Gina Birch-Listen, The Snow is Falling (2024)

Gina Birch se dohvatila jedne od najpoznatijih pesama Yoko Ono – Listen , The Snow is Falling i od nje napravila najracionalniji i opuštajući i inspirišući saundtrak za novogodišnje rezolucije, pakovanje ili otvaranje poklona za praznike ili jednostavno uživanje u jednostavnosti života na koje smo naterani da nam se oduzme. Zato ovu pesmu u ovakvom obliku smatram i aktom pobune, što i jeste jedan od sinonima za Ginu Birch. Da, zato što je to ona ista Gina Birch iz voljenih The Raincoats iz NASEG Zlatnog doba, ako vam se ime učinilo poznatim. Ako vam se i naziv pesme učinio poznat, to je ona ista pesma koju su sjajno obradili fantastični I svima omiljeni Galaxie 500. Njihov album na kome je verzija ove pesme(This is Our Music) je album kojeg pola mojih prijatelja poseduje, pa ih ovom prilikom obaveštavam da poslušaju i ovu verziju i ožive svoj čulni svet i mehanizme koje on ima.Ostalo će se samo od sebe desiti!

Nista više ne treba, u ovim godinama je bolje slušati ovakvu divotu nego stvarno gledati sneg kako pada. Gina Birch je ulepšala i ovaj i predstojeće dane. Heavy Rotation!!

https://ginabirch.bandcamp.com/album/listen-the-snow-is-falling

Azure Blue – The Night of the Stars ( matinee recordings 2024 )

Dobra ploča koja može da posluži kao intermezzo izmedju dve ploče Pet Shop Boys i New Order, kada su se poklapali na neke načine, I da nikome ne zasmeta. Jos je dobra i zato sto Azure Blue ima zaseban identitet. Skandinavci generalno prave sjajne pop-ploče, još ako imaju bilo kakve veze sa Labrador etiketom ( a tamo to postoji vazda na neki način) uvek se radujem tome. Skandinavska pop ljubav prema legatu post punka, new wavea, synthy popa osamdesetih je neskrivena, to rade punim udisajima - ovde se to jasno vidi, čuje i priznajem- uživao sam u ovoj ploči, zaista. Neka naivnost i nevinost davnih osamdesetih je na momente zasijala, vratila se i razbacala neke iskre za koje sam mislio da su nestale.

 Azure Blue je solo avantura Tobiasa Isakssona koji inspiraciju nalazi i van muzike i to sjajno pretače u svoje pesme koje bi mogle da se ponekad vizualizuju kao tehnikolor pop obavezno uz zatvorene oči.Tako da ko je zainteresovan da uživa( nije to greh) i poziva tople reke, priseća se toplih mora i čega sve ne uz momka sa hladnijeg mesta-na pravom je mestu. Kako to rade majstorski ljudi sa severa Evrope gde je mnogo toga drugačije od toga, ne znam niti me nešto interesuje.

Na kraju i trivia- Isaksson je obradjivao i sjajni band Kent, što je svakako još jedno pozitivno brojanje na ultra ličnom nivou.

https://azureblue.bandcamp.com/track/rise

https://azureblue.se/

Yoo Doo Right- From the Heights of Our Pastureland ( 2024 )

Yoo Doo Right su u ovom tefteru dugo, dugo..! Nije ni čudo sa ovakvim imenom ( Can su bili moja inicijacija u muziku, kad se svedu svi računi ) plus dolaze iz Montreala koji je sinonim za post rok i baza za razne muzičke vratolomije kako to tamo hijerarhija nalaže.

Upravo to rade Yoo Doo Right, nastavljaju sonične ekskurzije u svoj svet koji uporedjuju, shodno tome i konfrontiraju sa realnošću , daju mu najbolje od sebe , gledajući reakciju i zatim sve dobro što im se vrati upijaju, koriste za ( nadam se ) sledeće duhovne i svetovne  avanture ! 

