Inca Babies- Ghost Mechanic Nine (Black Lagoon 2024)

Prvu ploču Inca Babies sam dobio osamdesetih prošlog veka od prijatelja, uz opasku  – “ Uzmi, mislim da su se poprilično naslušali The Birthday Party i The Gun Club”. Nije trebalo dvaput. već je igla jurila rilne.

I evo, posle nekoliko decenija, slušam opet Inca Babies ,njihov deveti album I utisci su slični. Sirovi, gitarski zvuk, bas koji ropće nekad na granici vlažne močvarne teskobe i vraća secanja na tek otkrivena nepoznata zadovoljstva. Neki su u njima prepoznali uticaje psychobillyja koji su sportisali The Cramps. Možebiti da su I oni u pravu, nemam ništa protiv.

Novi album,  podseća na nešto izmedju, meni  na mekaniji  post Birthday Party band Crime and The City Solution , ili je to samo moje tumačenje ili podsvesna želja, Kako god bilo,ploča ne zvuči kao nasilno oživljavanje  mladalačkog žara ocvalih rokera koji traže smisao u strahu od penzijskih dana koje treba nečim ispuniti, vec kao grupa ljudi koja ima šta god jos da kaže, Okolnosti su se promenile, svet je drugačiji, ali mi možemo da se usprotivimo tome na taj način sto ćemo zaroniti u muziku I naći neko novo nepoznato zadovoljstvo. Uvek to može, ako je nesto dobro.

Inca Babies su band iz Manchestera I neki od članova su kasnije radili sa Membranes koji rade decenijama I Blue Orchids, sjajnim bendom koji isto radi decenijama I koje predvodi omiljeni The Fall član, Martin Bramah. Nije to nista značajnije od njihove intrigantne muzike, ali je dobro prilika da još nekoga navučem na ovaj band, u slučaju da ne zna.

https://incababies1.bandcamp.com/album/ghost-mechanic-nine