je ploča izašla može da vidi moje JA sada, verovatno bi me demantovao-da budem
blag i ne koristim druge izraze, ali u svemu ovome je lepota zrelosti i starenja.
Glasno izvikujem , naravno ne takvom jačinom kao sto Obojeni Program kaže da je
“besmrtan onaj covek koji vreme drugom daje” i godinama mi zvuči kao da su prevremeno
afirmisali sve ono što mnogi sada traze u motivacionim porukama, afirmacijama i
znamo već šta! Tada sam više pažnje obraćao na muziku, iscepkanost i neverovatnu
ažurnost koja je išla u korak sa svetom, sem što nas je geografija unapred
diskvalifikovala. Ova pesma je i u današnjem svetu cvet koji prkosno izlazi
izmedju betonskih pukotina na asfaltu ili tako nesto slično Jedan od možda
manje poznatijih hitova benda, ali jedna od najvažnijih pesama za svetonazor čitavog
opusa banda. Barem je to moje mišljenje. Dokaz je upravo refren koji ide ad
infinitum u fade out, slično obraćanju nekog propovednika koji ne iritira, nego
podseća, pa ko sebe prepozna ima šanse da dozivi ili uveća radost!
01.Sun Kil Moon – Pray For Newtown
02.Gavin Friday- You, Me and TheWorld War Three
03. Pale Saints – Ordeal
04. Boo Radleys – The Finest Kiss
05.Sun Kil Moon – I Love You Dad
06.NickCave and the Bad Seeds – Jesus of the Moon
07.Happy Mondays –Wrote for Luck
08. The Stone Roses – Made of Stone
09.Lush – Hey, Hey Helen
10.Dinosaur Jr. – Feel The Pain
11. Inspiral Carpets – She Comes In The Fall
12.Dubsex –Tripwire!
13.Basement 5 – Riot
14.A Certain Ratio –Flight
15.Department S – Is Vic There?
Novi album Swansa se spušta sa neba, takoreći. žuri se da mu se nadje
mesto, da se privijemo, priviknemo i zapamtimo sve šta je u njemu i da ugasimo žedj.
Swansa nikad dosta, ali po ko zna koji put stiže i Girina najava, zadnji je ovo
BIG SOUND album, ili u nekim slučajevima možebiti i zadnji album. Kakogod! Sreća
što to nije nikada tačno i Gira se uvek vraća jači i beskompromisniji i bliži
izvoru! Kojom snagom još se kreće što reče pesnik iz Novog Sada niko ne zna, pa
ni on.
čitao sam knjigu o Swansima, čovek bukvalno na probama i na koncertima
krvari-nema razlike, iz njegovih prstiju kaplje krv, znoj menja agregatna
stanja, a racio ne postoji. Imao sam sreću da to vidim uživo,imao sam priliku da ga sretnem, nije mi zapamtio ime, pogrešno ga je čuo, nazvao me i potpisao ploce ljubazno, prekrstio me u MYLEKI, ali nema veze. Desilo se,
naposletku.Zahvalan sam.
The Merge je nasumično izabrana, moglo je bilo šta sa Birthing albuma.
Izlazak iz bilo koje zone komfora koja postoji, a za Giru nikad nije bilo
komfora, čak i kada je tako delovalo u nekim za njih skoro pastoralnim fazama.
Samo je on znao rizike koje je birao i prepreke koje je preskakao ili puzao
preko njih.
Merge je nabacana buka, koja je pazljivo osmišljena, nema potrebe da se
sumnja u to, počinje dečijim glasićem i onda hvata zalet kao tok misli, monkey
mind uslovno, ali je sjajno, superiorno čak! Naspram čega i koga? Pa ni Gira to
ne zna i radi uprkos svemu… I na kraju progovori, tek da se javi u nekom
specifičnom Swans downtempo modu. Možda sam mogao da stavim naslovnu Birthing
koja zvuci kao ceremonijalni ritualni soundtrack za pronalaženje reinkarnacije
nekog lame tamo negde, podjednako kao i za pozdrav nekom novom biću na ovoj
planeti , gde se kao I Gira tražimo I pokušavamo da shvatimo neshvatljivo. A
napočetku sam pomislio da bi mogla da bude (ne)oficijalna Swans himna, dok se
sve nije razvilo. Tako izgledaju zadnje BIG Sound Swans ploče. Rekoh. Monkey
Mind. Treba ih gledati svaku zasebno i puštati da prodju.Mislim na Swans misli, tj.