Sa njima nema greške, Solitary Party Groover je bila pesma britanskog indie banda Drugstore, koji nema nikakve veze sa ovim,ama baš nikakve, osim sto ime te pesme opisuje stanje zaljubljenika u muziku, kome ništa nije potrebno da se uvuče u svoj svet kroz muziku gde raspoznaje i pronalazi sebe i dobija  želju da se ponudi svetu.Makar ga ne primetio!

 Yoo Doo Right imaju u svojim priručnicima nestrpljive/usporene  ljubavi te momente dovoljno često da će uvek biti jedna od dobro čuvanih tajni ljudi koji ne žele da se odreknu muzike kao jedne od bitnijih stvari u zivotu. Zato jesu posvećeni,bez agresivne  želje da budu poznati svetu. Ko razume i voli muziku, shvatiće. Svako ima pravo na svoju ličnu utopiju, muzika Yoo Doo Right je sasvim dobar soundtrack za to. To ste već shvatili.Trijumf lične upornosti i volje.

Muzika, neko će pitati!!?? Pa ko čita ovo već naslućuje po naznačenom. Kraut rok, Post rok, na momente sinemaskopija za nekog važna, za nekog možda napadna. Neko bi rekao spasenje ili smirenje, neko bi rekao udarac štapom u celo koji razbudjuje. Sve je tačno i otvoreno za tumačenja. Muzika nije samo za slušanje, ona je za otvaranje, razmišljanje I pokretanje! To čini razliku od mase I Solitary Party Groovera….

https://yoodooright.bandcamp.com/album/from-the-heights-of-our-pastureland

DECEMBAR 24 ( 2 )

 

01.   Tess Parks- Running Home To Sing

02.   Beirut – Caspian Tiger

03.   Kaelan Mikla – Stjornuljos

04.   Warmdusher- Top Shelf

05.   Chut! – Gladys

06.   DIVV – Raining On Your Pillow ( Daniel Avery Remix )

07.   Kim Deal – Nobody Loves You More

08.   Night Tapes – To be free

09.   Press Rec and Play – First Day

10.   The Pine- No You

11.   Blurhie – eternal

12.   Wisp – I remember how your hands felt on mine

13.   Orlando Weeks – Best Night

14.   Squid – Crispy Skin

15.   Yandra – Getaway

16.   Julia Holter – The Laugh is in the eyes

17.   Ash Code – Nostalgia

18.   Piel De Lana – La Chica Rara

19.   The Velveteers – Suck The Cherry

20.   Maud The Moth – Siphonophores

21.   Dynamite Shakers – Ridiculous

22.   Midge Ure – Fade To Grey ( tabal Session)

23.   Twin Tribes- Cauldron of Thorns

24.   Gary Numan and Skaparis Orchestra – Are Friends Electric ( live)

25.   Devo – Uncotrollable Urge ( live on Fridays)

Inca Babies- Ghost Mechanic Nine (Black Lagoon 2024)

Prvu ploču Inca Babies sam dobio osamdesetih prošlog veka od prijatelja, uz opasku  – “ Uzmi, mislim da su se poprilično naslušali The Birthday Party i The Gun Club”. Nije trebalo dvaput. već je igla jurila rilne.

I evo, posle nekoliko decenija, slušam opet Inca Babies ,njihov deveti album I utisci su slični. Sirovi, gitarski zvuk, bas koji ropće nekad na granici vlažne močvarne teskobe i vraća secanja na tek otkrivena nepoznata zadovoljstva. Neki su u njima prepoznali uticaje psychobillyja koji su sportisali The Cramps. Možebiti da su I oni u pravu, nemam ništa protiv.

Novi album,  podseća na nešto izmedju, meni  na mekaniji  post Birthday Party band Crime and The City Solution , ili je to samo moje tumačenje ili podsvesna želja, Kako god bilo,ploča ne zvuči kao nasilno oživljavanje  mladalačkog žara ocvalih rokera koji traže smisao u strahu od penzijskih dana koje treba nečim ispuniti, vec kao grupa ljudi koja ima šta god jos da kaže, Okolnosti su se promenile, svet je drugačiji, ali mi možemo da se usprotivimo tome na taj način sto ćemo zaroniti u muziku I naći neko novo nepoznato zadovoljstvo. Uvek to može, ako je nesto dobro.

