Vorwärts(6) Mogwai –Pale Vegan Hip Pain

Kažu da Stuart Braithwaite ima objašnjenje za svaki naziv albuma ili pesme,voleo bih da se to negde publikuje. Zato što sam o ovom albumu (Bad Fire), to jest preko jedne pesme već pisao, ne znači da neću još nesto da kažem. Album ne prestaje da oduševljava. Kao i ostala Mogwai izdanja.

Ova pesma nudi plodno tlo za neku muziku koja svetli neku francusku egzistencijalističku dramu ili italijansku introspekciju od onomad kada je gledanje takvih filmova bio ispit iz strpljenja i otpor i odupiranje lošim mislima.Muka koja se gledala zbog muzike u pozadini. Sentimentalne,iracionalne, uznemirujuće, kontemplativne….šta god!

Verovatno i sigurno grešim, možebiti i zbog Morikoneovskih gitara, ali ovo samo govori koliko je Mogwai muzika inspirativna,iz nje klija čežnja čak i kada je čujete po ko zna koji put,a probudi vam neku sasvim stotu asocijaciju od predjašnje. Blago današnje rok muzike, kakva god da je!

Cenim da neko ko čita ovaj blog zna ko su, šta su i kako zvuče Mogwai. Ali jednostavno neke se stvari moraju reći iznova i iznova.Tako se mozak šteluje na pozitivno, a on preko sinapsi i neurona stvara nove navike koje vas unapredjuju, menjaju, vi menjate nekog pored vas I lanac pozitivnih štelovanja ulazi u protokol. E, zato treba Mogwai stalno slušati. I moram da kažem da su mi u pameti kada slušam Mogwai, oni čuveni Rilkeovi stihovi - “Meni je dom medj danom I med snom”

 

https://mogwai.bandcamp.com/track/pale-vegan-hip-pain