skakanja sa pasaža na pasaž, sa krešenda na krešendo…
U tome je ključ, jednog dan će(mo) saznati šta je tražio i zašto je sve
demone sklanjao na ovaj način. Neka svako odluči da li je spreman da mu se pridruži
na ovom putovanju…
Da, moji omiljeni albumi u ovom stoljeću su oni od William Basinskog –
Vivian and Ondine, Swans – To be Kind i Sigur Ros ( ) . Zato se ni ne usudjujem
da više da na hartiju slažem reči… Nema objektivnosti!
https://www.youtube.com/watch?v=dKsjOsX2W-g&list=OLAK5uy_kcAXa29KMzHFkaz5PEg1y6iYsX3tN7PTQ
Ništa nije slučajno, pa ni da za završetak HYGGE franšize (Hygge je danska
rec, koga interesuje neka gugluje) padne baš ova pesma , u ovo vreme i to od
Danskog muzičara Emila Svane Breuma, kome je hobi da muzički ilustruje
svakodnevne, gotovo za mnoge rutinerske, neprimetne stvari koje je doživljavao
na raznim mestima. Opet je algoritam zaslužan za ovo i mnogo mi se dopalo, kao
neka utopijska mantra. Mogao sam da zamislim sebe kako gutam ogromnu kuglu posnog
sladoleda od crne čokolade, one zdrave, koja stimuliše mozak, kogniciju a štiti i tera od sebe onaj nezdravi šećer za koga ljudi misle da je uglavnom blagodet.
Jeste, ali jedinka mora da pazi, šta, kad , na koji nacin i koji je taj-šećer..
Par raspitivanja i problem je rešen. Album koji inače otvara ova pesma je
idealan družbenik za mozak na otvorene trivijalne mogucnosti, a da to ne vredja inteligenciju. Samo posebni
ljudi mogu da prave ovakvu muziku ne razmišljajući šta ce ko da misli i kako da
je definišu, neki bi je najradije kao chill out, kakogod, meni prija već neko
vreme I nijednom me nije naterao da ga skipujem ili prekinem. Naprotiv, išao je
par puta na umnoženi repeat! Idealno kao i veći deo albuma, za popunjavanje
nekih ličnih ili onakvih Saint Ettiene kompilacija koje rehidriraju! A sada se
menja prekidac.
Mehr Licht, but different, da kažemo po serpski…
https://theswanandthelake.bandcamp.com/album/impressions
01.
The Lotus Eaters- The First Picture of You
02.
Autechre –Overand
03.
Aphex Twin –Just Fall Asleep
04.
The Primitives – Crush
05.
Ned’s Atomic Dustbin – Kill Your Television
06.
Mega City Four –Stop
07.
Cabaret Voltaire – Sensoria
08.
Clock Dva – 4 Hours
09.
Comsat Angels –Dark Parade
10.
Magazine – Motorcade
11.
Chameleons – In Shreds
12.
Modern Eon- Mechanic
13.
Wah!Heat – Wind Up
14.
Wire – Ahead
15. Creatures – Pluto Drive
Irski band-gitara, bas, bubanj. Neuobičajeno je što bubnjarka peva i što su
za ovaj session doveli još jednu basistkinju tako da zvuče jos direktnije i oštrije.
Da ne kažem, agresivnije i bučnije, ne u lošem smilu naravno, nego onom poželjnom
za ovakvu vrstu muzike. Ukupan utisak o ovom bandu ću zadržati na onom prvom,
koji moze da se širi i širi, ali neka bude za početak ovako. Pomislio sam na
urgentnije, malko ubrzanije i ultra logoroično narativne Sonic Youth iz faze
kada su mogli da privuku šire mase. Ali M(h)aoul nisu ni najmanje na neki način komercijalni.
Zato rade ovakvu muziku koja čini mladjim, bržim, pokretljivijim….
https://mhaol.bandcamp.com/track/snare-2