Inca Babies su band iz Manchestera I neki od članova su kasnije radili sa Membranes koji rade decenijama I Blue Orchids, sjajnim bendom koji isto radi decenijama I koje predvodi omiljeni The Fall član, Martin Bramah. Nije to nista značajnije od njihove intrigantne muzike, ali je dobro prilika da još nekoga navučem na ovaj band, u slučaju da ne zna.

https://incababies1.bandcamp.com/album/ghost-mechanic-nine

Echo & The Bunnymen - What Are You Going to Do with Your Life? ( expanded -London 2024)

 

Svojevremeno sam se dosta toga naslušao svega i svačega o ovom albumu. Od toga da je ovo najbolji Bunnymen album (!!?) do toga da je Mac jednostavno bandu uvalio svoj novi solo album.Ali neću o tome! Ja sam ga doživeo kao neki odmak od klasične Bunnymen šeme, ali uz sav šarm koji je band vaspostavljao godinama. 

 Ako je prethodni Evergreen furiozno probudio sećanja na konciznost i rekonstruisao udarac otrežnjenja i prodorne svetlosti debija Crocodiles ( treba uzeti vreme i kontekst tog albuma), korpus fanova je ocekivao ( po redu i logici) možebiti neku ažuriranu verziju monumentalne ekstatičnosti Heaven Up Here, a dobili su skoro pa nazovimo pseudo-recital na Bunnymen način. Ne znam kako bih to nazvao, možda samo malo logoroičnije i elegantnije dopunjen pop senzibilitet koji je band možda i silom prilika pronašao i sjajno iskoristio. Sargeant briljira ekonomičnošću, a Pattinson je iskoristio priliku da se na najdostojanstveniji način oprosti od benda koji je on i inicirao ( proveriti u Sargaentovim memoarima ). Mac je uvek Mac. Od tada im se putevi razilaze u postavi koja je najbliža originalnoj.

Na albumu je  centralna tačka fantastična pesma i singl Rust, gde je McCulloch pokazao da je majstor patosa. Ceo album ima gotovo ispovedni narativ ako mu se prepustite i dopustite, ali nikako elegičan, za razliku od energičnih albuma prelivenih psihodelijom koji se negde i očekuju od ovog banda. Za ljude koji su željni toga, ovo prošireno izdanje ima bonuse,  koji pored koncertnih verzija pesama sa albuma, donosi kratki koncertni presek najpoznatijih stvari  koje uvek umeju da podignu, razgale i oteraju zle duhove.Da bi stvar bila kompletna, priložene su i kompozicije sa EP-ijeva koji su dodatno podržavali album. Sasvim dovoljno od Bunnymena, neko dalje dubinsko istraživanje je bespotrebno..

https://superdeluxeedition.com/news/echo-the-bunnymen-what-are-you-going-to-do-with-your-life-reissue/

DECEMBAR 24 ( I )

 

01.   Dean And Britta And Sonic Boom – Snow Is Falling In Manhattan

02.   The Liminanas – Prisoner of Beaty ( feat. Bobby Gillespie )

03.   Black Doldrums –Dying For You

04.   Elektroklange – Abfahrt

05.   Thus Love – All Pleasure

06.   LCD Soundsystem – X-Ray Eyes

07.   The Horrors – Trial By Fire

08.   Ivy – Disappointed

09.   Rats On Rafts – Japanese Medicine

10.   Laibach – Strange Fruit

11.   Lost Idol – Firmly Rooted

12.   Rats on Rafts – Hibernation

13.   The Cure – All I Ever Am

14.   Our Girl – Relief

15.   Paraf – Odjebite!

16.   Peter Murphy and Boy George- Let The Flowers Grow

17.   Pet Shop Boys – All the Young Dudes

18.   A Place To Bury Strangers – Don’t be sorry

19.   Orbital – The Girl With Sun in Her hair

20.   Underworld – Techno Shinkansen

21.   Robin Guthrie – Jura

22.   The Laughing Chimes- High Beams

23.   The Spyrals – Dream Believin’

24.   Feeling Figures – Swimming

25.   PJ Harvey, Tim Philips- Love Will Tear Us Apart